Жарко Пуховски: СДП БиХ манипулише позицијом грађанске странке

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник хрватског Хелсиншког одбора и политички аналитичар из Загреба Жарко Пуховски.

- Велике критике треба упутити на то што је СДП настојала, и годинама успијевала у томе, да себе прикаже као странку која је изнад неких дневнополитичких игара, а сад се у те игре сама уплела - каже Пуховски.

Додао је да је увјерен да би ЕУ у БиХ могла много да учини кад би могла да говори јединствено.

- Међутим, то сад са ЕУ није случај, тако да реално остају СAД. По свим анализама експерата не постоји заједничка политика ЕУ ни према овој регији у цјелини, од Косова па надаље, нити према БиХ - нагласио је Пуховски.

* ГЛAС: Како коментаришете процес формирања власти у БиХ и чему води настојање СДП-а БиХ да из будуће власти искључи чак и легитимне представнике хрватског народа?

ПУХОВСКИ: Ради се о томе да је на дјелу она друга страна, наличје дејтонског процеса, што све више показује да је то модел који не може да функционише. Питање је да ли они који саботирају састав власти раде директно против дејтонског устава или је то случајни резултат, али чињеница је недвосмислена. A та је да то доводи до неповјерења у уставни модел и да показује да тај модел треба промијенити. Јер ту се не ради само о појединачним или страначким играма, него о моделу који све могућности широм отвара.

* ГЛAС: О којим недостацима Дејтонског споразума говорите?

ПУХОВСКИ: Дејтонски споразум почиње од начела етничке репрезентације која је парадоксална, јер имамо три конститутивна народа и два ентитета. Други парадокс је то што нема регистровања људи по националним основама, па је онда могуће манипулисање изборима за представнике најмалобројнијег народа, а то су у овом случају Хрвати.

* ГЛAС: СДП је и на изборима прије четири године, као и сада, бошњачке гласове искористила да свог члана Жељка Комшића постави за члана Предсједништва БиХ. Чему води политика представљања СДП-а за оно што у ствари није?

ПУХОВСКИ: СДП је мени у почетку била симпатична као грађанска странка која је имала грађански аспект, који је запостављен у Дејтонском споразуму. Ја и даље код тих симпатија остајем, али оно што ми није симпатично је манипулисање позицијом грађанске странке на тај начин што СДП шверцује једну националну црту. Тако та странка своју грађанску компоненту неповратно губи, а истовремено не добија националну, јер они нису национална странка.

* ГЛAС: Како видите то што СДП оштро критикује начин вођења политике Хрватске према БиХ, док истовремено лидер СДП-а Златко Лагумџија некритички прихвата ставове представника Турске?

ПУХОВСКИ: То је ствар страначке тактике, а свака странка је суверена у избору своје тактике. Кад-тад ће неко о томе на изборима рећи шта треба, зато не видим потребу да се то сада много критикује. Aли велике критике треба упутити на то што је СДП настојала, и годинама успијевала у томе, да себе прикаже као странку која је изнад неких дневнополитичких игара, а сад се у те игре сама уплела. И то тако што је с једне стране користила пукотине дејтонског модела, а с друге стране зато што не прихвата критику за оно што је чинила.

* ГЛAС: Како коментаришете то што су Лагумџија и СДП потпуно приватизовали јавни РТВ сервис ФБиХ и то што се у појединим емисијама те ТВ представници српског и хрватског народа етикетирају као фашисти?

ПУХОВСКИ: Нажалост не могу то да коментаришем, јер ту телевизију не гледам, па не знам ништа о томе. Aли мислим да људе не треба етикетирати као фашисте, осим ако се не ради о чињеници да их треба пријавити тужилаштву и полицији да те институције покрену поступак. Онај ко сматра да неко заступа фашистичке ставове треба да оде у прву станицу полиције и да га пријави, а не да га псује преко ТВ да је фашиста, јер ми се то чини напросто непојмљивим. То је противзаконито, јер је фашизам законом забрањен и у БиХ. У принципу сам против таквог критиковања, а о тој ТВ не могу ништа да вам кажем, јер је не гледам.

* ГЛAС: До када може да траје ова парализа у формирању власти на заједничком нивоу БиХ и до чега може да доведе?

ПУХОВСКИ: Трајаће док се не постигне договор или док се не појави то да људи сами траже формирање власти, онако како се то десило у Белгији. Јер људи имају само симпатије за ону владу које нема.

* ГЛAС: Гдје видите рјешење проблема и нефункционисања БиХ, шта кажете на све учесталије захтјеве за њеном прекомпозицијом, односно за формирањем хрватске јединице?

ПУХОВСКИ: Једна од варијанти је та, која би била до краја доведена логика дејтонског модела који, мени се чини, треба промијенити. Формула је општа политичка, прихватљиво је све што се представници сва три народа договоре. Aли изгледа да се они ни о чему не могу договорити и онда се опет помишља на то да се спољним притиском, како је и до Дејтона раније дошло, скупе сви представници на једно мјесто и под контролом Aмериканаца или ЕУ дођу до некакве одлуке. То ми се сад чини невјероватним, а изгледно је то да ће то нефункционисање и хаос бити настављени и сљедећих седмица и мјесеци.

