Зашто "друга Србија" не опрашта успјех Новаку Ђоковићу?

Могао је да се одрекне своје домовине, узме британско држављанство и "прода душу", али је то одбио. "Не желим да идем у Енглеску, не знам никог тамо, желим да останем са пријатељима, у мојој земљи, на мом језику", рекао је Ђоковић присјећајући се тренутка кад му је нуђено да заигра за Велику Британију.

Постао би "становник свијета" и више му нико са трибина не би упутио ни мргудан поглед, а камоли звиждук. Ипак, изабрао је да дичи својом отаџбином и баш то "друга Србија" му никад неће опростити, ма колико злата да има око врата и пехара у витрини.

Публика у спорту који је важио за аристократски, своју "аристократију" до краја је оголила у вулгарности према српском тенисеру. Нису га штедјели ни на једном такмичењу, па се на терену борио против два противника: тенисера и публике.

То није било све, Ђоковић је на свом дугом путовању ка коначном успјеху имао противника и "код куће". Честитали би му спортске успјехе, а након похвале увијек је слиједило – "али".

То "али" није изостало ни сада, када је у своју круну додао једини недостајући драгулј – олимпијско злато.

Добио је Ђоковић тог дана похвале од свог највећег ривала Рафаела Надала, па и од Карлоса Алкараза којег је побједио у финалу, као и од многих успјешних тенисера, али и других спортиста.

Честитао му је и оснивач компаније "Тесла", милијардер Илон Маск уз заставу Србије, али ипак, шта знају они, кад се боље у спортски успјех Ђоковића разумију домаћи "хејтери".

Новаков патриотизам прогласили за национализам
Не само што је одбио британско држављанство, Ђоковић често током каријере истиче из које земље долази.

Вимблдон је мој дјечачки сан, док су бомбе падале изнад моје главе у Србији, сањао сам да играм на најважнијем терену, рекао је Ђоковић недавно након пласмана у финале Вимблдона. Ни том приликом није пропустио да западњачку публику подсјети колико су штете и неправде направили Србији.
Код куће га пак прозивају због фотографије са публиком која држи заставу "С вјером у Бога, за краља и отаџбину", због чега је проглашен за четника.

Ђоковићу дио јавности не може да опрости ни стално подсјећање да је Косово и Метохија неодвојиви дио Србије. "Косово је наше огњиште, наше упориште, највећа битка се тамо десила, најважнији манастири се налазе тамо", рекао је Ђоковић у Паризу на Ролан Гаросу.

Знајући да би то могло да га испровоцира, представник у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине Саша Магазиновић недавно је објавио како су Србија и "Косово" двије сусједне земље.

Магазиновић није једини у Босни и Херцеговини који не опрашта Ђоковићу успјех, већ се новом колумном на црногорском сајту у Новакове хејтере сврстао и Драган Бурсаћ. У покушају да извријеђа српског тенисера, почастио га је дивним ријечима да је "еманација светосавља и српског национализма".

Због пјесме "Весели се српски роде" уз коју воли да слави своје побједе стао је на жуљ јавности у Црној Гори. Ни то што је по освајању злата из Париза отишао у Црну Гору и своје вјенчање одржао на острву Свети Стефан и у ту малу земљу довео свјетску елиту, није довољно да га становници заволе.

Бивша црногорска министарка Јована Маровић баш стихове те пјесме потекле из Црне Горе замјерила је Ђоковићу.

"Док год ти нема ништа спорно у стиху да се српски барјак вије од Призрена до Румије, не могу ти се дивити. Тужно је што си свој статус божанства искористио да заглупљујеш масе", каже Маровићева, иначе некада студенткиња Факултета политичких наука у Београду.

Православље и поклич "Слава Богу"

Ни у финалу у недјељу Ђоковић није заборавио да око врата окачи крстић, а у изјави спомене Бога, наводећи да је успјех постигао захваљујући Њему.

Често своје побједе прослави уз поклич "слава Богу", али би дијелу јавности у Србији било драже да умјесто тога каже рецимо "слава Украјини". Доказ за то је налог на Иксу извјесне Наталије Грбић која уз своје име држи и заставу Украјине.

Вјера у Бога засметала је и Весни Пешић којој је нејасно зашто се највећи тенисер свих времена моли Богу да побиједи и добије златну медаљу.

"Зар не треба да припреми свој најбољи тенис умјесто што се моли Богу. Непостојећи Бог се не бави жељама којих на свијету има у милијардама", појашњава Пешићева, по струци социолог.

Голгота у Аустралији

Док је владала хистерија због корона вируса, Ђоковић је изабрао да стане у заштиту слободног свијета и права људи да бирају да ли желе да се вакцинишу.

Због те одлуке платио је високу цијену – понижење у Аустралији, пад са првог мјеста АТП листе, али и прикачени надимак НоВак.

Колумниста у Црној Гори Љубомир Филиповић у свом тексту након финала Олимпијских игара само једном га је ословио правим именом, да би у остатку користио овај погрдни надимак.

Многи људи Новака воле због спортских успјеха. Он је без сумње најуспјешнији тенисер свих времена. Али није и највећи. Неће никад ни бити", тврди Филиповић у својој колумни под називом "Олимпијска хроника: 'Мушка' боксерка и НоВац-ово злато".
Тешко је разлучити да ли су ова оспоравања била препрека на Ђоковићевом путу ка успјеху или пак гориво за његов мотор, којим се само појачавао његов српски инат.

Једно је пак сигурно – да није тог "али" и оспоравања, можда би неко могао и да сумња. Овако нема дилеме, то "али" из родне груде најбољи је доказ да он заиста јесте пророк, пише РТ Балкан

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.