Желимир Барић: Неоправдане критике за корупцију у судовима

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Врховног суда Републике Српске Желимир Барић.

-У погледу броја предмета приспјелих у Врховни суд, затим потврђених преиначених и укинутих одлука рад пет окружних судова можемо оцијенити врло добрим - нагласио је Барић.

Он је рекао да о раду Основних судова не може да се изјасни, јер не добија њихове извјештаје, с обзиром на то да се они достављају окружним судовима.

* ГЛAС: Често се од грађана, али и појединих политичара чују критике да има корупције у судовима. Да ли су те критике оправдане?

БAРИЋ: Сматрам да су те критике неоправдане. Aко су грађани понекад оправдано револтирани због спорог рјешавања предмета за које су заинтересовани, то се не може сматрати корупцијом. Ни у једној институцији рад није толико јаван и доступан странкама кроз јавна суђења, као што је то управо рад било којег суда.

Појединачни случајеви, ако их је било, не могу и не смију бити правило, како то неки хоће да прикажу. Немам ништа против да било који грађанин толико спомињану корупцију у судовима пријави на надлежно мјесто, прије свега Уреду дисциплинског тужиоца при Високом судском и тужилачком савјету БиХ у Сарајеву, МУП-у, тужилаштвима.

Међутим, не можемо дозволити да се о корупцији у судовима говори паушално без аргумената и да о њој говоре "исти људи" и неки који су у законом прописаном поступку изгубили спор, или они који су осуђени. Судије су овога свјесне и спремне да се са овом врстом омрзнутости носе. У посљедње вријеме политичари не критикују рад судова. Тврдим да корупције има далеко више у другим структурама друштва, што је свима нама добро познато.

* ГЛAС: Грађани се жале на споро рјешавање предмета, посебно у парницама. Шта је томе разлог и да ли је у прошлој години учињено нешто да се то промијени?

БAРИЋ: Незадовољство грађана је понекад оправдано. То су били објективни узроци на које судови нису могли утицати, ту се прије свега мисли на лоша рјешења ранијег процесног закона, незаконит, нестручан и некомпетентан рад других органа и организација, посљедице ратних дешавања које су проузроковале спорове ратних штета, неплаћених плата и накнада, прекид радног односа, имовинска права, поврат имовине и другог.

Већи број предмета ове врсте већ је окончан, а субјективни узроци су недостатак довољног броја судија и стручних сарадника, стручног административног особља, смјештајни капацитети, недозвољена искоришћеност радног времена. У прошлој години сви судови су рјешавали текући прилив и старе предмете.

И сада, сјетимо се краја прошле и почетка ове године, имамо економску кризу, рецесију, колико ће фирми ићи у стечај и ликвидацију, колико ће радника остати без посла, ето опет нових парничних предмета и тако из године у годину. Битно је да се сваке године у судовима ријеши текући прилив предмета као и већи број старих предмета, те да се предмети рјешавају према датуму пријема поднеска којим је покренут поступак пред судом и да се рјешавају законски приоритети (стамбени и радни спорови итд.).

* ГЛAС: Постоје приједлози који су дошли из Федерације БиХ да се формира врховни суд Босне и Херцеговине. Да ли је то могуће?

БAРИЋ: Није могуће због тога што Дејтонски споразум није предвидио његово оснивање, већ Уставни суд БиХ, који је успостављен да има апелациону надлежност по питањима која произађу из пресуда ентитетских судова у БиХ и на одређени начин преузима улогу врховног суда БиХ. Према публикацији коју је финансирала Европска комисија у 2005. години у погледу организације судова и тужилаштава постојећа структура је чак савршена. Индекс судске реформе за БиХ које је објавило, америчко удружење правника "ABA/CEELI" у 2006. години говори да је успостављени систем судства добар.

Државна "Стратегија за реформу сектора правде" за период 2008 -2012. година усвојена јуна 2008. године не спомиње и не предвиђа успостављање врховног суда БиХ. Моје мишљење је познато, а изнио сам га раније у средствима информисања, а то је да је постојећа структура судова, с обзиром на садашњи Устав БиХ и уставе ентитета добра, поготово што је према Правилнику о унутрашњем судском пословању (члан 9. став 3.) предвиђена обавезујућа форма да предсједници врховних судова ентитета и Aпелационог суда Брчко дистрикта БиХ у циљу уједначавања судске праксе организују састанке најмање два пута годишње, уз напомену да поменути судови већ имају одређене контакте и сарадњу.

* ГЛAС: Какви су били резултати Врховног суда РС у прошлој години?

БAРИЋ: У прошлој години смо ријешили прилив од 2.325 предмета и смањили заостатке од 2.315 предмета на 1.852 предмета. И у протеклом периоду, сваке године смо смањивали заостатке и пребацивали норму ријешених предмета. Поређења ради, крајем 2003. године имали смо заостатак од 4.763 предмета. Мени је велика сатисфакција што је Високи судски и тужилачки савјет БиХ мој рад оцијенио нарочито успјешним, јер је таква методологија рада да се не оцјењује рад суда, већ мој рад јер сам одговоран за руковођење цјелокупним судом и судском управом. Нормално је да нема само мога рада без рада судија и административно-техничког особља.

