Жар и пепео прекривају континенте

Дана 8. јуна 1783. године Исланд, у то доба дио Данског краљевства, имао је 50.000 становника, а онда је ерупција вулкана Лак заувијек промијенила острво у Aтлантику, на пола пута између европског и америчког континента.

Послије ерупције која је почела у девет часова ујутро тог дана, 10.000 људи је умрло у најтежој катастрофи у хиљадугодишњој историји Исланђана.

Сумпорна магла путовала је кроз Норвешку, Њемачку, Француску и преко Велике Британије изазивајући панику међу становништвом, када су земљорадници почели да падају као покошени. Људи у то вријеме нису знали да се сумпор-диоксид из магле везивао за воду у плућима стварајући токсичну сумпорасту киселину која је доводила до гушења.

Пуно раније, прије неких 28 милиона година, прорадио је вулкан на простору данашње америчке државе Колорадо. Остатке вулкана локално становништво зове "Ла гарита калдера". Ерупција је тада избацила пет хиљада кубних километара лаве, што је запремина језера Мичиген.

Површина овог вулканског басена је 1.500 километара квадратних.

Због учесталих, често смртоносних ерупција вулкана, и много активних вулкана, Индонезија се налази у такозваном "ватреном прстену". A највећа и најфаталнија ерупција на њеном тлу догодила се 1815, када је експлодирала планина Тамбора на острву Сумбави. Због ерупције тог вулкана, у Сјеверној Aмерици и Европи идуће године није било љета, јер су велике количине вулканског пепела у ваздуху довеле до снижења температуре, што је опет узроковало један од највећих помора глади у 19. вијеку.

Број жртава овог вулкана достигао је 70 хиљада, не рачунајући оне који су страдали због индиректног дјеловања.

Индонезија је била поприште још једне ерупције, овог пута на острву Кракатау, између Јаве и Суматре, гдје је прорадио вулкан 1883. године. Ерупција је била тако снажна да су буку коју је производила утроба Земље чули и становници готово пет хиљада километара удаљеног Маурицијуса. Са снагом једнаком експлозији 200 мегатона ТНТ-а, ова ерупција била је 13 хиљада пута снажнија од атомске бомбе бачене на Хирошиму.

Облак вулканских честица прекрио је цијелу Европу што је, кажу, била инспирација сликару Едварду Мунху за његов "Крик".

Вулкан Новарупта у Катмаију (Aљаска) 1912. године био је активан цијелих 60 часова, а пепео је покрио 65 километара квадратних околне површине. Иако је то била једна од најснажнијих ерупција, због које је са лица земље нестао врх планине Катмај, није било жртава јер је локација забачена.

Послије извјесног времена подручје око мјеста ерупције проглашено је националним парком.

Хавајски архипелаг се састоји од низа повезаних вулкана, али већина није активна. Међутим, вулкан Килауеа, који избацује лаву од 1983, постао је најактивнији на планети. ("Килауеа" значи "ширење").

Лава отиче у Пацифички океан, па је вулкан постао омиљена туристичка дестинација.

Најсмртоноснија вулканска ерупција у историји СAД, она на планини Света Хелена, слаба је у односу на ерупције које су се десиле раније у другим дијеловима свијета, али је нанијела штету у износу од три милијарде долара и однијела 57 живота.

Послије готово цијелог вијека неактивности, вулкан се пробудио 1983. године, а врели вулкански пепео дизао се и до 24 километра у висину. Тадашњи предсједник Џими Картер је оно што је остало иза ерупције назвао "већом пустоши него на Мјесецу".

Филипини

Друга по јачини ерупција, послије оне у Катмају, догодила се на Филипинима, али са озбиљнијим посљедицама. Око 800 људи погинуло је 1991. у ерупцији на планини Пинатубо (западна обала филипинског острва Лузон). Упоредо са ерупцијом бјесњела је тропска олуја, па су пепео, жар и вулканско стијење прекрили цијело острво, усмртивши стотине житеља.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

("")

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.