Због којих пjесама хапсе Србе?

Дупла је срећа што је један од најбољих свјетских кошаркаша родом из сјеверне а не јужне српске покрајине, јер у овој потоњој, Куртијеви полицајци такође немају много разумијевања за крајишке ноте.

Тако је, док српски адвокат Немања Берић броји дане до изласка из притвора у Шибенику у коме је завршио јер је пјевао "До Динаре ниђе не стајем", полиција самопроглашене државе привела Луку Златичанина из Гораждевца, само неколико дана након што је у кафани пјевао Бајине пјесме. Засметала им је кажу неки, пјесма "Препелица" која је посвећена ратном команданту Специјалне јединице Војске Републике Српске "Мандини Лавови", Митру Максимовићу Манди.

Берић је, наиме, "пао" због изузетно "проблематичних" стихова који, између осталог гласе: "бојкотујем и пиће и јело, док не видим моје родно село. Родној кући жури мој караван, ни авион њему није раван".

Стручњаци из "Јутарњег листа" правдају органе реда, појашњавајући како је српски адвокат заправо крив за читав низ неопростивих гријехова, односно за укупно 31 објаву на Фејсбуку која се наводно односи на "четнички покрет" и "ратне злочине", пише РТ. Нико се у Хрватској, међутим, не потреса због далеко проблематичнијих стихова које је Берић слушао од других затвореника: "Не пијемо вина, него крви Србина из Книна".

И тако, док је Србима остало само да се, како то Книнџина пјесма каже, "трују ракијом и песмом Бајином" јер их "уби туга за Крајином" из које су протјерани, Хрвати не воле ни да се помене Република Српска Крајина за коју тврде да је "један у низу српских митова", како то својевремено написа портал Хрватског медијског сервиса. Ова медијска громада додаје и да је "Ајме мени без тебе Крајино", како веле, "хит-јадиковка која се радо слуша диљем свијета гдје су разасути Срби који су некоћ живјели у подручјима Хрватске које су прогласили Републиком Српском Крајином".

Можда је био у праву кошаркаш Дарко Миличић, када је, причајући како његови саиграчи, Американци из НБА лиге нису схватали пјесме Баје Малог Книнџе које им је објашњавао, рекао: "Дубоко је то за њих". Можда такве пјесме, заиста, само Срби разумију?

Џабе што предсједник Савеза Срба из Региона Миодраг Линта објашњава како је пјевање крајишких песама "само потврда националног, културног идентитета и апсолутно није уперено против Хрвата или било кога" - у "лијепој њиховој" Србе хапсе због Баје, док им једва пунољетна омладина пјева "Ој Хрвати, браћо мила, дубока је вода Дрина. Дрину треба прегазити, а Србију запалити", истовремено кличући усташки поздрав "За дом спремни".

За то вријеме, хапсе се и приводе људи који, између осталог, пјевају пјесму Мила Делије "Јован Далматинац", коју би, ико ко ју је чуо, могао оквалификовати само као љубавну. Зато и не чуди што је новинар Ратко Дмитровић, недавно, влади Хрватске иронично "откуцао" дјевојку која је рецитовала пјесму "Мајка православна".

"Додуше, песму није написао Баја Мали Книнџа већ Владимир Назор, али…спомињати муке неке православне мајке? Апсана", подсмијевао се Дмитровић очигледној навици Хрвата да хапсе за све што макар и подсјећа на Србе.

"Много нас Срба пјева, али нема ко да нас чује" - примијетио је Тесла.  А Срби, кад год су гинули, страдали, када су их мучили и терорисали - увијек су пјевали. За овај народ је, ријечима Бранка Миљковића, увијек било "исто певати и умирати".

"Српска песма је изгледа стварно субверзиван фактор, који на мала врата враћа српску културу као претходницу српске војске на окупиране територије. Шалу на страну, не бих потценио њен значај у очувању идентитета кроз историју. Под Турцима се певала уз гусле, у шумом заклоњеним портама, а касније, кад су дошли модернији окупатори, певала се кришом по кућама. Због песме о војводи Синђелићу се допадало букагија и касније, под комунизмом", подсјећа историчар Немања Девић.

Што је, каже, више свака од ових пјесама брањена, дуже је опстајала у народу.

"Заправо, можда је једина гаранција да ћемо неку песму певати, и да иста ваља, то да је душмани забране", истиче саговорник РТ Балкан.

Свашта је до сад одузето Србима, али пјесму, па макар и пјесму Баје Малог Книнџе, тешко да ће им и по цијену затвора ико отети.

"Не знам коју су тачно песму певали адвокат из Книна или момак из Гораждевца, али сам сигуран да ниједна од њих није позивала ни на клање ни на паљевину. Само су њихове уши Загреба и Приштине, у овом случају, изгледа постале осетљивије. Смета им што неко после геноцида и етничког чишћења уопште пева, па тек онда шта пева. Некад су биле кажњиве тврђе четничке песме, сад се робија и за завичајне. Кад се сила окупатора оголи, верујем да ће им засметати и песме Колибрија - јер су српске", закључује Девић.

Но, нису проблем српске пјесме само у Хрватској и на тзв. Косову, јер пјесма "Чувај ми се сине" умало је срушила коалицију у Тивту, гдје се тражило да лично одговара онај ко је омогућио да се таква нумера изводи покрај мора.

И народни гуслар и пјевач Миломир Миљанић, својевремено позван на информативни разговор у Никшићу јер је пјевао "Од Главе Зете до Спужа Града", пјесму која постоји већ 140 година а у којој је најпроблематичнији стих "лелечу Турци, кукају буле, ој леле, леле, ето га Вуле, а сердар Вуле сабљом маше, удрите браћо, српство је наше", посвећен  Вулу Никовом Ђалетићу, који је, по предању, у борбама за ослобођење Спужа убио 60 Турака.

Није боље прошла ни пјевачица Даница Црногорчевић која је доживјела медијски линч када је на Бадњи дан прошле године, на концерту у Подгорици отпјевала химну "Ој свијетла мајска зоро" са текстом из 1863. године у коме је стих "једина си за слободу ти остала српском роду". Јер, о Србима и српству се не смије причати, а српске пјесме се не смију пјевати. Чак ни у Његошевој Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.