Застрашујућа студија: Да ли ће до 2050. године умријети 39 милиона људи?
Само у Енглеској је 2022. године чак 58.224 људи имало инфекцију отпорну на антибиотике, а то је четири одсто више него годину раније.
Нова велика студија предвиђа да ће у идућих 25 година због инфекција отпорних на антимикробне лијекове умријети више од 39 милиона људи.
Антимикробна резистенција (АМР), позната и као ‘тиха пандемија‘, догађа се када бактерије, вируси и други патогени еволуирају и постану отпорни на лијекове који се користе за њихово лијечење. Због тога се сада сваке године догоди 1,14 милиона смртних случајева, а то је више него број смртних случајева од ХИВ-а и маларије заједно, пише "Телеграф" заједно с бројним угледним свјетским медијима који преносе резултате студије.
Предвиђа се да ће годишње број смрти од АМР-а до 2050. године доћи до 1,91 милиона.
Само у Енглеској је 2022. године чак 58.224 људи имало инфекцију отпорну на антибиотике, а то је четири одсто више него годину раније.
То значи да уобичајене инфекције постају неизљечиве, а рутинске операције као што су царски рез, операција замјене кука, трансплантација органа, па и хемотерапија, постају много ризичнији.
Нова студија је објављена у часопису "Лансет бај д Глобал Рисрч он Антимикробиал Резистенс" (ГРАМ), а темељи се на подацима из 204 земље и 520 милиона болничких података.
Утврђено је да су смртни случајеви од супербактерија отпорних на лијекове највише порасли у Сјеверној Америци, западној подсахарској Африци, Латинској Америци и јужној и југоисточној Азији.
Главна супербактерија отпорна на лијекове је МРСА, која је 2021. узроковала чак 130.000 смртних случајева. Поређења ради, 1990. године је од МРСА-е умрло 57.200 људи.
Иако се очекује да ће се број смртних случајева од АМР-а готово удвостручити до 2050, ово се односи само на "директне" смрти, оне у којима је супербактерија убила иначе здраву особу. Бројка је иначе пуно већа ако рачунамо и повезане смрти па то додаје још 8,22 милиона смртних случајева годишње. Под највећим су ризиком старе особе и оне чији је имунолошки систем угрожен.
Велик је проблем споро откривање нових антибиотика. Тренутно је на тржишту само 27 нових антибиотика за најопасније инфекције, а без тога је све мање могућности лијечења у случајевима отпорности на лијекове.
Стручњаци истичу да је важна боља превенција инфекција, а недостатак чисте воде увелике придоноси ширењу таквих инфекција. Тренутно око 700 милиона људи, углавном у Африци, нема приступ чистој води.
Студија ипак истиче и нешто позитивно: смртни случајеви повезани с АМР-ом смањили су се код дјеце млађе од пет година за 50 одсто од 1990, а стручњаци то приписују шире распрострањеном вакцинацији дјеце и дојенчади.
Ипак, у земљама у развоју дјеца и даље умиру од резистентних инфекција. Посебно забрињавају мутирани сојеви туберкулозе и маларије у Африци.
"Неонатална сепса и смртност због резистенције на лијекове још увијек су врло високи, и иако имамо добре податке из земаља попут САД-а, Европе и југоисточне Азије, постоји огроман број земаља широм свијета у којима једноставно не знамо бројке", рекао је за "Телеграф" др Тим Волш са Института за антимикробна истраживања Инеос Оксфорд.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
