Због лијечења Срби из Посавског кантона поново напуштају огњишта

Виши трошкови лијечења у ФБиХ и мања приступачност, у односу на Српску, главни су мотиви за пререгистрацију Срба из Посавског кантона на подручје Републике, гдје је, како кажу, здравствена заштита за пензионере готово и бесплатна. То за “Глас Српске” свједочи и мјештанка села Доња Дубица код Оџака Петра Минић, која је заједно са супругом прије двије године само ради здравствене заштите промијенила пребивалиште и сада код љекара одлазе у Шамац, удаљен свега неколико километара.

- Узимајући у обзир године и потреба за одласком код љекара је већа. Овдје у ФБиХ гдје и даље живимо одлазак код љекара нас много кошта, како због удаљености тако и цијена здравствених услуга, које су и поред осигурања веома високе за наш џеп - прича Минићева.

Додала је да у протекле двије године код стоматолога у Шамцу ставила зубну протезу готово бесплатно, док би за то у ФБиХ морала да издвоји прилично велики износ, као и за многе друге здравствене услуге.

- У здравственим установама у ФБиХ, без обзира на осигурање, све се мора платити. Осим тога, немамо ни превоз којим би отишли до специјалисте у Орашје, Славонски Брод или Тузлу. Немамо ни довољно велику пензију сада да можемо да платимо неког човјека или такси да нас одвезе, док се у Шамац, гдје долазе специјалисти из Бањалуке, може пјешице стићи за сат времена - казала је Минићева, додајући да они нису једини који се одлучују на промјену мјеста пребивалишта због здравствене заштите.

Одборник у Скупштини општине Оџак и предсједник Српског грађанског удружење “Посавина” Дамир Иветић потврдио је да је лијечење у ФБиХ значајно скупље у односу на Српску, гдје пензионери скоро да и не плаћају здравствене услуге.

- Могућност лијечења у Српској, као што је недавно омогућено повратницима у друга два кантона гдје живе Срби, у великој мјери би олакшало и живот Срба из Посавине - казао је он.

Додао је да чак 150 Срба, који живе на територији општине Оџак, нису пријављени у ФБиХ.

- Због високих трошкова лијечења Срби у Посавском кантону одлажу одлазак код љекара све до момента када више немају избора. Људима је јефтиније отићи приватно код љекара у Српску, него у јавну здравствену установу - истакао је Иветић.

Према његовим ријечима, у здравственим установама у ФБиХ сама партиципација кошта пет марака, без прегледа.

- Примјера ради, прије неколико дана млада, при томе незапослена дјевојка је имала саобраћајну несрећу. Она је на све то морала да издвоји 140 марака за ЦТ врата, што сигурно толико не кошта у Српској. Срећа па та млада особа има живе родитеље, који могу да јој помогну. Поставља се питање шта би у том случају радиле особе старије животне доби које живе од мизерне пензије, коју унапријед потроше на лијекове и храну - рекао је Иветић, додајући да у бољем положају нису ни становници друге националности који ту живе.

С обзиром на то да Срби у ФБиХ увијек наилазе на подршку републичке власти, Иветић каже да ће наредних дана поднијети иницијативу којом ће затражити да и становници српске националности из Посавског кантона имају могућност лијечења у здравственим установама Српске, а да при томе не морају поново напуштати своје огњиште.

- Оде ли и тих 50 до 100 Срба, који живе у Оџаку и баве се пољопривредом, неће ни наша политика опстати, за чија права онда да се боримо? С друге стране, овдје има много Срба који су били у логору и искрено не вјерују тим љекарима - нагласио је Иветић, истичући да је на ову тему разговарао и са надлежнима у Вукосављу, најближом општином у Српској, која је спремна да помогне Србима из Посавског кантона.

Члан Управног одбора Центра за подршку повратницима у Унско-сански кантон Немања Давидовић казао је да је могућност лијечења у Српској велика ствар за повратнике.

- Република Српска, као друштво, мора сагледати све реалне могућности и перспективе за повратнике у ФБиХ, у контексту те иницијативе да се локални домови здравља, који се налазе у Српској, укључе и буду на располагању повратницима у том дијелу Федерације који им је близу, на примјер укључивање домова здравља у Вукосављу или Модричи те у Оштрој Луци и Дринићу - истакао је Давидовић.

Поред тога што је омогућено повратницима са подручја Унско-санског кантона и општина Дрвар, Грахово и Гламоч из ливањског, лијечење на Универзитетском клиничком центру РС и у приједорској болници “Др Младен Стојановић”, а недавно и у Институту “Др Мирослав Зотовић”, Давидовић сматра да би сада требало сагледати и могућности, односно шта је потребно да Срби из ФБиХ буду укључени и у примарни ниво здравствене заштите у Српској.

- То је мјера која би умногоме помогла повратницима, од којих се велики број њих који живи у ФБиХ, пријављује у Српску, управо због лијечења у домовима здравља. На овај начин биће им омогућено да имају иста права, али да се сада пријаве у своју матичну општину, гдје живе те да тамо остваре нека додатна права и подстицаје, путну инфраструктуру и тако даље - казао је  Давидовић.

Додао је да стиже велики број захтјева Срба из Босанског Петровца, а који су пријављени у Дринићу, тражећи пијесак за пут и слично.

- И како да неко добије тај пијесак, ако формално-правно ту не живи. Нема основа - објаснио је Давидовић, истичући да ништа од тога до сада не би било могуће када је ријеч о повратницима да није било подршке предсједника Републике Српске.

Слатина

У Бањалуци је прије мање од мјесец дана потписан протокол о рехабилитацији и лијечењу повратника у Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију “Др Мирослав Зотовић” у Слатини. Овим протоколом омогућава се пацијентима повратницима у Унско-сански и Ливањски кантон у Федерацији БиХ да користе услуге здравствене заштите, односно консултативно-специјалистичке прегледе и медицинску рехабилитацију у Институту “Зотовић”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.