Драго ми је када у овим тешким временима у којима има пуно негативности и лошег набоја да се у неким институцијама не ради, ми у Врховном суду Републике Српске имамо објективне показатеље, а они су да су у протеклих шест година ријешена 15.462 предмета, а то су импресивни резултати. Јавност и корисници Врховног суда Републике Српске треба да знају да је овај суд независан и непристрасан и да судије професионалним, одговорним и ефикасним радом са судском управом, настоје да оправдају уложена буџетска средства.

* ГЛAС: Да ли одлуке Врховног суда имају утицаја на казнену политику и уопште на рад судова?

БAРИЋ: Одлуке Врховног суда РС могу да имају утицаја на казнену политику окружних судова, а у односу на казнену политику основних судова у мањој мјери.

* ГЛAС: Да ли су судови независни у раду. Има ли утицаја политике на судске одлуке?

БAРИЋ: - Судови су у потпуности независни с обзиром на начин избора и именовања судија од стране регулаторног тијела Високог судског и тужилачко савјета БиХ, што је гаранција непристрасног, фер и поштеног суђења. Нема притиска и утицаја политике на судске одлуке.

Судска власт припада судовима, што је услов за функционисање правне државе и владавине права. Одговорно тврдим да је Врховни суд РС у своме раду независан, међутим, има појединачних ургенција странака да се неки предмет узме у рад мимо редосљеда и датума запримања предмета у суд, што је реликт прошлости и убјеђења грађана да се ургенцијама може постићи нешто више.

Наша независност се огледа у судским буџетима, који су у посљедње двије или три године довољни за несметан и ефикасан рад судова.

* ГЛAС: Протекло је шест година од почетка реформе правосуђа у РС и БиХ. Које су предности и мане реформе? Шта треба да се уради да се унаприједи рад судова?

БAРИЋ: Пошто сам по Закону о судовима Републике Српске одговоран за рад суда чији сам предсједник осврнућу се само на дио реформе која је позитивно утицала на Врховни суд РС и његову ефикасност. Овај суд је добио зграду, простор и опрему крајем 2004. године.

Примјеном процесних закона о кривичном и парничном поступку и Закона о управним споровима, Врховни суд РС у оквиру своје надлежности одлучује у вијећима од троје судија, тако да може формирати више вијећа, за разлику од прије реформе када се одлучивало у вијећу од пет судија. Позитивне стране су поред именовања судија и судски буџети, уређење и адаптација судских зграда, едукација судија и административног особља, оцјењивање предсједника судова, судија и административног особља, компјутеризација судова, реформа судова за прекршаје итд.

Ово су предности, а мане су ако их има енергичније предузимање мјера и стварање законског оквира да се комунални предмети изузму из рада основних судова. БиХ је са ентитетима и дистриктом Брчко у задње двије или три  године лидер у региону у погледу реформе правосуђа.

* ГЛAС: Предсједник Врховног суда одговоран је за рад судске полиције која је такође формирана на почетку реформе правосуђа. Да ли је судска полиција оправдала очекивања у погледу безбједности судова и судија и њиховог ефикаснијег рада?

БAРИЋ:  Судска полиција је битна карика у ланцу за безбједан и ефикасан рад судова, нарочито у кривичним предметима. Судска полиција РС је надлежна да помаже Врховном суду РС, окружним и основним судовима и тужилаштвима. Судски полицајци су распоређени по одјељењима са сједиштем у пет окружних судова и 19 деташмана у основним судовима. Судска полиција је модерно опремљена специјалним путничким и теренским возилима, наоружањем са кратким и дугим цијевима, униформама, палицама, лисицама и другом одговарајућом опремом. Судска полиција извршава судске и тужилачке наредбе за довођење осумњичених и оптужених лица, обезбјеђује присуство позваних свједока, спроводи осуђена лица у установе за издржавање кривичних санкција, одржава ред у судници, осигурава безбједност судија и административног особља, као и безбједност зграде у току суђења. Ово су довољни показатељи из којих произлази да је ова институција оправдала дата очекивања.

Казне

* ГЛAС: Како оцјењујете казнену политику судова у РС. Да ли судови у РС изричу оштрије или блаже казне у односу на судове у Федерацији БиХ?

БAРИЋ: О казненој политици судова у Републици Српској не могу се изјаснити, међутим можемо говорити о казненој политици само у односу на оне одлуке окружних судова које по жалбама оптужених и тужилаштава дођу на Врховни суд РС. У оквиру своје надлежности пазимо на уједначавање казнене политике.

У 2008. години смо на кривичном реферату по жалбама потврдили 231 одлуку о казни, док смо преиначили казну у 39 предмета. Да ли су оштрије или блаже казне у РС или Федерацији, ни о томе се не могу изјаснити. Мислим да јавност треба да зна, да казна затвора није одмазда, може бити прописана од 30 дана до 20 година, а за најтеже облике тешких кривичних дјела извршених са умишљајем може се прописати од 25 до 45 година (дуготрајни затвор).

И за овакве казне имамо институте помиловања и условног отпуста. Тако осуђеник који је издржао половину казне затвора може се отпустити са издржавања, а за дуготрајни затвор се може отпустити након што издржи три петине казне, а све под одређеним условима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.