Зашто постоје преступне године и како губимо 674 секунде годишње

klix.ba
Зашто постоје преступне године и како губимо 674 секунде годишње

Календарску годину углавном чини 365 дана, али 2016. годину ће чинити 366 дана, баш као што се то десило 2012, 2008, 2004, 2000, 1996, 1992, 1988...

Ријеч је о преступним годинама које имају додатни дан у календару који се узима као 29. фебруар. То је углавном општепозната пракса, али разлог њеног постојања је нешто мање познат.

Као корисници соларног календара, ослањамо се на Сунце како би одредили дужину године те како би означили почетак годишњих доба. Соларни календар је подијељен тако да одговара пољопривредним активностима како би повећали шансе за плодоносну годину.

Сунчева позиција на небу током године варира, подиже се и пада, те одлази ка југу како се приближавамо зими, односно ка сјеверу како се приближавамо љету, бар што се тиче сјеверне хемисфере. Почетак уздизања и падања Сунца на хоризонту обиљежавамо као зимски и љетни солстициј што су древне цивилизације обиљежавале градњом споменика као што је Стоунхенџ.

Али када је ријеч о прецизном мјерењу соларне године, коју називамо још и тропска година, користимо други догађај – прољетну равнодневницу. Од једне до друге прољетне равнодневнице пролази 365 дана, пет сати, 48 минута и 45 секунди. Циклус се заокружује на раздобље од 365 пада и 6 сати иако је грчки астроном Хипаркус још прије 2.000 година схватио да је ово заокруживање непрецизно.

Како би "вишак" од шест сати уврстили у рачунање 365-дневног календара, одлучено је да се сваке четврте године дода по један дан с обзиром на то да је 6 x 4 = 24, што представља вријеме трајања једног дана.

Када не би постојала преступна година, тј. када би свака година имала 365 дана, мјесеци би се полако помјерали па бисмо за 750 година средину зиме чекали у јуну.

Идентично, посљедице би осјетили становници јужне хемисфере, само у обрнутом смислу, гдје би грађани Сиднеја зиму дочекали у децембру.

Календар са преступним годинама, односно Грегоријански календар, уведен је 1582, када је скоро свака година дељива са 4 преступна. Свака четири вијека десиће се преступне године које ће имати "нормалних" 365 дана.

Треба напоменути да се додавањем једног дана сваке четири године, због заокруживања на изгубљених шест сати годишње, занамерује 11 минута и 14 секунди годишње. Ово вријеме ће се тек за нешто више од 3.000 година претворити у један цио изгубљени дан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана