Заоставштина за будућност академика Сретена Стојановића

Овај релативно млади град имао је срећу да га је чинила и породица Стојановић чије су генерације потомака оставиле готово неизбрисив траг у сталној тежњи и борби за живот по мјери човјека, очување духовног и националног идентитета.

Сретен је био потомак проте Симе који је имао четири сина и пет кћери и као националистички револуционар, био истјеран из гимназије, а као припадник организације "Млада Босна" послије избијања Првог свјетског рата и осуђен на вишегодишњу робију.

Студирао је у Бечу од 1917. године сликање и вајање, а затим је у Паризу био ђак чувеног Емила Бурдела. Остао је упамћен као један од првих професора на Aкадемији ликовних уметности у Београду и прво дописни члан Српске академије наука и умјетности од 1950. године, а од 1959. године  и њен редовни члан. Први пут је излагао 1920. године. Направио је више самосталних изложби у Паризу, Београду, Сарајеву и Чачку.

Учествовао је на већем броју групних изложби Прољећног салона у Загребу, "Независних уметника" у Паризу, "Јесењем салону" у Паризу, Интернационалној изложби у Барселони, Међународној изложби у Паризу, Тријеналу у Београду, изложбама Савеза ликовних уметника Југославије и Удружења ликовних уметника Србије, као и на бројним репрезентативним изложбама наше умјетности у земљи и свијету: у Београду, Загребу, Љубљани, Москви, Лењинграду, Братислави, Прагу, Варшави, Кракову и др. Био је члан ликовних група "Облик" и "Самостални".

Остао је упамћен и као први послијератни сликар са југословенских простора који се појавио са својим скулптурама на Бијеналу у Венецији.

Поред вајарства бавио се сликарством и графиком, као и ликовном критиком. Објавио је већи број чланака у стручним часописима, а аутор је и књига: "О уметности и уметницима" 1952. године, "Импресије из Русије" 1928. године и "Бисте" 1935. године. Као педагог почео је да ради од 1937. године, а био је и професор Aкадемије ликовних уметности у Београду. Изабран је 1959. године за члана Српске академије наука и уметности у Београду.

У војним затворима у Босни од 1914. до 1917. године радио је у радионици за израду предмета у дуборезу. Ту се почео бавити резањем скулптуре у дрвету. За своја остварења примио је велики број високих награда и признања.

Сретен Стојановић умро је 29. октобра 1960. године у Београду.

Тада се родила идеја да се сва његова заоставштина пренесе у Приједор. Породица је инсистирала да се изгради нови објекат за музеј који би носио његово име.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац тврди да је тај захтјев био нереалан, поготово ако се зна да у то вријеме Приједор није имао ни водовод.

Приједор се ипак одужио свом суграђанину тако што је, када је 1984. године  Музеј усељавао у своју зграду приређена је изложба радова Сретена Стојановића, гдје су поред шест радова из сопствене збирке  били изложени његови радови позајмљени из Умјетничке галерије БиХ из Сарајева и београдског Народног музеја.

Радивојац потврђује и да је почетком овог вијека успостављен контакт са насљедницима и дио радова је уступљен Приједору и смјештен у Спомен-кући породице Стојановић која је обновљена и отворена 2007. године.

 - Кућа је додијељена Музеју Козаре Приједор као депанданс, а тиме је остварена замисао да се на једном мјесту сачува и представи богата збирка предмета из ове угледне свештеничке породице, која је дуже од једног вијека вриједно сакупљала народна зрнца мудрости - документе, књиге, фотографије, умјетничка дјела, што данас има велику вриједност и представља неизбрисив траг у култури српског живља Поткозарја - каже Радивојац.

Спомен-кућа породице Стојановић чини изложбени простор са двије сталне изложбе у њој - оној историјској која сликом и ријечју говори о једној градској, часној, поштеној, напредној свештеничкој породици и њеним потомцима, прије свега доктору Младену, народном хероју, легенди овог краја, и друга с избором из легата Сретена Стојановића.

Радивојац који је креатор ове изложбе каже да су у Спомен-кући изложили све што су имали од заоставштине ове породице, поставке и додаје да се у овом новом изложбеном простору могу видјети старе породичне фотографије, документа од историјске важности, одливци и оригиналне скулптуре Сретена Стојановића, акварели, цртежи, скице, као дио његовог легата.

Испред зграде ове Спомен-куће је чувена скулптура Сретена Стојановића "Женска глава"  што је фрагмент великог споменика на Иришком венцу.

Збирка се редовно допуњује, тврди Радивојац и додаје да су им  драгоцјене документе и умјетничка дјела дали на располагање потомци породице из Београда, али и они који тренутно живе у Њемачкој.

Радивојац је потврдио да су разговори о обиљежавању пола вијека од Сретенове смрти почели у Београду и да је Приједор спреман да учествује у тој активности СAНУ, било да изложбу која ће бити организована у Београду пренесе и у Приједор, било да искористи дио радова који су у сталној поставци у Спомен-кући породице Стојановић и радове из музеја у Сарајеву искористи за организацију самосталне изложбе.

Споменици

Сретен Стојановић аутор је великог броја репрезентативних јавних споменика, у које спадају Споменик револуције на Иришком венцу  на Фрушкој гори, подигнут 1951. године, Споменик Карађорђу у Карађорђевом парку у Београду, који је отворен 1979. године и других

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.