Зашто свијет више погађа Париз, него страдања у Бејруту?
Најсмртоноснији напади у Француској још од Другог свјетског рата потресли су свијет.
Широм свијета се преко друштвених мрежа и у медијима шаљу поруке солидарности, туге, саосјећања и бијеса због онога што се у петак догодило у Паризу. Међутим, постоје и гласови који се буне због тога што жртвама бомбардовања у Бејруту које се догодило само два дана прије масакра у Паризу није посвећена готово никаква пажња.
"Кад је мој народ умирао, ниједна земља није обасјала своје знаменитости у бојама Либана", написала је докторка из Бејрута Ели Варес у свом блогу.
То је тачно. Када погледате просечан "зид" на Фејсбуку, примјетићете да већина људи уопште није ни знала за напад на Бејрут у ком је Исламска држава убила више од 40 људи и повредила више од 239. Још мање пажње у медијима и јавности посвећено је бомбардовању током једне сахране у Багдаду у петак на којој је погинуло 18 људи.
У јеку језивих терористичих напада, људи из Либана се питају: Гдје су наше заставе? Гдје је солидарност с нашим болом?
Ипак, психолози имају објашњење за такво наизглед лицемјерно понашање људи.
Према ријечима психолога Еме Сепеле са Универзитета Стенфорд, јавља се "јаз емпатије" зато што је сасвим природно да више саосјећамо с људима с којима имамо нешто заједничко.
"Истраживања показују да осјећамо више емпатије за људе које сматрамо сличним себи", каже Ема Сепеле. "Многи људи путовали су у Париз и могу да се замисле у концертној дворани у петак увече. Постоји много разлога због којих можемо да се поистовећујемо с тим људима. Осјећамо да између њих и нас има много више сличности, него између нас и становника Бејрута."
Још један фактор који је утицао на "нијем" однос свијета према несрећама у Бејруту и Багдаду, је према мишљењу психолога Дејвида Роперка, "статистичка отупјелост". Овај феномен односи се на тенденцију да људе више дотичу проблеми појединаца, него проблеми мноштва безимених људи.
Истраживања су показала, на пример, да би људи прије донирали 10 евра да спасу једно дијете, него четири да спасу осморо.
Људи су престали да буду осјетљиви на несреће на Блиском истоку, јер су оне већ дуго година готово свакодневица, упркос чињеници да је недавно бомбардовање у Бејруту представљало најсмртоноснији терористички напад, још од како се грађански рат у тој држави окончао пре 25 година.
То објашњава и зашто људи толико брину о становницима Париза, а да их релативно не занима огроман број жртава током миграција избјеглица из Сирије.
"Између једног човјека ком видимо лице и огромних, али апстрактних бројева, бројеви неће имати предност. Они немају емоционалну моћ", објашњава Ропејк. "Једна смрт ће увијек да нас погоди много више од смрти више од једног милиона. То је фундаментални недостатак наше људскости."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
