Жарко Папић: Највећи проблем у БиХ биће утицај свјетске економске кризе

- Свјетска економска криза је потцијењена. Говорим о политици СAД и Европске уније. Поред тог што је БиХ политички и економски зависна од међународних фактора, битан елемент је и да ми уопште немамо податке о томе какво је било посљедње тромјесечје у БиХ - каже Папић.

* ГЛAС: Шта мислите о језику улице, мржње и непрофесионализма у медијима, попут оног у емисији "60 минута" ФТВ-а?

ПAПИЋ: Морам дати критику на ту емисију, посебно за њено емитовање у посљедњих неколико недјеља. С друге стране, мада не желим да је браним, та емисија је у посљедњих шест година отварала неке важне теме. Језик мржње у медијима рефлектује неку врсту тензија и напетости у ширем смислу националних тензија у БиХ. То се ради као да је неко оцијенио, у анегдотском смислу, да ће ускоро да буду ванредни избори.

* ГЛAС: Како процјењујете вијести и доказе о поновном наоружавању и помињање рата у БиХ?

ПAПИЋ: Рата у БиХ не може и неће бити.  Дефинитивно сам у то сигуран. Не вјерујем у наоружавање једне, ни друге, ни треће стране. Међутим, напетости о којима сам говорио јесу унијеле страх у становништво БиХ, независно од националне припадности. То је сасвим сигурно лоше по БиХ. Зашто? Зато што се формира општа ситуација, говорим о политичким елитама, о становништву и медијима, у којој нико не препознаје шта ће бити у наредном периоду далеко највећи проблем БиХ. A то је утицај глобалне економске кризе. До прије мјесец дана нико није желио да говори о томе, сви су се надали да ће нас то мимоићи, све док нису почели социјални немири.

* ГЛAС: Какве ће посљедице у БиХ оставити рецесија и да ли је предузето све што се могло за ублажавање њених посљедица?

ПAПИЋ: Питање је, прво, знамо ли ми стварну дубину и дужину трајања свјетске економске кризе јер се бојим да је и она потцијењена. Говорим о политици СAД или Европске уније. Мислим да је она много дубља него што они процјењују. Поред тог што је БиХ политички и економски зависна од међународних фактора, битан елемент је да у свему овоме ми уопште немамо податке о стању у БиХ. Друштвени бруто производ за 2008. годину знаћемо тек у јуну 2009. године. Ми не знамо какво је било посљедње тромјесечје у БиХ. Постоје индиције да улазимо у оно што се зове рецесија, мада је тај термин савремени и економски еуфемизам. За земље у транзицији и земље у развоју, рецесијом се сматра сваки раст који је мањи од шест одсто друштвеног бруто производа годишње. Није иста ситуација за Њемачку и за Босну. Економска и финансијска ситуација у Федерацији БиХ је знатно гора него у Републици Српској. Све политике и идеологије се на крају своде на то материјално постварење, тако да ће пасти све критике ове или оне реторике ако се покаже ко је економски успјешнији.

* ГЛAС: Хоће ли бити социјалних немира у БиХ?

ПAПИЋ: Могу се очекивати озбиљни социјални потреси, тензије, немири. У полушали речено, не би ме зачудило да због социјалних проблема народ директно преузме бонска овлашћења у своје руке. Нема владе која може издржати три дана заредом 50 хиљада људи на улици који демонстрирају против ње. Да ли се предузимају одговарајуће неопходне мјере? Нешто је урађено, након посљедњих закључака Фискалног савјета донесене су двије конкретне мјере. Оно што се мени чини веома, веома битним посебно када говоримо о ФБиХ, је тражити финансијску помоћ и подршку са стране. Говорим о Међународном монетарном фонду. Цијена за то је, условно речено, велика јер услови које ће поставити ММФ је драстично смањивање јавне потрошње и подстицаја социјалних давања. То је неопходно.

* ГЛAС: Како објашњавате рехабилитацију лица којима је високи представник раније одузео путне исправе, али без права на било какву одштету?

ПAПИЋ: Проблем је у концепту тог дијела бонских овлашћења које омогућују високом представнику да смјењује људе и да им одузима путне исправе без икаквих права да они да заштите своја људска права. Те истраге нису никада доведене до краја. Само остане чињеница да је неко смијењен са своје службе, изолован, а све остало је заборављено. Мислим да то дефинитивно није у реду. То само говори о жалосној ситуацији у којој се налази БиХ с обзиром на неограничена права међународне заједнице оличене у OHR-у.

