Заштитници обесправљених и заступници мира у свијету

Међу њима је њих шест који су, према мишљењу британског листа "Индипендент", такође заслужили ово признање, иако га нису добили.

Др Денис Муквеге

Плима сексуалног насиља у Демократској Републици Конго до нас стиже углавном путем статистике, која каже да је, на примјер, у само једној години, у само једној провинцији, пријављено 17 хиљада случајева силовања, или да је у једном граду 70 одсто жена доживјело такву врсту насиља.

Међутим, са том плимом насиља др Денис Муквеге се бори на сасвим другачији начин. Његово бојно поље је чекаоница ординације у Букавуу, главном граду провинције Јужни Киву, области на коју се односи горе изнесена статистика.

Сваког дана у њој чека десетак жена у просјеку. Неке од њих пређу пут од неколико стотина километара, а преживе неке од најбруталнијих облика садизма.

- Важно је истаћи да се тај сексуални тероризам одвија на веома методичан начин. У принципу, жртве силује неколико мушкараца - на јавном мјесту, пред очима родитеља, мужева, дјеце или сусједа. Послије силовања, обично слиједи сакаћење или неки други вид физичког насиља - свједочио је 53-годишњи љекар пред одбором америчког Сената.

У земљи у којој је сексуално насиље достигло до сада невиђене размјере, др Муквеге је посветио свој живот настојањима да колико-толико помогне дјевојкама и женама којима послије таквих ужаса преостаје једино да умру.

Он је једно вријеме био једини гинеколог у Конгу који се бавио лијечењем повреда насталих силовањима. У болници Панзи дневно обавља најмање пет захвата. До сада је лијечио 21.000 жена. Његов пионирски подухват помогао је хиљадама несрећних дјевојака и жена да залијече физичке ране и да се ухвате укоштац са оним пуно тежим - психолошким.

Сима Самар

Сима Самар се готово цијелог живота борила са наизглед непремостивим препрекама. Прва је жена припадница етничке заједнице Хазара која је дипломирала на медицинском факултету универзитета у Кабулу, а живот је посветила правима жена и дјеце. Предсједница је Независног комитета за људска права у Aвганистану, и специјални извјестилац УН за људска права у Судану. Годинама су овако одговорне дужности за њу изгледале недостижне.

Људским правима је почела да се бави још 1984. када је њен супруг нестао у тамницама комунистичког режима. Нису прошле ни три године, а отворила је болницу за жене и организовала неколико школа за дјевојчице. Све у свему, заслужна је за рад 10 клиника, четири болнице и школе у чијим клупама је сједило 17.000 дјевојчица. Међутим, пошто су талибани преузели власт 1990. године, нашла се у незавидном положају.

Без обзира на опасности пред којима се нашла, остала је непоколебљива у помагању обесправљеним.

Гази бин Мухамед

Послије догађаја 11. септембра, принц Гази бин Мухамед постајао је све важнији фактор у међурелигијском дијалогу. Присталице овог професора исламске филозофије на Универзитету у Јордану кажу да је принц заслужио Нобела јер подстиче дебату о односима између ислама и других религија.

Гази бин Мухамед је 2005. године успио да за округлим столом окупи уважене исламске мислиоце како би заједнички осмислили концепцију "теолошког противнапада" усмјереног ка тероризму. Поред тога, принца уважавају и због способности да пронађе и истакне сличности између Истока и Запада.

Послије предавања папе Бенедикта Шеснаестог одржаног 2006, које су многи видјели као напад на ислам, принц Мухамед, школован на Кембриџу, био је један од најистакнутијих исламолога потписника прогласа под називом "Заједничка ријеч међу нама".

"Без мира и правде међу двјема вјерским заједницама, не може бити ни сувислог мира у свијету", стајало је, између осталог, у прогласу.

Грег Мортенсон

Послије неуспјелог покушаја освајања планинског врха К2 у Пакистану 1993. Грег Мортенсон је кренуо путем који га је готово одвео до врха листе кандидата за овогодишњег Нобела.

Исцрпљен од планинарења, прикупљајући снагу у једном забаченом селу, Мортенсон је видио групу дјеце која сједе у прашини и дрвеним штапићима пушу по пијеску. Обећао је да ће им саградити школу.

Оно што се касније догађало Мортенсон је описао у књизи "Три шоље чаја: мисија једног човјека у циљу унапређења мира". Основао је Институт за централну Aзију, и у недоступним дијеловима тог подручја саградио 84 школе, намијењене углавном за образовање дјевојчица. Поред тога, планинар који је постао мисионар мира неуморно се залаже за успостављање хуманијег односа према муслиманском свијету.

Пиједад Кордоба

Један од најјачих кандидата за овогодишњег Нобела била је колумбијска сенаторка Пиједад Кордоба, заслужна за немјерљив допринос успостављања мира у њеној земљи.

Међутим, у Колумбији не воле баш сви ову "жену мира". Годинама је на челу организације "Колумбијци за мир", која се залаже за завршетак 45-годишњег конфликта између власти и герилске организације ФAРЦ. Кордоба је била службени преговарач владе у разговорима за размјену 2007. и њеном заслугом ослобођено је 16 талаца.

Герилци су је киднаповали 1999, а након ослобађања са породицом је отишла у Канаду. Међутим, послије само 14 мјесеци вратила се у Колумбију да настави недовршени посао.

Веи Ђингшенг

Напредовање представника кинеске заједнице у Чикагу до кандидата за Нобела је прилично упечатљиво; да је бивши електричар у зоолошком врту у Пекингу имао ту част, то би било заиста посебно.

Aли Веи Ђингшенг, о коме је ријеч, далеко је догурао од скромних почетака. Његово увршћење међу кандидате за Нобела већ је седма овогодишња номинација у знак признања за његову борбу за људска права у Кини. Веи (59) некада је био увјерен у исправност кинеског пута у социјализам, а за вријеме Културне револуције био је припадник Црвене гарде. Све се промијенило када је увидио сурову стварност Мао Цедунгове Кине, и постао је непоколебљиви демократски активиста, који је провео 18 година у затвору док под притиском међународне јавности није ослобођен 1997.

Стрпан је у затвор због учествовања у пројекту "Демократски зид" 1978. у коме је група студената на зиду од цигли близу Трга небеског мира у Пекингу објављивала нецензурисане вијести и дисидентска размишљања.

Од тада до данас, Веи је примио бројна признања за свој рад, и постао познат као "отац кинеске демократије".

Поново је затворен 2007. године због објављивања доказа о злоупотребама кинеских власти и лошем поступању према обољелим од сиде.

Писма

За вријеме тамновања, дисидент Веи Ђиншенг писао је отворена писма режиму на листићима тоалет папира, која су кријумчарена из затвора а затим објављивана. Тиме је Веи постао један од узора демократског покрета у Кини.

 Превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.