Земљи пријете потопи, врућине и несташица хране

Научници упозоравају да крајем овога вијека температура у цијелом свијету може да порасте за четири степена Целзијуса ако се не донесу нове мјере за заустављање климатских промјена. Осим тога, упозоравају, свијет се може суочити са порастом нивоа мора, несташицом хране и екстремним промјенама времена.

На промјене климатског система на Земљи утичу бројне интеракције између Сунца, океана, копна, атмосфере и живих организама. Међутим, сматрају научници, иако није спорно да је у прошлости много пута дошло до глобалних климатских промјена, оно што забрињава јест чињеница да се садашње глобално загријавање догађа много брже него било која позната глобална промјена климе.

Та брза промјена је један од главних разлога што већина стручњака сматра да је садашње глобално загријавање посљедица људске активности. Међувладин панел о климатским промјенама који чини група научника и стручњака за климатске промјене тврди да се клима убрзано мијења и те климатске промјене су углавном настале због људског дјеловања, јер човјек свакодневно мијења састав атмосфере сагоријевањем фосилних горива, уништавањем шума, пољопривредном активношћу и другим дјелатностима док покушава задовољити своје основне потребе.

Због тога се све више расправља о томе како смањити људски утицај на климу и како се прилагодити промјенама које се већ јављају.

Глобално загријавање

Глобално загријавање је назив за повећање просјечне температуре земљине атмосфере и океана забиљежено у 20. вијеку.  О узроцима и крајњим посљедицама глобалног загријавања не постоји научни консензус. Најпопуларнија је теорија према којој је оно  посљедица емисије угљен диоксида и метана од стране индустријских постројења у развијеним земљама.

Највећа забринутост због људског дјеловања на климу се управо и односи на повећану концентрацију угљен-диоксида (ЦО2) у атмосфери због потрошње фосилних горива и све већом количином крутих честица у зраку, али и због озонских рупа, све већег искрчивања шума и повећања обрадивих површина, што исто утиче на климатске факторе.

Наиме, рупа у озонском омотачу у априлу 2011. године достигла рекордну величину. Просјечни ниво ЦО2 у 2010. години износио је је 389.78 ппм, што је више него што је икад забиљежено.

У посљедњих стотину година дошло је до највећег загријавања земљине површине у посљедњих 1.300 година. Тако је између 1906. и 2006. године просјечна температура порасла за 0,6 - 0,9 степени Целзијуса, а брзина пораста температуре се готово удвостручила у посљедњих 50 година.

Година 2012. је према резултатима за првих десет мјесеци једна од десет најтоплијих у историји посматрања, наводи се у годишњем извјештају Свјетске метеоролошке организације.

Натпросјечна температура је забиљежена на већој територији копна. За Сјеверну Америку је 2012. година била најтоплија у историји, као и за  југ Европе, сјеверозапад Азије и за већи дио Пацифика.

Просјечна температура у Европи у посљедњих  десет година била је за 1,3 степена Целзијуса виша од просјека из доба прије индустријске револуције, па је то био најтоплији период откад се подаци прате, показало је истраживање Европске агенције за животну средину.

Једно од најтоплијих љета забиљежено је 2003. и однијело је око 35.000 живота у Европи.

Неки климатски стручњаци предвиђају да ће до 2040. више од половине љета на Старом континенту бити топлије него оно 2003. Према прогнозама, просјечна температура у Европи наставиће да расте и пред крај 21. вијека могла би да буде за 2,5 до четири степена Целзијуса виша од просјека за период 1961 - 1990.

Глечери и поплаве

Докази за климатске промјене се узимају из различитих извора, да би се сазнало о клими у прошлости. Сређено праћење свјетских површинских температура започиње од половине 19. вијека.

Глечери се сматрају међу најосјетљивијим показатељима климатских промјена. Свјетска служба за праћење глечера сакупља годишње податке о равнотежи маса и о повлачењу глечера. Из тих података се види да се они значајно повлаче и смањују, са јаким повлачењем четрдесетих, стабилним и растућим периодом двадесетих и седамдесетим, и поновним повлачењем које почиње од средине осамдесетих година прошлог вијека.  Због отапања леда ниво мора полако расте. Површина глечера широм свијета смањује се, баш као и површина арктичког леденог покривача за 2,7 одсто годишње, од 1978. године.

У  посљедњих 20 година ниво мора је на глобалном нивоу растао за три милиметра годишње, према 1,7 милиметара током 20. вијека и тај раст је измијенио слику приобалних дијелова Европе. Четвртина европске обале еродирала је дијелом и због појачаних активности људи у приобаљу.

- Ниво океана се повећао за 11 милиметара током посљедњих 20 година због убрзаног топљења поларног леда - свједоче подаци неколико истраживања објављени у листу “Наука”.

Порасла је и температура океана, па су се рибе из суптропских мора преселиле сјеверније, док је на копну од 1980. године забиљежено 325 великих поплава, од којих 200 послије 2000. године.

У 2007, 2011. и 2012. години на Арктику је забиљежен  рекордно мали лед у мору, на нивоу половине минимума из осамдесетих година. Топљење леда на Гренланду је удвостручено од деведесетих година прошлог вијека, а глечери на Алпима од 1850. године изгубили су двије трећине на обиму и очекује се да се тренд нестајања глечера настави.

Научници упозоравају да се становници приморских низина у цијелом свијету ускоро могу да суоче са пријетњом потопа.

Вулкани и шуме

И вулкани су довољно велики да утичу на промјену свјетске климе неколико пута у вијеку, а узрокују хлађење које траје и по неколико година.

Ерупција вулкана на планини Пинатубо 1991. на Филипинима била је друга ерупција по снази у 20. вијеку  (послије ерупције вулкана Новарупта на Аљаски 1912) и значајно је утицала на климу. Ерупција вулкана Тамбора 1815. у Индонезији узроковала је “годину без љета”.

Сјечом и крчењем шума у Амазонији је, у размаку од десет година, уништена територија величине Велике Британије.

У студији објављеној прије мјесец у Боливији истиче се да је близу 240.000 квадратних километара амазонске џунгле нестало у периоду од 2000. до 2010.

Амазонска шума сматра се једним од најважнијих природних одбрана планете од глобалног загријавања због своје способности да апсорбује огромне количине угљен-диоксида.

Градови

На конференцији која је одржана у марту у Лондону поручено је да су градови на главном удару климатских промјена. Према подацима УН, више од половине свјетског становништва, које броји седам милијарди људи, тренутно живи у градовима, а очекује се да ће до 2050. тај број порасти на 70 одсто, односно око 6,4 милијарде. 

То значи да ће се градови сусрести са досад незабиљеженим изазовима када дође до климатских промјена.

- Градови ће бити први на удару. Они су на првој линији фронта, по питању узрока и посљедица климатских промјена - изјавила је председник групације за утицај климе при NASA Годар институту за свемирске студије.

Опасности које пријете градовима су бројне. До 2100. или раније, врели таласи, суше, олује и поплаве постаће све учесталије и дуготрајније. Градови подигнути на делтама ријека или на обали суочиће се са растом нивоа мора, као пријетњом по домове и пијаћу воду. То доводи до бројних питања о залихама воде, дренажи, одбрани од поплава и отпорности домова, канцеларија, фабрика и путева.

Рјешавање проблема

Генерални секретар УН Бан Ки Мун изјавио је прије неколико дана на међународном скупу о климатским промјенама у Дохи да су богате земље одговорне за климатске промјене и треба да буду водеће у доношењу глобалног климатског споразума до 2015. године.

- Једино поштено и разумно да развијени свијет преузме већи дио одговорности у борби против постепеног глобалног загријавања планете. Феномен климатске промјене је узрокован индустријализацијом развијеног света - додао је.

Кина и још неке земље у развоју сматрају да богате земље имају историјску одговорност за глобално загријавање, јер су њихове фабрике испустиле највише угљен-диоксида у атмосферу прије него што су почеле промјене климе.

- Рјешавање проблема промјене климе мора да постане суштински национални интерес сваке државе чланице УН - поручио је у Дохи предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић. Додао је да би проблем климатских промјена требало да буде узидан у погледе на свијет свих оних који формулишу и спроводе спољну политику, како би стекао централно мјесто које му припада у вођењу међународних односа у XXI вијеку.  

Протокол из Кјота обавезује индустријализоване земље да смање своје емисије гасова који производе ефекат стаклене баште, што не прихватају САД, које га нису ни ратификовале.

Међународна заједница планира да до 2015. постигне споразум који ће обухватити све земље, укључујући и два највећа загађивача, Кину и САД, с циљем да он ступи на снагу 2020. године. Ипак, сматрају научници, пораст температуре за три степена вјероватно ће се догодити чак и ако све државе свијета испуне обавезе.

Урагани

Хибридни, спори урагани попут “Сенди”, који је недавно захватио САД, још нису добро истражена појава, али би их, према неким истраживањима, у идућем периоду, усљед глобалног загријавања, могло бити све више.

“Сенди” је хибрид зимских олуја са запада, арктичког система са сјевера и тропских урагана са истока. Weгови вјетрови, који достижу постојане брзине од око 150 километара на час, простиру се на око 780 километара од центра, а највећа опасност коју је изазвала “Сенди” су поплаве.

Кери Емануел са Масачусетс Технолошког института сматра да би климатске промјене у будућности могле да створе све више оваквих ситуација.

- Очекујемо да ће се урагани у будућности кретати спорије него данас - рекао је он.

Српска

Из Глобалног фонда за заштиту животне средине за пројекте адаптације на климатске промјене БиХ би могла обезбиједити грант средства од пет милиона долара, што подразумијева и финансирање пројеката који би били реализовани у Републици Српској.

Питања која се односе на адаптацију од посебног су значаја за Српску и БиХ с обзиром на то да се налазе у региону у којем су већ евидентне посљедице климатских промјена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.