* ГЛAС: Како видите нови мандат специјалног представника ЕУ и високог представника међународне заједнице у БиХ?

ПAПИЋ: Мислим да је јако добро што долази особа која је, у ширем смислу ријечи, из регије, и чија средина има стољетно искуство те регије. Aктуелна је политичка дискусија око даљег коришћења бонских овлашћења, али ја се надам да ће високи и специјални представник вратити своју праву улогу подржавањем домаћих политичара у конструктивним напорима. Не бих волио да видим коришћење бонских овлашћења на начин на који их је користио онај енглески пуковник. И јако би добро било да се OHR мало усмјери на економију и на донаторске конференције.  

* ГЛAС: Шта очекујете од скоре сједнице Управног одбора Савјета за примјену мира?

ПAПИЋ: Не очекујем ништа спектакуларно. Претпостављам да ће бити критикована ситуација у БиХ. Ја сам врло критичан према постојећем уставу БиХ, али истовремено морамо правити неку врсту устава на начин на који је то рађено у бившој Југославији. Устави су мијењани четири пет пута. Посљедња велика уставна промјена је почела 1969. године, па је имала серију амандмана 71. или 72. године, па је онда то уобличено у нови Устав 74. године, да би се уставне трансформације завршиле 76. године. Дакле, процес уставне трансформације трајао је седам година. Промјене Устава су озбиљна ствар. Зато је пуно боље на томе радити пажљиво и не изазивати нове политичке тензије. 

* ГЛAС: Како процјењујете динамику испуњавања постављених пет циљева и два услова за укидање OHR-а?

ПAПИЋ: Овај амандман за дистрикт Брчко је један од услова који обећава извршавање постављеног, али није ријеч само о томе. Пуно је важније о позицији међународне заједнице и неопходним условљавањем за БиХ размишљати на други начин. Придруживање ЕУ је систем условљавања, али то условљавање узајамно повезано чини читаву матрицу и де факто реформише земљу. Мислим да је условљавање са становишта придруживања ЕУ пуно рационалнији пут да се БиХ стабилизује, развија у економско социјалном смислу, него ова врста интервенција кад се поставе неки критерији који постају пресудни. БиХ је у томе изгубила двије године.

* ГЛAС: На шта конкретно мислите?

ПAПИЋ: Потпуно је погрешно било кренути од реформе полиције. Много је важније кренути од нечега као што су економске развојне теме, а то је процес придруживања ЕУ. Јер онда ће се ове административне политичке ствари пуно лакше рјешавати. За сваку врсту договарања постоји основно правило. Немојте почињати од најгорих тема. Почните од оних тема гдје је договор могућ релативно лако, а онда уз то отварате и оне ствари које су на почетку тешке. Јер, кад први дио договора остварите, онда је послије све лакше.

Подршка Прудском споразуму

* ГЛAС: Како процјењујете Прудски споразум и бањолучки договор лидера најјачих бх. политичких странака?

ПAПИЋ: IBHI од почетка подржава Прудски споразум. Ја наравно знам да он није идеалан. Волио бих да је то потпуно институционализовано. Међутим, тако је како је. У ситуацији у којој смо, то је добар сигнал и корак. Из тог споразума имамо и конкретан резултат, а то је амандман о дистрикту Брчко. То до чега се није могло доћи годинама, постигло се договором, и ствар је завршила у институцијама. Волио бих да их има више. Aли и ово је добар почетак.

Гласачко тијело

* ГЛAС: Како коментаришете висину социјалних давања у БиХ?

ПAПИЋ: Укупна социјална давања у ФБиХ су скоро 25 одсто друштвеног производа. У РС је то око 14 одсто. Просјек ЕУ је нешто више од 15 одсто. Значи, нешто ту очигледно није у реду. Потенцијални споразум са ММФ-ом омогућио би свјежа средства за рјешавање буџетске кризе. С друге стране, он би био притисак или подршка некој влади да уради оно што ниједна влада сама од себе неће имати политичке снаге да уради. Јер тим великим социјалним давањима и отварањима законских могућности фактички је куповано гласачко тијело. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.