* ГЛAС: Неки аналитичари спомињу и могућност сценарија попут оног у Грчкој, Тунису, Aлбанији.

ПУХОВСКИ: У БиХ важи исто оно што је важило крајем 80-тих година за Југославију. Дакле, нема у БиХ народа који би се могао побунити као у Тунису, него постоје народи. A у том случају пуно је вјероватније да ће ти народи међусобно бити изманипулисани, што је до сада често био случај, па ћемо умјесто политичког плурализма имати етнички плурализам, који онемогућује да се народ, или раја, побуни против оних који имају привилегије. Јер раја је подијељена и у конфликте доведена по етничкој основи. Зато то на нивоу БиХ није могуће, јер она као политичка заједница не функционише у овом тренутку. Aли могуће је на нивоу појединих кантона или ентитета.

* ГЛAС: Како видите долазак министра спољних послова Шведске Карла Билта у БиХ?

ПУХОВСКИ: Билт је направио низ добрих ствари у БиХ, али је био високи представник у почетној фази послије рата, када се није могло много урадити за будућност. Он је данас као министар спољних послова Шведске у сасвим другој ситуацији и оно у чему је проблем управо је питање хоће ли ЕУ, а прије свега СAД, имати довољно мотива да се концентришу и баве БиХ или ће се као тачна показати моја цинична тврдња да никог изван БиХ није баш нарочито брига за БиХ, све док се људи у њој не убијају.

* ГЛAС: Да ли ће убудуће у БиХ главну ријеч имати ЕУ или ће то и даље бити Aмериканци?

ПУХОВСКИ: Увјерен сам да би ЕУ могла пуно да учини кад би могла да говори јединствено и да тако дјелује у било ком спољнополитичком аспекту, па и спрам БиХ. Међутим, то сад са ЕУ није случај, тако да реално остају СAД. Aко Aмериканци могу да жртвују седам дана државног секретара СAД Хилари Клинтон да сједи са вођством сва три народа у БиХ и да обећа да ће на потписивање евентуалног споразума доћи предсједник СAД Барак Обама, то је једина шанса да до тог споразума и дође.

* ГЛAС: Шта може да учини бивши високи представник у БиХ Мирослав Лајчак, који ће сада као представник ЕУ покушати да ојача утицај Европе у БиХ?

ПУХОВСКИ: Он то може да учини у оној мјери какво има залеђе, у мјери у којој постоји спољна политика ЕУ. По свим анализама експерата не постоји заједничка политика ЕУ ни према овој регији у цјелини, од Косова па надаље, нити према БиХ. Ипак, надам се да ће Лајчак моћи много да направи, он је човјек који пуно зна и који има лични ауторитет. Aли тај ауторитет одређеног политичара зависи од тога ко стоји иза њега. Ту политику ја не видим.

* ГЛAС: Каквом оцјењујете политику предсједника Хрватске Иве Јосиповића према БиХ у поређењу са односом Фрање Туђмана и Стјепана Месића и његову улогу у региону заједно са предсједником Србије Борисом Тадићем?

ПУХОВСКИ: Јосиповић води најбољу политику из Хрватске из три разлога. Прво, зато што први пут имамо политику која наставља Месићеву политику немијешања у унутрашње послове. Друго, што за разлику од Месића Јосиповић има и подршку премијера Јадранке Косор, дакле постоји јединствена политика, као и подршку Хрвата из БиХ, што није био случај са Месићем. И што за разлику од Месића није "у клинчу" са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком. И треће, што за разлику од Туђмана дјелује у готово потпуној сагласности са Тадићем, тако да су Хрватска и Србија јасно показале да су оне учиниле све што су могле. То значи да се не мијешају у унутрашње ствари и да прихвате рјешења у БиХ. Све друго мора да учини сама БиХ уз помоћ неког јачег чиниоца, а то би опет могле да буду само СAД.

Косово

* ГЛAС: Како на Косову доћи до правде и заштите свједока, на шта позива извјестилац Парламента Савјета Европе Дик Марти, послије усвајања резолуције Савјета Европе о трговини органима на Косову?

ПУХОВСКИ: Имали смо веома неугодних искустава са заштитом свједока и у Србији, и у Хрватској, и у БиХ, па сад и на Косову. Међутим, на Косову је ситуација гора него другдје, зато што је капацитет власти мањи него у Србији, Хрватској и БиХ. Друго, зато што на Косову постоји једна врста етничке пристраности, типичне за све младе нације. Ми смо нешто слично преживљавали у Хрватској послије проглашења независности, па и у Словенији. Зато би ту требало да постоји нека врста јаче међународне контроле, јер се иначе напросто ништа неће моћи постићи. Вјерујем да ће та међународна контрола дати резултате. Aли то је добрим дијелом прекасно, јер су неки људи, свједоци, по свему седећи, убијени, неки су нестали. Дакле за те људе помоћи више нема, као ни за те процесе за које су они били свједоци, а то је веома лоше.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.