Због чега је у Вашингтону завлада велика паника?

Према оцјенама појединих аналитичара, непријатна је ово вијест, односно констатација за стратеге у Пентагону који су одгајани на миту о неприкосновеној америчкој хегемонији.

МИЈЕЊАЊЕ ТАКТИКЕ

Чланови комисије, међу којима су представници обавјештајних и специјалних служби, бивше дипломате и генерали у пензији, упозорили су да је Америка у војном смислу далеко иза Русије и Кине, те да тај јаз сваке године само расте. Признали су и да Америка први пут  након хладног рата с друге стране има моћне противнике, због чега су позвали на хитну промјену досадашње војне стратегије.

Она је до распада СССР-а била утемељена на такозваној Волфовицовој доктрини, која је подразумијевала да се војно разбије свака земљу која се усуди да се развија убрзаним темпом. Да ли се Ирак успјешно развија? Напада се и убија лидер те земље. Да ли Југославија напредује? Потребно ју је бомбардовати. Да ли је Либија постала најуспјешнија земља у Африци? Јесте. Данас су у овој земљи само рушевине.

Америчка војска је широм свијета све уништавала без страха од одговора. Склоњене су владе и елите које су биле недовољно лојалне њиховој хегемонији, а остатку вазала дата је сурова лекција.

Данас то више не пали, наводи се у овом документу. Када је у питању Кина, истиче се да ова многољудна земља представља најозбиљнију пријетњу војној и економској моћи САД. Како су истакли, она на много начина смањује америчку предност у западном Пацифику, наводећи да се Кина данас може похвалити највећом морнарицом на свијету, са више од 370 бродова и подморница, додајући да Пекинг убрзано проширује и модернизује своје ваздушне снаге и нуклеарни арсенал.

Указују и на опасно ширење кинеског утицаја, односно такмичење Пекинга са Вашингтоном у сваком региону свијета и у свим доменима, а што се огледа и у продаји оклопних возила, млазњака и противбродских пројектила Венецуели, те покушајима да се посредује у саудијско-иранском договору... 

Наводи се и да постоји више од 20 земаља у којима Кина има свог амбасадора, а САД немају, чиме се Вашингтон одриче стратешке могућности да се такмичи у тим земљама.

Истиче се и да је рат у Украјини опасно зближио Русију и Кину, те да ова сарадња, заједно с оном коју Москва развија са Ираном, али и Сјеверном Корејом, сугерише да се САД већ суочавају са озбиљним изазовима. Указано је и да се никако не смије дозволити да Русија добије контролу над Украјином, односно њеном границом, јер би се на тај начин њен утицај протезао од Арктика до Црног мора.

ТОТАЛНИ РАТ

Како је даље наведено у овом документу, неопходна су далеко већа финансијска средства за адекватну припрему за глобални сукоб који постаје готово све извјеснији. Стога је Комисија за стратегију националне одбране понудила нови концепт “тоталног рата” - што подразумијева војну конфронтацију са непријатељима, као што су Русија и Кина, не само на земљи и у ваздуху већ и у свемиру, у сајбер простору и у јавној сфери.

- Морамо бити спремни на свим фронтовима. То подразумијева реиндустријализацију Америке, нови и већи развој одбрамбене индустрије и брзо увођење иновација. Треба и већа подршка приватном бизнису у војној индустрији, али и проширење регрутације - поручили су аутори овог документа додајући да би маркер година за остваривање свих предложених циљева требало да буде 2027. година, а најкасније 2030. како би се успоставила каква-таква равнотежа снага у Европи и на просторима Индопацифика.

Појаснили су да је неопходно уложити далеко више средстава у бродоградњу, али и повећати производњу муниције и наоружања, али и да је неопходно наставити са изградњом и ојачавањем војних инсталација у Азији како би се обезбиједио стални приступ САД критичним минералима, којих Кина тренутно има у изобиљу. Навели су и да је неопходно и појачано америчко војно присуство у источној Европи.

Планова је много, али како обезбиједити толики новац? Амерички буџет за одбрану тренутно износи око 900 милијарди долара и далеко је већи од оног током Другог свјетског рата, хладног, али и корејског и вијетнамског рата.

ДУГ НИЈЕ ДРУГ

Чланови ове комисије сматрају да ова свота новца није ни приближно довољна да се одговори свим наведеним глобалним  изазовима који угрожавају досадашњу америчку моћ и хегемонију, предлажући да се Америка врати у вријеме хладног рата, када је војни буџет достизао 16,9 одсто БДП-а. Тада су порези на добит достизали 70 одсто, а порези на приход предузећа око 50 одсто.

Аналитичари упозоравају да је ово отворена припрема за трећи свјетски рат, али и да постоје озбиљни и многобројни проблеми да се све неведено и спроведе у дјело, јер америчка економија тешко може издржати нове ударце.

Амерички јавни дуг се већ попео на невјероватних 35.000 милијарди, а број сиромашних је скоро удвостручен од 2021. године. Америчка влада наставља да се задужује темпом који до сада није забиљежен, а поготово у посљедњих пет година, јер је дуг галопирајуће порастао за чак 50 одсто, са 23 на чак 35 билиона долара. Ако се погледају подаци из 1990. године, он је чак десет пута већи.

Раст дуга није изненадио стручњаке, јер су и раније упозоравали да ће “живот на кредит” дођи на наплату. Они су указивали да ове године доспијева око 7,6 билиона долара дуга и да ће ту суму САД морати да рефинансирају новим кредитима, али сада по много вишим каматним стопама, што даје додатно убрзање за раст јавног дуга.

Ако прође предложени план, односно стратегија развоја одбрамбених капацитета, то ће додатно хиперсонично убрзати раст америчког дуга, а што би заједно са започетим процесом дедоларизације у свијету могло на кољена бацити ову империју, која не жели да се суочи са реалношћу стварања другачијег свијета - мултиполарног, у ком се они више не питају за све. Умјесто тог сучовања, како наводе поједини аналитичари, они копају нову јаму, из које ће тешко изаћи. 

Ново оружје

Амерички сенатор Марко Рубио предложио је доношење закона против алтернативних система плаћања. Како је навео у образложењу, сматра да Америка мора ојачати своју економску одбрану, јер Кина, Русија и Иран користе алтернативне финансијске системе да би избјегли санкције САД.

Конкретно, закон би требало да омогући предсједнику да уведе санкције било којој финансијској институцији из земље која, по мјерилима САД, изазива забринутост. На том списку су, наравно, Русија, Кина, Иран, Сјеверна Кореја, Куба и Венецуела, а то се односи на кинески прекогранични међубанкарски систем плаћања, руски систем за пренос финансијских порука, али и ирански систем за електронску размјену порука о плаћању  за верификацију или спровођење трансакције. Такође, закон би требало да укине или забрани све рачуне или трансакције преко финансијских институција у САД, или да блокира све трансакције у имовини и визама таквих институција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.