Зарадили милионе на јогурту и ружним џемперима

Они су тражећи рјешења за различите проблеме у животу, али и тјерајући досаду, дошли до различитих производа који су нама уљепшали и олакшали живот, а њима донијели милионе долара.

Јогуртом зарадио милијарду

Хамди Улукаја, чобанин из Турске, у САД је дошао да усаврши енглески. За само шест година постао је милијардер, а своју је империју изградио на јогурту.

Улукаја је рођен у Турској, у Анадолији, у породици која је имала мљекарску фарму. Студирао је политичке науке у Анкари, а у САД је дошао 1994. на усавршавање енглеског језика. Прво што му је засметало био је јогурт који конзумирају Американци који је "претанак и пресладак"...

Тако је 2005. године, када је гигант "Крафт фудс" одлучио да затвори своју производњу јогурта, уз помоћ државних кредита за мале предузетнике Хамди купио фабрику јогурта за веома малу своту. У производњи је користио породично искуство у производњи сира у фабрици коју је назвао "Чобани", запослио је четири радника фирме "Крафт", а из Турске је довео Мустафу Догана, чувеног мајстора јогурта.

Тестирали су стотине рецепата све док нису погодили прави, који је одушевио све професионалне дегустаторе. Прве чаше његовог јогурта кренуле су с траке на полице супермаркета крајем 2007, а како није имао новца за рекламу свог производа, Хамди се послужио триком па је направио амбалажу која је визуелно изгледала веће од паковања конкурентских производа.

У почетку је продавао 400.000 чаша јогурта седмично, па милион, па 1.200.000. Прије шест година фирма "Чобани" је имала мизеран промет, а 2012. годину је завршила с 1,1 милијарду долара прихода и "Чобани" јогурт је увјерљиво најпродаванија марка у Америци. Сваки четврти јогурт који попију Американци силази с производне траке ова фабрике.

Ружни џемпери

Оку непријатни шарени џемпери с класичним божићним мотивима често су предмет ругања и сигурно један од најнепожељнијих божићних поклона. Међутим, осамнаестогодишњи Џек Мекарти из Милвокија искористио је тренд ружних божићних џемпера и покренуо сопствену компанију из подрума своје куће.

Амерички тинејџер управо је у тим џемперима видио идеалну пословну прилику. Одлучио их је тражити по бувљацима и гаражним распродајама и скупљати у подруму своје куће.

Послије тога је смијешне и што више украшене џемпере с божићним мотивима, попут ирваса, јелке или Дједа Мраза почео продавати путем интернета и зарадио право богатство. За ту сврху отворио је своју страницу "Ultimate Ugly Christmas Sweater Store" и тамо објавио понуду џемпера.

На изненађење околине, овом тинејџеру је посао одлично кренуо и дневно испоручи и више од 50 џемпера широм свијета.

Добра идеја злата вриједи

Компанија "Спанакс", која производи веш који обликује тијело, основана је 1998. с почетним капиталом од хиљаду долара. Данас вриједи милијарду долара, а њени се производи продају у 40 земаља широм свијета.

А све је почелом идејом Саре Блејкли. Не желећи да јој се испод панталона оцртава доњи веш, обукла је хулахопке, али прије тога им је одсјекла стопала.

Тако се осјећала утегнутије, па је одлучила да мора створити производ у којем ће се жене осјећати боље.

Компанија "Клинекс" 2011. вриједјела је готово шест милијарди долара, а њени производи могу се наћи у 150 земаља широм свијета. Први производ направљен је давне 1920. године. Иза идеје је стајала компанија Кимберли-Кларк. Наиме, током осмишљавања пуњења за хигијенске улошке "Котекс", произвођач је измијенио мјешавину састојака, што је довело до њежнијих и мекших уложака. Касније је кренула и производња марамица "Клинекс".

Лијепа порука

Искуство Дерика Сиверса, власника онлајн музичке продавнице "CDBabi", подстакао је многе на иновације и ситне досјетке које би им повећале зараду.

Када је тек основао фирму, послије сваке наруџбине била би путем и-мејла послата аутоматска порука, којом се купац обавјештава да је CD испоручен. У почетку, напомена је изгледала овако: "Ваша је наруџбина данас испоручена. Молим вас, јавите нам ако не дође. Хвала Вам што сте пословали са нама". Сиверсу се то није допало и закључио је да то није у складу са његовом мисијом да људима измамљује осмијех на лице.

Зато је одвојио 20 минута и написао помало "будаласту" поруку.

