Због љепоте све чешће одлазе под нож

Модерна схватања љепоте, којима смо свакодневно бомбардовани, "приморавају" и мушкарце и жене да све чешће иду под нож.

У Aмерици око 91 одсто пацијената су жене, а у западној Европи око 65 одсто. Ефекти операција су контроверзни, иако клинике углавном поручују да се њихови пацијенти осјећају боље, односно да пластична хирургија помаже. Пластична хирургија све је популарнија и у Републици Српској, без обзира на то што људи углавном не знају све ризике и опасности пластичне операције.

Силикони, фејслифтинг, липосукција...

Липосукција је најпопуларнија међу пластичним операцијама у Aмерици. Процедура је релативно једноставна и операција траје највише два часа. Оно што је честа заблуда код липосукције је да се може изгубити 20 и више килограма. Истина је да се липосукцијом "исисава" до пет килограма масти и ријетко се врше операције гдје пацијенти губе већу тежину. Заблуда је и да одмах послије операције пацијент може да се прошета у купаћем костиму - модрице и отоци послије операције трају између двије седмице и два мјесеца.

Најчешћа асоцијација на пластичну хирургију су силикони, али они полако излазе из употребе. Све су популарнији имплантати испуњени сланим раствором. Интересантно је да смањење груди постаје све популарније. У Aмерици је лани извршено 399 хиљада операција повећања груди, али и 153 хиљаде операција смањења.

За мушкарце који су због вишка килограма "добили" груди такође постоји рјешење - гинекомастија или смањење груди за мушкарце.
Имплантати се не уграђују само у груди већ и у образе, браду и задњицу. Уграђивање силиконских имплантата у задњицу није нимало пријатно - пацијенти двије седмице не смију да сједе и морају да спавају на леђима.

Специјалиста за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију у приватној клиници "С-тетик" Дарко Јовић казао је да се у посљедњих десет година биљежи константан раст пластичних операција између пет и десет одсто.

- Становници Српске прате свјетски тренд. Све се лакше опредјељују за пластичне операције, јер им је важно како ће изгледати и појавити се међу другима. Жене се чешће одлучују да оду под нож зарад љепоте и чине око 60 одсто наших пацијената - казао је Јовић.

Он наглашава да се жене најчешће одлучују за уградњу силикона, операцију ушију, носа, за затезање лица и друге методе подмлађивања.

- Мушкарци нас углавном посјећују због исисавања сала, липосукције, али и због неких операције на лицу - истакао је Јовић и додао да је ријеткост да се здравствено стање особе послије пластичне операције погорша.

Ризик и заблуде, предности и мане

Највећа заблуда је да су ефекти пластичне хирургије тренутни и да период опоравка практично не постоји. Као код сваке операције, постоји опасност од инфекција и компликација. Скоро свака операција захтијева минимално седмицу до двије опоравка, а код неких опоравак траје и много дуже. За пуне ефекте често се чека и до шест мјесеци. Поједине пластичне операције су предмет бројних контроверзи, на примјер, инјекције липолизе.
Код ове операције у тијело се уносе коктели лијекова који разбијају масне ћелије и помажу у мршављењу. У Великој Британији ова операција недавно је забрањена, а у Aмерици је прошле године обављено 36 хиљада операција ове врсте.

Јовић је нагласио да се приликом пластичне операције груди може десити да се имплантат одбаци, те да се он у том случају вади из груди.

- Послије операције може да се појави оток и хематоми, али то је пролазно и послије извјесног времена пацијент се враћа у нормалан стадијум - истакао је Јовић.

Он је додао да ризик код пластичних операција увијек постоји, због чега љекар мора добро да процијени здравствено стање пацијента који подлијеже операцији.

- Раде се одређене припреме прије извођења саме операције, а то су налази крви, срца, плућа. Aко је пацијент здрав, онда је ризик приликом извођења пластичне операције сведен на минимум - казао је Јовић и додао да се, ако се оперише пацијент који није припремљен за пластичну операцију, ризик повећава и самим тим и број компликација.

Начелник хирургије Опште болнице "Уна" из Београда др Aлександар Ђоковић каже да су тренутно најчешће пластичне операције у Србији повећање и смањење груди, повећање и смањење усана, затезање лица, затезање стомачног зида, пластичне операције носа, липосукције, као и одстрањења младежа.

- Последњих година се значајно повећао број пластичних операција код жена, али и код мушкараца - казао је Ђоковић.

Додао је да у овој болници жене најчешће од пластичних операција оперишу груди, лице, усне, нос и стомак, а мушкарци стомак, нос и уши.

Према Ђоковићевим ријечима, свака операција носи са собом ризик одређене висине, било да је он у вези са самом операцијом или анестезијом.

- Пацијенти морају бити свесни висине ризика, као и могућности оперативних и постоперативних компликација. Само тако пацијент и доктор имају прави однос и ствара се предуслов да операција успе - нагласио је др Ђоковић. 

Додао је да се ризици у вези са анестезијом односе на алергију на поједине анестетике, отежану интубацију и отежано буђење.

- У малом проценту случајева операција може да прими и нежељен ток и да незадовољавајући резултат. Тога морају бити свесни и хирург и пацијент - нагласио је Ђоковић. 

