Заплијена имовине Русима - што не важи у миру, у рату вази све

Економиста Љубодраг Савић ту санкцију описује ријечима “на Западу ништа ново”, наводећи да је њихова основна идеја да изазову незадовољство руских тајкуна прије свега према предсједнику Русије Владимиру Путину.

Истиче да када су ти људи односили из Русије десетине и стотине милиона евра, они су на читавом западу били добродошли, али, додаје, Запад данас има други циљ.

“Ти људи, који су били уважени грађани. На пример, Абрамовић је држао Челси скоро једну деценију и од њега направио врхунски клуб, сви су били задовољни, он се уклопио у њихов стил живота и највећи део новца који је заради, између осталог и у Русији, трошио је у Енгеској”, рекао је Савић за Тањуг.

Додаје да на Западу важи правило “циљ оправдава средство” и понавља да је основни циљ тих санкција да изазову бијес код људи по систему “да није Путин кренуо у рат, ми бисмо и даље били на челу Челсија и уживали у благодетима који пружају западне државе”.

На питање да ли ће након рата у Украјини руски богаташи моћи да туже владе појединих земаља за заплијену имовине, Савић каже да они то могу да учине и сада, али да не вјерује да ће ико од њих то учинити, јер им је у интересу да се поново врате одакле су протерани.

Додаје да ће подизање тужбе зависити од тога да ли ти људи желе поново да се врате и живе на Западу, наводећи да они који неће хтјети да се врате да ће их свакако тужити.

Најављену мјеру Русије да ће национализовати поједине западне компаније, Савић види као контрамјеру, додајући да Русија мора да се бори против такве политике Запада.

Савић каже да уведене санкције неће бити тако лако укинуте, чак ни након завршетка рата у Украјини.

“Знамо ми из нашег искуства да се санкције уводе лако, а скидају веома тешко. Нама су прво скинули спољне санкције, па су након неколико година укинуте све санкције”, подсетио је Савић.

Да уведне санкције са обије стране неће бити лако укинуте мишљења је и професор Београдске банкарске академије (ББА) Исмаил Мусабеговић додајући да се оне брзо уводе, а да је њихово скидање процес.

Истиче да су санкције усмјерене на људе који су по мишљењу Американаца блиски предсједнику Владимиру Путину, додајући да су такве мјере неприхватљиве и да до сада није био свједок таквих мера.

“Али што не важи у миру, у рату важи све”, рекао је Мусабеговић за Тањуг.

Наравно, додаје, да ће Русија у контри таквих санкција вршити национализацију компанија, наводећи да ће вјероватно преузети компаније на неки одређени рок, како би држава на тај начин спречила пропадање компанија, а ако се у међувремену не нађе рјешење оне ће бити национализоване.

“То су све мере које једини другима покушавају да отежају економску ситуацију. Колико су те мере ефикасне и то је све питање, да ли ће се неком олигарху зато што су му одузели јахту да променити зивот, нисам баш сигуран”, наводи Мусабеговић.

На питање да ли ће руске олигархе погодити “замрзавање рачуна”, Мусабеговић каже да су ти људи већ годинама под санкцијама и увјерен је да су свој капитал одавно “пренели на другу страну”.

Наиме, имовина руских милијардера, укључујући њихове мегајахте, у опасности је да буде заплијењена, јер земље настављају да уводе санкције руским олигарсима као одговор на напад Русије на Украјину.

Предсјдник САД Џозеф Бајден најавио је да ће САД уложити значајне напоре да заплијени имовину руских олигарха.

До сада су санкције уведене руским олихарсима Алшеру Усманову, Олегу Дерипаску, Игору Сечину, Алексеју Милеру...

И Борд енглеске фудбалске Премијер лиге дисквалификовао је Романа Абрамовича, власника Челсија, који више није директор лондонског клуба, а након што му је Велика Британија увела санкције.

Увођење санкција у непрестаном ширењу, плијенидбе имовина ширем кругу лица па и олигарсима, избацивање из Свифт система, као и најаве руске стране да ће кренути у национализацију имовине, за пензионисаног професора универзитета и дипломату Михаила Црнобрњу само су дио доказа да поводом рата у Украјини присуствујемо успостављању нових стандарда.

“Мислим да се у сваком погледу, од геостратешког и геополитичког до практичног третирања избеглица, неки нови стандарди утврђују. Неки нови поступци, и нове мере”, рекао је он у изјави за Тањуг.

Црнобрња истиче да је у овој ситуацији јако тешко доносити прецизне закључке на бази претходних историјских искустава.

“Наравно да и претходна искуства нешто значе, и помажу у разумевању, али мислим да се стварно утврђују нова правила игре и нова понашања”, каже он.

Наглашава да је ново што се санкције против Русије и њених грађана не воде из једног мјеста или позиције.

“Уводе се на привредном нивоу, на војном нивоу, укључен је и НАТО на неки начин. Гледамо раст и примену разноврсних санкција. И Србија ту не стоји добро”, сматра он.

Новост је разнородност санкција и њихова ширина и брзина доношења, да их уводе и компаније, а Црнобрња оцењује да изгледају непримерено.

“Значајно је указати да нема оних који не подлежу санкцијама. Рецимо земље запада уводе санкције на руски гас, а највећи трпилац те мере је Немачка. Онај ко уводи санкцију на Северни ток 2 више ће наудити Немачкој него Русији. Русија ће лакше да нађе нове купце, него што ће Немачка да нађе нове снабдеваче”, каже он.

Црнобрња наглашава да је ситуација историјски неупоредива, те да таква није била ни послије Првог и Другог свјетског рата.

Као једини прави излаз он сматра одустајање од правца агресије, и скретање у правцу тражења рјешења које ће бити позитивно и конструктивно.

“За сада још увек доминира талас експанзије и агресије, велико је питање када ће се стварно кренути у другом правцу. Ово што ми сада слушамо и гледамо, и трпимо неће трајати недељу - две, него годину - две”, рекао је он.

Позицију Србије оцијенио је као врло тешку јер потенцијално пријете санкције са обе стране.

“Лако је могуће да будемо реципијент санкција са оба краја. И једни и други нам прете санкцијама. Руси прете признањем Косова и нафтом ако будемо подржавали Украјинце, с друге стране губимо озбиљно у међународном профилу уколико прихватамо да оваквом врстом поступака Руси освајају простор који је некада стварно био њихов”, сматра он.

На питање да ли су дипломатски помаци могући без укључивања САД, одговара да Америка себе види као главног, неког ко мора да има своје мишљење и делује у складу са њим по цијелом свијету.

Он сматра да ће за Србију апсолутно кључно бити када буде морала да одлучује по питању санкција Русији.

“Могло би да се деси да се током ове године то разреши. Остало Србију баш не тангира много”, истакао је он.

Сматра да Србија сада вуче дефанзивне потезе, у смислу прављења залиха и резерви.

“То може да функционише на недеље или евентуално на месеце, али сигурно не на квартале и године као што се ова бурна епизода света одвија”, закључио је он.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.