- Ваш CD је њежно узет са наших "CDBabi" полица помоћу стерилисаних неконтаминираних рукавица и положен је на сатенски јастук. Тим од 50 запослених прегледао је CD и исполирао га, како би били сигурни да је CD у најбољем могућем стању уочи слања - навео је, између осталог, у поруци.

Овај један блесави и-мејл, послат за сваку поруџбину, био је толико вољен да Сиверсова компанија добије хиљаде нових купаца. И, наравно, заради много новца.

Пахуљице, фризби…

"Corn Flakes Kellogg's" настао је 1894. године, а данас је то најпопуларнија компанија у свијету која производи житне пахуљице и смрзнуту храну. Само на храни за доручак у САД у 2012. години зарадила је 2,8 милијарди долара. Тренутно има производњу у 18 земаља свијета, а ушла је на тржиште 180 земаља.

Житне пахуљице изумила су браћа Келог, Џон и Вил и то тако што су лонац пун куваног жита оставили да стоји на пећи неколико дана. Створила се смјеса која је заударала на плијесан, али производ који је настао био је сув и чврст. Браћа су се ријешила плијесни, а од остатка смјесе направила житне пахуљице.

"Пост-ит" је папирић најчешће у боји, који је љепљив на врху, а користимо га за писање порука које нас подсјећају на оно што треба да урадимо. Пронађен је 1974. године, а на њему је лани зарађено милијарду долара.

Осмислио их је дизајнер Арт Фрај, исфрустриран чињеницом да му док пјева са хором из пјесмарице испадају папирићи којима је означио странице. Зато је одлучио да осмисли неки који би могао прилијепити. У томе му је помогао проналазак Вила Силвера, чије је љепило искористио за "пост-ит".

Фризби је изумљен 1937. године, а до 2012. продато је 300 милиона комада. Направио га је Валтер Фредерик Морисон, а до идеје је дошао док је с дјевојком убијао вријеме чекајући вечеру за Дан захвалности.

Узели су поклопац чиније за житарице и њиме се добацивали. Морисон је своју иновацију 1955. продао компанији "Whom-О", а само је до 1970. на име тантијема зарадио пола милиона долара.

"Кроксице", односно гумене кломпе, пронађене су 2002. године и за само шест година на њима је зарађено невјероватних 900 милиона долара. До лани је продато укупно 200 милиона кломпи на тржишту 90 земаља.

Иза "кроксица" стоје иноватори Скот Симанс, Џорџ Бодекер и Линдон Дјук, који су крстарећи по Карибима дошли на идеју да направе обућу за све љубитеље једрења, која ће свима који се баве тим спортом омогућити да се крећу по јахтама, а да не упадну у воду. Први пут су их показали на једном сајму и одмах продали све што су донијели.

"Slinky" играчку која се протеже и може скакати горе-доље измислио је инжењер Ричард Џејмс 1943. године. На идеју је дошао док је радио на натезним опругама. Једна од њих је пала на под и почела да одскакује. Тако је настао "Slinky", а прва играчка је продата двије године послије тога. Тачније, за један час продато је 400 комада. Лани је компаније "Џејмс

индустри" ову играчку продала у 200 милиона примјерака.

Двојница

Британка Хајди Ејген, мајка двоје дјеце, с нескривеним задовољством дала је отказ у продавници хамбургера да би постала двојница будуће британске краљице Кетрин.

Хајди каже да се на тај корак одлучила пошто јој је на десетине запрепашћених муштерија рекло да је пљунута принцеза. Двије жене толико личе да би лако могле бити и сестре близнакиње. Хајди, која је досад пекла хамбургере за непуних осам евра по часу, сада за исто то вријеме заради невјероватних 520.

Пљескавице

Најмлађа милијардерка у САД обогатила се пржећи пљескавице. Линси Торед "тешка" је 1,1 милијарду долара захваљујући пљескавицама. Власница је ланца "In-N-Out" ресторана, који су стекли толику популарност да су гости у стању да чекају унедоглед у реду пред отварање новог ресторана у ланцу. Међу онима који обожавају њене хамбургере су милијардер Ворен Бафет. Оснивач "In-N-Out" је заправо Линсин дјед, Хери Снајдер, који је отворио први драјв-ин ресторан у Калифорнији, у Болдвин Парку 1948. године. Његова жена Естер радила је као књиговођа. Од пљескавице "за понијети", ланац је постао чувен по високом квалитету састојака у својим производима. И дан-данас се хамбургери праве један по један и увијек по поруџбини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.