Завод за судску медицину 14 година у служби расвјетљавања злочина: Стварност не изгледа као у ЦСИ серијама

Небојша Томашевић
Завод за судску медицину 14 година у служби расвјетљавања злочина: Стварност не изгледа као у ЦСИ серијама

Иако су лакоћа и креативност којом “генијални” форензичари у ЦСИ серијама брзински откривају злочинце пука Холивудска машта, форензика и медицинска вјештачења у стварности пружају увид у тајне које се крију у траговима и њихов значај је огроман, јер без тих анализа нема потпуног откривања злочина ни правичног суђења.

Тврди ово Жељко Каран, специјалиста судске медицине и директор Завода за судску медицину Републике Српске, у којем осим обдукције могу да се ураде скоро све могуће анализе форензичких трагова. Према његовим ријечима, медицинска форензика није само средство за разоткривање злочина, већ и кључна компонента правде која помаже у рјешавању најмистериознијих случајева. Овај стручњак свакодневно са својим сарадницима у неколико лабораторија Завода анализира разне биолошке, медицинске и друге трагове помажући да злочинци заврше иза решетака и добију правичну казну, а да невини са свог имена скину љагу.

- Завод смо основали с циљем да медицинска вјештачења буду подигнута на виши ниво. Захваљујући подршци и одлуци Влада Српске на чијем челу је тада био садашњи предсједник РС Милорад Додик, који је дао подршку, Завод је са радом почео у октобру 2009. године, када је урађена прва обдукција. Од тада па до данас мало-помало смо се развијали. Кренули смо с намјером да радимо обдукције и да се може обавити вјештачење на основу судских списа. Сада имамо унапријеђену обдукциону салу, са рендгеном и читачем за очитавањем снимака да бисмо могли видјети ломове или заостале пројектиле у тијелу жртава и слично - рекао је Каран.

Додао је да Завод данас има и лабораторију за форензичку антропологију гдје стручњаци, као у серији “Кости”, откривају мистерије скелета.

- Може се радити комплетна обрада скелетних остатака и у зависности од стања костију и трагова на њима открива се старост остатака, а евентуално и узрок смрти. Ипак то није као у серији и холивудској форензици. То је много теже и захтјевније и ако нема трагова на костима, као што су они од куршума, или неког хладног оружја нема ни говора да се може казати од чега је умрла та особа - рекао је Каран.

Истакао је да уз обдукциону салу и форензичку антропологију ““раме уз раме” раде хистопатолошка, токсиколошка и ДНК лабораторија, чији стручњаци из узорака ткива, крви, урина, пљувачке или слине “откључавају” закомпликоване случајеве.

- ДНК лабораторија има велики значај у судским поступцима, јер ДНК анализа може неког повезати са кривичним дјелом или га ослободити сумње. Такође њен значај види се и у утврђивању очинстава - рекао је Каран.

Нагласио је да је лабораторија за форензичку токсикологију “тачка на и” у анализама које ради Завод. У поменутој лабораторији главну ријеч води млади медицински стручњак Павле Каран, који каже да је значај токсиколошке лабораторије огроман, како за утврђивање чињеница за судске поступке тако и за обичне грађане. Присјетио се случаја када је захваљујући моћним апаратима и својој струци “ослободио” младог возача кривице за вожњу под утицајем наркотика.

- Њега је полиција зауставила у саобраћају док је управљао аутомобилом. Утврђено је да је имао алкохола у крви што није ни негирао, али је брзи тест показао да је позитиван на марихуану. Момак је тврдио да дрогу никада није конзумирао. Наређена је токсиколошка анализа, која је показала да стварно није конзумирао дрогу - присјетио се Павле.

Појаснио је да некада брзи тест на наркотике, такозвана скрининг анализа, може лажно да покаже да је неко позитиван.

- Некада се може десити да особа буде негдје у затвореном гдје се конзумира марихуана па да та брза скрининг анализа покаже да је и он користио дрогу, иако није. Брзи тестови указују на то да ли има или нема наркотика у организму. Међутим нешто друго може да реагује и покаже лажни резултат - рекао је Павле.

Појаснио је да се ТХЦ, односно колоквијално речено марихуана, у крвотоку задржава дуже те се њени трагови могу наћи и до 15 дана послије конзумације, док се кокаин брзо елиминише. Алкохол је, како каже, друга прича и може се лако прецизно утврђивати његова концентрација, а из организма се елиминише у просјеку 0,138 промила по сату, уколико га више не пијете.

- Ипак када се заједно конзумира алкохол и кокаин то даје другачију слику. У једном случају сам након 16 часова утврдио да је особа била под утицајем алкохола. Та особа је пила алкохол и узела кокаин, због чега су трагови остали дуже - појаснио је Павле.

Његов искусни шеф Жељко се присјетио случаја када је захваљујући напору и раду токсиколошке лабораторије један отац отклонио сумњу, али и сазнао непријатну истину о сину.

- Сумњао је да дјевојка трује сина, јер се понаша чудно па је и затражена токсиколошка анализа, која је показала да је код младића концентрација ТХЦ-а огромна, односно да он конзумира марихуану у великим количинама. Рекли смо му да имамо добру и лошу вијест, добра је да не трује му нико сина, а лоша да он конзумира марихуану - казао је Жељко.

Павле Каран наглашава да је рад у токсиколошкој лабораториј јако захтјеван и нимало не личи на причу из криминалистичких ЦСИ серија.

- Серије дискредитују медицину и форензику, вријеђају интелигенцију, јер код њих се токсикологија своди на то да чим узорак ставе у машину, одмах добију резултат. То не функционишете тако у стварности. Често машина зна избацити хиљаде и десетине хиљада могућих супстанци. Морате сузити обим детекције, али не и превише, да се не би загубила она супстанца која се тражи - казао је Павле.

Додао је да у зависности од захтјева, односно онога што се тражи, анализе могу да трају од пола сата па и до више дана.

- За детекцију алкохола у крви је потребно око пола сата, а за дроге и до сат по једном узорку. Међутим, ако се треба утврђивати нешто ретроактивно или када је особа користила више супстанци заједно, анализа се ради и по мјесец дана. У крви има свашта, а треба да детектујемо на примјер само једну супстанцу. Није тако једноставно као на телевизији - рекао је Павле.

Тестирање на послу

Жељко Каран је истакао да у Заводу имају намјеру да успоставе могућности тестирања радника на опијате у предузећима и компанијама на лицу мјеста, такозвани “њоркплаце тестинг”.

- Ово тестирање има своје почетке у САД од прије 40 година, када је први ФБИ тестирао своје раднике. Код нас је био случај да су из једне фирме имали захтјев за тестирање једног радника на којег су се сви жалили да прави проблеме и да сумњају да је под утицајем дроге. Тест је показао да су сумње исправне и да је позитиван на марихуану. Од послодавца је добио опомену да ће, ако се понови, добити отказ. Међутим, након мјесец дошао је опет на тестирање и тада није нађена марихуана, али тест је показао да је екстази у крви порастао до неба - рекао је Каран.

Додао је како је поменути радник очигледно схватио да му могу наћи марихуану па се окренуо другој дроги, али није знао да апарати у Заводу могу наћи трагове 22 наркотика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана