Желе да тајно постане јавно

Међутим, бар 30 пута дневно неко "Викиликсу" дотури осјетљиви документ како би био објављен на Интернету. Приватни и-мејлови политичара, тајни извјештаји CIA, интерни меморандуми корпорација, снимци надзорних камера - све то доушници шаљу с намјером да покажу шта се то говори и ради иза затворених врата.

Група "Викиликс" постала је позната прошлог мјесеца, када је на својој веб-страни објавила снимак из америчког хеликоптера који пуца по ирачким цивилима. Експлицитни кадрови привукли су пажњу јавности широм свијета.

То је било тек загријавање. Нови материјал који су добили - а ријеч је, између осталог, о драматичном видео снимку цивилних жртава у Aвганистану - у припреми је за објављивање. То је тек дио све веће архиве некада тајних докумената, којих већ има више од милион.

Годинама су разне јавне и не тако јавне службе покушавале да открију ко стоји иза овог пројекта. Међутим, сада је "Викиликс", уз помоћ нове технологије и приличног броја донатора, све ближе циљу: да постану достојан, свјетски противник тајности, те да грађанским активистима, новинарима и свим другим омогуће да разоткрију закулисне игре моћника.

"Викиликс" је први примијенио тактику која је само помогла његовој тајности. Без класичне инфраструктуре или централе, ова организација је дословно виртуелна, јер се ослања само на сервере и сараднике из десетина земаља. Доступна је гдје год постоји веза са Интернетом, али истовремено цензори, адвокати и владе јој не могу ништа. Њени оснивачи кажу да они који достављају материјале за објављивање на сајту углавном то чине анонимно.

Циљ је да "Викиликс" постане незаустављив, каже Данијел Шмит, један од петорице првих људи организације.

- За оне који контролишу информације имамо само једну поруку: нека ваш рад постане јаван, или ће јавност доћи до вас - каже он.

Тактика коју примјењује "Викиликс" разљутила је власти многих земаља, а неке су и узвратиле ударац. На примјер, Кина користи све начине да блокира приступ сајту, а корпорације су безуспјешно подносиле бројне тужбе.

У интерној процјени америчког Министарства одбране, које је у марту објављено на сајту "Викиликса", наведено је да је "реално претпоставити да ће њњњ.њикилеакс.орг у наредном периоду објављивати повјерљиве документе Министарства".

Шмит (32), Нијемац који живи у некадашњем Источном Берлину, дио је тима амбициозних новинара, рачунарских техничара и активиста који раде на пројекту "Викиликс" већ три године, дакле од самог почетка. Прије него што се потпуно посветио овом пројекту, радио је на одржавању рачунарске мреже у једној приватној компанији. Као и остали челници "Викиликса", а међу њима је и оснивач, аустралијски новинар Џулијен Aсанџ, Шмит за посао у пуном радном времену и са само неколико слободних дана годишње, не прима плату.

Радећи из својих домова или, у Шмитовом случају, уз неколико лаптопа у малом стану, чланови "првог тима" сваког дана прегледају пристигле материјале. Око трећина одмах заврши у канти за отпатке (било на десктопу, било поред стола), а ријеч буде углавном о фалсификатима или измишљотинама.

Неки од објављених докумената потамнили су сјај звијезда политичке деснице. На веб-страни "Викиликса" тако су осванули приватни и-мејлови бившег гувернера Aљаске Саре Пејлин, у којима је било ријечи о тајном приручнику из 2004. године о начинима поступања са затвореницима у америчкој бази Гвантанамо.

Нису биле поштеђене ни личности из табора љевице. Шмит каже да примарна мета њихове организације нису биле западне владе и њихова политика, већ разоткривање корупције аутократских режима земаља у развоју.

На оштро срочене изјаве званичника "Викиликса" о неким објављеним документима неки медији и критичари су не мање оштро реаговали, оптужујући групу да заступа само једну страну истине.

Највеће критике услиједиле су послије објављивања видео снимка напада америчког хеликоптера "апач" на групу Ирачана у Багдаду, у коме је убијено неколико цивила, међу њима и два новинара Ројтерса.

Снимак у трајању од 17 минута - "поклон" анонимног извора - објављен је 5. априла на веб-страни "Викиликса" под називом "колатерално убиство".

На снимку из јула 2007. године групу ирачких мушкараца (неки од њих са оружјем) покосио је топ калибра 30 милиметара док су ишли улицом у Багдаду. Убрзо је паљба уништила комби иза ког се крио један од рањених, а при том је убијен и возач, а двоје дјеце које се налазило у возилу тешко је рањено.

Монтиране и немонтиране верзије снимка погледане су готово осам милиона пута.

Док је јавност узаврела због видео снимка, рад "Викиликса" је био замрзнут. Од средине децембра није се мијењао садржај на њиховој веб-страни, а први људи пројекта су били на продуженом одмору, како би усавршили техничку инфраструктуру и пронашли начине за стабилније донације. "Викиликс" се до сада ослањао на добровољне прилоге и чланове пројекта, који су покривали годишње трошкове у износу од 300 хиљада долара. Тим новцем су углавном плаћане услуге сервера и техничке подршке.

Искористивши предност још боље репутације и унапријеђеног профила, група је пронашла нове донаторе а сарађује и са неким непрофитним организацијама, у циљу прикупљања новца за стварање свјетске мреже повезане са локалним новинским агенцијама.

Бирање

Документи који прођу прву провјеру даље се претресају уз помоћ мреже од неколико стотина сарадника-добровољаца, стручњака који "покривају" све области - од права преко анализе рукописа до видео енкрипције. Како би се избјегле могућности пријетњи и правних заврзлама, само су Шмит и Aсанџ познати у јавности. Оно што "Викиликс" не ради, истичу, је избор материјала на основу личних схватања о томе шта је важно или политички коректно.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.