Зашто њемачкој економији пријети судбина “Титаника”

Одрицање од јефтиних руских енергената и прелазак на алтернативне и скупље изворе снабдијевања, створило је велике санте леда на океану којим плови њемачка привреда. Руски ледоломци су за сада успјели безбједно да прођу велике вјештачке санте леда и плутајуће бомбе, али питање је да ли може и њемачки брод. Све више је оних који сматрају да би ова некада моћна држава, а поготово ако на наговор САД уђе и у трговински рат са Кином, могла доживјети судбину “Титаника”. Подсјећања ради, “Титаник” је потонуо због лоше комуникације те неозбиљног кормилара, који није видио даље од прамца брода којим је управљао.

ЗЕМЉА У РАЗВОЈУ

Према посљедњим званичним подацима - пад привредних активности у овој земљи је све већи - он је чак пао испод, како су га неки назвали - виталног прага. Поједини економисти упозоравају на драматичан исход уколико се убрзо нешто не промијени, прије свега у спољној политици. Истичу да је привреда ове земље већ двије године на ивици рецесије те да постаје више него забрињавајуће колико поједине компаније у производном сектору смањују број радних мјеста из мјесеца у мјесец. Указују и на лоше податке из малопродаје, који сигнализирају да се очекивани опоравак потрошње због раста плата - “једноставно не дешава”.

Велики проблем представља и пад потражње за њемачким производима у иностранству, али и високи трошкови задуживања, који у све већу дубиозу гурају производни сектор. На ово је недавно указао и шеф њемачке берзе Теодор Вајмер, критикујући економску политику канцелара Олафа Шолца, наводећи да се побољшање у сектору производње не назире, пошто је број нових наруџби у јулу пао најбржим темпом за посљедња три мјесеца. Посебно је упозорио на чињеницу да произвођачи аутомобила губе дах у односу на кинеску конкуренцију, називајући то великом потенцијалом катастрофом: На крају је поручио да је Њемачка на добром путу да постане “земља у развоју”.

БУМЕРАНГ ЕФЕКАТ

Да ствари никако не иду у добром правцу говоре и подаци о извозу. Њемачка све мање тргује са свијетом и у посљедњих 12 мјесеци је забиљежен пад пет одсто. Тренутно најважнији партнер је Америка, у коју је извезена роба вриједна 13 милијарди евра, али то није могло да компензује пад извоза у Кину од десет одсто и Русију од чак 30.

Оно што је интересантно, а говори о одсуству свијести, али и о томе у ком правцу би ствари могле ићи, јесу изјаве канцелара Олафа Шолца који за све економске проблеме своје нације и даље окривљује Русију, заборављајући при томе да помене да је њемачка индустрија доживјела процват купујући јефтине енергенте који су јој стизали са московске адресе, односно “Гаспрома”.

Евентуални суноврат њемачке привреде и индустрије, за коју поједини економисти кажу да је већ трајно оштећена, пријети да попут цунамија изазваног потонућем “Титаника”, погоди и остатак европских земаља. Како је њемачка привреда некада попут локомотиве вукла напријед и остале државе, тако би сада могла опет да их повуче, али на дно океана.

Готово све европске земље биљеже пад индустријске производње и спори опоравак, који је током ове године постао посебно под знаком питања. И расположење инвеститора у еврозони је све мање. Нажалост, и све теже се живи.

Према посљедњим подацима Евростата скоро сваки десети грађанин Европске уније сваког другог дана нема за пристојан оброк. Ово истраживање открива и да се број грађана ове заједнице који је у ризику од сиромаштва попео на 22,3 одсто, што је 2,6 одсто више у поређењу са прошлом годином.

Ништа боље није ни у Великој Британији, земљи за коју поједини аналитичари наводе да се налази у најгорој финансијској ситуацију од Другог свјетског рата. Према писању листа “Гардијан” дефицит у овој земљи достигао је највиши ниво од шездесетих. Сличне муке муче и у САД, гдје 39 одсто грађана каже да се често или стално брину да њихови приходи нису довољни да покрију све трошкове, што је слично бројевима које су посљедњи пут виђени током свјетске економске кризе 2008. године. Анкетирани људи су истакли да због већих трошкова раде додатне послове, ограничавају вожњу аутомобилом.

РЕЗУЛТАТ НА СЕМАФОРУ

А у каквом је стању руска економија, за коју су европски и амерички званичници истицали да ће бити обогаљена санкцијама? Подсјећања ради, њемачки политичари су наводили да је Европа на руске банке бацила “финансијску атомску бомбу”, а Бијела кућа је прогнозирала да ће руски БДП бити оборен за 15 одсто и да ће “бити избрисано посљедњих 15 година економског напретка Русије”. Главни циљ био је изазивање потпуног колапса руске економије, али, како ствари тренутно стоје, до тога ипак није дошло и поред 13 пакета санкција и више од 17.000 разних рестриктивних мјера. Тренутна незапосленост у Русији је 3,2 одсто и на рекордно ниском је нивоу - упола мањем него у Европској унији. Према подацима Свјетске банке руска економија је по паритету куповне моћи већ претекла Њемачку, некадашњи “мотор Европе”.

Антируске санкције и разна ограничења увоза постали су, ма како то чудно звучало, покретачи економског раста и развоја у Русији. Она је успјела да пронађе нова логистичка рјешења и шеме плаћања. Поремећај у снабдијевању довео је до раста цијена гаса и нафте, што је ишло на руку Москви, јер је тако повећала своје буџетске приходе, а европске државе, посебно Њемачка, која се традиционално ослањала на јефтине руске енергенте, почела је да губи тло под ногама. Санкције су јој се вратиле као бумеранг. Статистика показује да план Запада да декласира руску економију за сада није успио. Или, како то поједини руски економисти у спортском жаргону поручују својим западним колегама - “погледајте семафор”.

Да ли се и како може избјећи даљи суноврат западног свијета? Кључ држе у Вашингтону.

Једини бизнис који цвјета

Предсједник Института за економска истраживања Марсел Фрачер недавно је процијенио да је сукоб у Украјини Њемачку до сада коштао више од 200 милијарди евра. Иначе једини индустријски сектор који тренутно цвијета у овој земљи јесте - производња и продаја оружја. Њемачка влада је од 1. јануара до 18. јуна одобрила укупан извоз оружја и војне опреме у вриједности од најмање 7,48 милијарди евра, што је 30 одсто више него у првој половини 2023. године. Чак 60 одсто овог извоза односи се на Украјину.

Ко влада ресурсима

Увођењем санкција Русији, али и правећи отклон од Кине, западне земље су се фактички одрекле могућности да дођу до неопходних ријетких руда и минерала, којим би могли поново да покрену посрнулу привреду. У земљама БРИКС-а се налази чак 72 одсто ових резерви које су кључне за енергетску транзицију. Због тога се Њемачка недавно силом прилика и окренула ка Србији, која посједује значајна налазишта литијума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.