Желимир Шарић, Бањолучанин који је препловио Aтлантик

Мирослав Филиповић
Желимир Шарић, Бањолучанин који је препловио Aтлантик

Човјек нема много избора: или ће читавог живота сањати, или ће живјети властите снове. То је била мисао водиља шездесеттрогодишњег Бањолучанина Желимира Шарића, који је у јуну ове године за 23 дана једрилицом препловио Aтлантик.

Заједно са Aмериканцем Тедом Тушеком, Шарић је 1. јуна из Кејп Меја, најјужнијег градића америчке државе Њу Џерси, ријеком Делавер, једрилицом, дугачком тринаест метара, упловио у Aтлантик и с вјетром у једра кренуо пут Aзора, величанствених океанских острва између Португалије и Aфрике.

- Када ми се Тушек јавио и понудио ми да заједно препловимо Aтлантик, био сам заиста срећан. То је мој животни сан! Одмах сам прихватио понуду и ниједног тренутка се нисам поколебао - прича за наш лист капетан трговачке флоте Желимир Шарић, иначе познати бањолучки и сарајевски новинар и радио и ТВ водитељ.

Првих дана пловидбе на океану их је дочекало невријеме, вјетар је дувао брзином од 75 километара на час, таласи су били високи седам метара, океан је показао своје ћуди...

Међутим, храбри морепловци у загрљају високих таласа и непрегледне водене пустиње нису осјетили страх.

- Ниједног тренутка нисам помислио да бисмо се могли преврнути. Страха није било. Осјећао сам да ме тај брод воли, да нас чува нека сила. Када сам видио како брод сијече таласе, знао сам да ћемо остварити циљ - сјећа се Шарић.

То што је доживио на Aтлантику, каже, не може се ни са чим другим поредити.

- Јутра на Aтлантику су предивна, излазак сунца, мир, тишина, то је неописиво. Тек тамо видимо да је природа господар свега, да је човјек тако мали, пролазан, а да ипак прави много глупости и себи и природи - присјећа се Шарић.

На броду је, каже, све функционисало. Ноћу су дежурали по четири сата, јер су се бојали да не ударе у кита који спава и плута по површини или контејнер који је спао са трговачког брода. Послије 23 дана пловидбе дошли су до Хорте на Aзорима, гдје су на молу у пристаништу исписали своја имена, што традиционално раде морепловци који преплове Aтлантик и бораве у Хорти.

- Цијелог живота сјећаћу се те пловидбе. На Aтлантику сам био смирен и опуштен, много сам читао и размишљао о пролазности живота, природи и морским дубинама. Уживао сам у љепотама и задовољствима једрења! Океани и мора су за све нас који пловимо наша уточишта, наша позорница, авантура и искушења, наш дом далеко од дома - каже бањолучки морепловац.

Другим морепловцима поручује да "никада нећете зажалити ако се одлучите и урадите то - али ћете увијек жалити ако то не урадите".

- Никада није касно! Када сте једном начисто са својом главном идејом и намјером да то урадите, више ништа вас неће моћи зауставити, ништа спријечити. Када једном донесете ту одлуку, она ће постати ваша горућа жеља и опсесија. Постаћете тако заокупљени планом да ћете помицати и планине, само да то остварите - савјетује Шарић млађе морепловце.

Вјерујте ми, додаје, то је предиван осјећај, када отпуштате конопе и подижете своја бијела крила, своја једра, знајући да су дани, па и мјесеци пловидбе пред прамцем вашег брода, да сте управо кренули у загрљај великог плаветнила, не плашећи се и не повлачећи пред свим оним што вас тамо чека.

- И док полагано остављате све за собом - посао, проблеме, гужву, загађеност - одједном ћете осјетити како некако нестварно ваша властита тежина нестаје иза вас, одлази некуда, а умјесто ње вас обухвата једно предивно осјећање слободе, које се не може ни са чим поредити - наставља причу Шарић.

Када, вели, изненада дубоко удахнете и плућа напуните оним тако специфичним морским ваздухом и он вам испуни све капиларе, све до ногу - тада ћете коначно схватити да на овом нашем свијету апсолутно нема никакве замјене за то!

- Песимиста на броду се жали на вјетар, оптимиста очекује да се вјетар промијени, а реалиста прилагођава једра јачини вјетра. Један дан на једрењу значи један дан живота више. Једрење изузетно позитивно утиче, прије свега на смиреност, релаксираност и дефинитивно боље разумијевање себе и других - додаје Шарић.

На броду, каже, све маске падају.

- Једрење мијења животну филозофију, човјек боље прихвата реалност и схвата колико је мали и немоћан. Притом, осјећање исконске љепоте и мира неупоредиво је са било чим другим! Обавеза човјека је да живи, а не да егзистира - поручио је Жељко Шарић и најавио да ће већ почетком сљедеће године кренути у нове прекоокеанске пловидбе.

Медитеран

Шарић је прошле године препловио и Медитеран, од Нице у Француској, преко Корзике, Сардиније, Сицилије, Малте, Пелопонеза..., до Aтине у Грчкој. Медитеран је препловио заједно са Ивом Орлић, човјеком који је бродом препловио цијели свијет. Током крстарења Јадраном, Шарић је снимио филм "У потрази за сном".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана