Жарко Обрадовић: Образовање треба да служи интересима привреде

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" министар просвјете и културе Србије Жарко Обрадовић.

- Када су у питању уџбеници, ту постоје стална питања и дилеме о томе да ли су преобимни. Многи предмети и области ипак зависе и од начина предавања, од атмосфере између ђака и наставника, односно професора и студента - изјавио је Обрадовић.

* ГЛAС: Каква је досадашња сарадња министарстава просвјете и културе РС и Србије, те које су заједничке активности планиране у идућем периоду?

ОБРAДОВИЋ: Сарадња РС и Србије је веома значајна и одлична. Ипак, треба да буде још боља, тако да ћемо у идућем периоду формирати комисију која ће имати заједничке чланове који ће радити по одређеним програмима. Желимо да та сарадња има свеобухватан карактер, да подразумева размену наставника, професора, студената, ђака, образовно-васпитних институција, уџбеника, студијских програма, материјала, посебних конференција. Једноставно, потребно је да се заједно информишемо о подизању квалитета у образовању и сарадњи са другима, јер овде је реч о регионалној сарадњи и ономе што ћемо заједно радити на простору Европе, јер се сада ствара европски простор образовања. Желим да се боље упознамо. За младе људе то можда не изгледа толико важно, али је добро да знају шта веже Републику Српску и Србију, с обзиром на заједничке корене и порекло, те све оно што чини наш идентитет.

* ГЛAС: У Србији и РС постоји велики број талентованих ученика и надарених студената. Да ли се поклања довољно пажње њиховом школовању и стипендирању?

ОБРAДОВИЋ: Према Закону о основном систему васпитања и образовања млади људи имају одређену материјалну надокнаду, а постоји и Фонд за младе таленте, где они који одлуче да студирају могу да добију стипендије за студирање у земљама Европе. Недостаје нам још увек један елеменат, а то је како да сутра младима изађемо у сусрет да би остали да раде и живе у Србији. Објективно то је велики проблем. Стварамо квалификовану радну снагу, која већ сутра може да оде у неку другу земљу, зато што ће јој тамо неко понудити боље плате. Ово је проблем који се не може у потпуности решити. Увек је било одређене врсте одласка младих, само је поента да држава за оне кадрове, који ће јој бити потребни, нађе одговарајући простор и место.

* ГЛAС: На који начин задржати младе људе послије школовања у земљи?

ОБРAДОВИЋ: Најважније је да се промовише образовање. Да млади људи буду уважени, да знају да оно што уче неко и поштује. Да их поштује држава, те да су поштовани и од својих колега, другара, наставника. У друштву мора да се зна да је онај ко учи исто тако квалитетан као и неки врхунски спортиста, јер је и он у учењу постигао неке врхунске резултате. Квалитет мора увек да буде у првом плану.

* ГЛAС: Какви су уџбеници у школама у Србији и имају ли ђаци проблема са преобимним градивом?

ОБРAДОВИЋ: Мање-више сви се жале на преобимне уџбенике. Они треба да садрже податке и знања која улазе у склоп стандардних знања. Све више је "више"! И то треба да се отклони. Наставници треба да дају могућност деци која желе и показују талент за поједине области допунске податке и изворе, како би могли да задовоље своју глад или жеђ за знањем. Када су у питању уџбеници, ту постоје стална питања и дилеме о томе да ли су преобимни. Многи предмети и области ипак зависе и од начина предавања, од атмосфере између ђака и наставника, односно професора и студента. Никад знања није довољно, али је неспорно да се према стандардима знања морају употпунити и сами уџбеници. Образовање у свакој земљи треба да служи искључиво интересима привреде и развоја друштва у целини, јер у супротном остаје "негде између". Свака земља треба да ствара кадрове који ће сутра остати да раде у њој, као свршени студенти или докторанти, а не да оду у другу земљу и тамо преносе стечено знање.

* ГЛAС: Који је циљ реформе образовања у Србији?

ОБРAДОВИЋ: Реформа образовања води ка унапређењу економског стандарда грађана. Циљ Министарства просвете је доношење дугорочне стратегије образовања у Србији до 2020. године. Тај документ биће припремљен и усвојен до краја идуће године. Неопходно је повећати улагања у просвету. И много богатија друштва од Србије протеклих година морала су да штеде. Ипак, ми смо учинили све да обезбедимо средства за унапређење услова образовања.

* ГЛAС: Према посљедњим резултатима PISA тестова, Србија је забиљежила знатне помаке у знању ученика у односу на 2006. годину. Какво је уопште знање ђака на овим просторима?

ОБРAДОВИЋ: Србија се по квалитету образовања средњошколаца налази на 43 месту од 72 земље које су учествовале у најновијем PISA истраживању, које ради међународна Организација за економску сарадњу и развој. Ми смо земља која је у читалачкој писмености повећала свој резултат за 41 поен, у функционалној око 30, а у научној и математичкој писмености по седам поена. Стручњаци OECD-а кажу да је Србија прва земља која је између два циклуса постигла оволики напредак. То не значи да смо се ми много померили на овој лествици између 72 земље, али ипак показује да смо веома добре ствари урадили у претходном периоду и самим тим смо "ухватили" добре корене за убудуће. Смањујемо разлику између оних који су испред нас и приближавамо се просеку OECD-а.

Болоња

* ГЛAС: Какви су ефекти и резултати примјене Болоњске декларације у Србији?

ОБРAДОВИЋ: Болоња је процес стварања заједничких стандарда. То је стварање услова да и наставници и студенти могу да иду са једног на други факултет, а да знање које стекну могу увек да користе, односно да направе корак напред. Ипак, Болоња је створила доста објективних проблема. Већ два пута смо због тога мењали закон. Aли, мењали смо закон да бисмо створили услове за већу пролазност студената. Студенти морају да схвате да процес учења сада подразумева њихово целодневно, вишенедељно и вишемесечно, односно током целе године, присуство на факултету и то не само током предавања и током вежби. За три године примене Болоње добили смо оцену 3,8, тако да смо негде на средини земаља у Европи. Иако је ово одличан резултат, ми хоћемо да будемо још бољи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.