Када су у питању мане естетске хирургије, рекао је да би радо рекао да пластична хирургија нема мана, али да није баш тако.

- Предности су да пацијент који је успешно подвргнут операцији бива срећнији, задовољнији својим изгледом, сигурнији у себе. Главна мана пластичне хирургије је, рекао бих, чињеница да не она може да промени мозак, па некада и добро оперисани пацијенти остају незадовољни својим изгледом - казао је Ђоковић.

Операцијом до самопоуздања?!

Психолог Aлександар Милић каже да особе које хоће да ураде неку од пластичних операција желе да поправе слику о себи, како у сопственим очима, тако и у очима других људи.

- Особа која се одлучује да уради пластичну операцију није у могућности да друге вриједности које посједује истиче па прихватљивији начин и да се докаже на креативном, умјетничком, интелектуалном или породичном плану - казао је Милић.

Он наглашава да они који се одлучују за пластичну операцију неће трајно ријешити и недостатак самопоуздања.

- Са особама које се одлучују за пластичну операцију требало би радити на њиховој идентификацији, на јачању и разрјешавању кризе идентитета - истакао је Милић и додао да особе које се одлучују за ове операције увијек носе притајени комплекс ниже вриједности о себи.

Милић наглашава да код такве особе треба да се подржи све оно што њу чине задовољном и срећном, али да то буде за њено јачање, зрелост и здравље у психосоцијалном и биолошком смислу.

Милић додаје да је промовисање љепоте путем медија јако наглашено у посљедње вријеме.

- Промовисање љепоте преплављује и неутралише многе бројне прихватљивије вриједности човјека на интелектуалном, радном и умјетничком плану. Сувише се љепота форсира како код људи у развоју, дјетињству, младости, па касније ствара погрешну слику идентитета - истакао је Милић и додао да таква слика нарушава систем вриједности сваког друштва.

Према његовим ријечима, љепота и пластичне операције нису имиџ људи који су се доказали на интелектуалном, стручном и умјетничком плану.

Цијене

Према ријечима пластичних хирурга, јефтине услуге естетских хирурга у Српској привукле су многе странце да дођу у Српску и да се по знатно нижим цијенама подвргну неком захвату.

- Класична операција повећања груди са имплантатима кошта од 3.200 до 4.000 марака, док у западнима у земљама овај захват кошта најмање 10.000 долара. Операција носа кошта од 1.200 до 2.000 марака - казали су у клиникама и додали да за операцију ушију треба да се издвоји од 1.000 до 1.200 марака, а за смањење наслага масти и коже стомака од 2.900 до 4.000 марака.

У здравственим установама у Српској додају да контрола кошта 20 марака, а потребно превијање послије операције десет марака.

Када су у питању методи и опрема којима располажу доктори у Српској, Дарко Јовић је нагласио да Српска не заостаје за водећим градовима у Европи.

- У предности смо у односу на Европу када су у питању цијене пластичних операција. Комплетан поступак операције до скидања самог завојног материјала приликом извођења операције на клемпавим ушима кошта 850 марака у локалној анестезији - рекао је Јовић.

Aлександар Ђоковић каже да су цијене у Србији нешто ниже него у Европи.

- То, наравно, зависи од оператора, материјала који се користи и других фактора. Велике операције које изводе велика имена нису много јефтиније него у свету - казао је Ђоковић. 

Истраживања

Према неким истраживањима, једна операција је у ствари само увод у нове јер оперисана особа никад није задовољна собом.
Према резултатима истраживања шведских научника, који су испитали 3.527 жена које су повећале груди у периоду између 1965. и 1993. године, показују да је стопа самоубистава код тих жена два пута виша, као и да имају три пута већу смртност због коришћења дрога и алкохола.

Ботокс - еликсир младости или отров

Инјекције ботокса постале су хит у свијету од када су одобрене 2002. године у Aмерици. За највише пола сата пацијент може да изађе из операционе сале, а постоперативни период не постоји и ефекти су одмах видљиви. Мало је позната чињеница да је ботокс у ствари токсин, или боље речено отров који ствара бактерија Цлостридиум ботулинум. Ефекат затезања лица који је ову операцију учинио толико популарном је у ствари посљедица тровања који изазива грчење мишића који не могу да се опусте. Инјекција ботокса у грудни кош довела би до престанка рада срчаног мишића и смрти.

Мишићима треба око шест мјесеци да се опораве од дејства отрова и тада долази вријеме за нову операцију.

Познате "наказе"

Познате личности су велики фанови пластичне хирургије, а неки од њих који су посегли за овим операцијама су се и унаказили. Популарни пјевач Мајкл Џексон је дефинитивно познат као краљ пластичних операција. Нико не зна тачан број операција које је Мајкл обавио. Послије њега сигурно најпознатија по својој идеји да жели да личи на мачку је Џоселин Вајлденстајн, познатија као Жена мачка. Она је постала позната широм свијета управо јер је своју идеју о томе да жели да изгледа као мачка почела да спроводи у дјело пластичним операцијама. Сасвим други изглед од оних који су жељели постићи пластичним операцијама добио је и глумац Мики Рурк, глумица Мелани Грифит, бивши супермодел Џенис Дикинсон и дизајнерка Донатела Версаће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.