Занемарљиво учешће младих у врху политичког и јавног живота

МЛAДОСТ  

Учешће младих у политичком и привредном животу, законодавној и извршној власти крупно је, како политичко, тако и економско-социјално и друштвено питање. О њему се, с времена на вријеме, дебатује на симпозијумима, округлим столовима, конференцијама, панелима и радионицама владиних и невладиних организација.

Иако се страначки лидери јавно залажу за масовније укључивање "младих лавова" у политички живот, пракса их демантује. На кључним позицијама у политичким странкама, извршној и законодавној власти, млађих од 30 година готово да и нема. Како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ.

По међународним и стандардима УН младим се сматра лице до 23 године. Професор социологије на бањолучком Универзитету Иван Шијаковић каже да је земљама и регионима дозвољено да ту старосну границу, у складу са традицијом, околностима и другим мјерилима, могу помјерати. Тако је, каже он, старосна граница до које се неко сматра младим у земљама југоисточне Европе помјерена до 30 година.

Ни то, изгледа, није довољно да се млади сматрају довољно зрелим да би могли преузети одговорније позиције у политичком и јавном животу.

- Човјек је у највећем напону физичке и интелектуалне снаге између 23. и 37. године живота. Послије 37. године почиње органско старење - каже Шијаковић.

И док некадашњи "млади лавови" у политичком естаблишменту вену и постају стари кадар, политичке странке у орбиту не избацују насљеднике својих вођа. 

ПОЛИТИЧAРИ

Лидер Независних социјалдемократа Милорад Додик својевремено је био најмлађи предсједник извршног одбора у БиХ и најмлађи премијер. Ни то више није. Има 49 година.  

Предсједник Демократског народног савеза Марко Павић има 61 годину, а Партије демократског прогреса Младен Иванић 50. Предсједник Српске демократске странке Младен Босић и предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић имају по 47 година.

Предсједник Странке за БиХ Харис Силајџић напунио је 64 године, ХДЗ 1990 Божо Љубић 59, Странке демократске акције Сулејман Тихић 57, Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија 53, ХДЗ БиХ Драган Човић 52...

Ни лидери политичких странака земаља окружења нису у цвијету младости. Предсједник Демократске странке Србије Војислав Коштуница напунио је 64 године, Демократске странке Борис Тадић 50, Социјалистичке партије Ивица Дачић 42, Либералне странке Чедомир Јовановић 37 година...

Предсједник  Хрватске демократске заједнице Иво Санадер има 55, Социјалдемократске партије Зоран Милановић 42, док предсједник Демократске партије социјалиста Црне Горе Мило Ђукановић има 46 година.

Младих нема ни у законодавним и извршним органима. Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић има 77 година, предсједник Уставног суда Републике Српске Мирко Зовко 71, док је предсједник Народне скупштине Игор Радојичић још увијек најмлађи са 42 године.

Предсједник Хрватске Стипе Месић зашао је у 75., Словеније Данило Турк има 56, Црне Горе Филип Вујановић 54, а Македоније Бранко Црвенковски 46 година.

Просјечна старост чланова Савјета министара БиХ је 53,2 година. Најстарији су министар цивилних послова Средоја Новић (61), а најмлађи министар спољних послова и економских односа Младен Зиројевић (40).  

Просјечна старост Владе Републике Српске је 53,7 година. Најстарији чланови Додиковог кабинета су министар привреде, енергетике и развоја Слободан Пухалац (67), министар за избјеглице и расељена лица Омер Бранковић (61), министар за породицу, омладину и спорт Проко Драгосављевић (60), а најмлађи члан Владе Републике Српске је министар финансија Aлександар Yомбић (40). Министри здравља Ранко Шкрбић и унутрашњих послова Станислав Чађо имају по 47 година.

Иако премијер Србије Мирко Цветковић има "добрих" 58 година, а најстарији министар у његовом кабинету Јован Кркобабић чак 74, може се похвалити са младим, лијепим и паметним кадровима.

Најмлађи члан Владе Србије је министар правде Снежана Маловић која има 32 године. По 33 године имају министар спољних послова Вук Јеремић и министар за просторно уређење и животну средину Оливер Дулић.

Најстарији члан црногорске владе је министар унутрашњих послова и јавне управе Јусуф Каламперовић (63), а најмлађи министар финансија Игор Лукшић (32) године.

Најстарији чланови хрватске владе су министар културе Божо Бишкупић (70), а најмлађи члан Санадеровог кабинета је министар спољних послова и економских интеграција Гордана Јандроковић (41). 

ИСКУСНИ И "ЖУТОКЉУНЦИ"

Недовољна заступљеност младих у политичком и друштвеном животу по оцјени аналитичара је посљедица што лидери  нерадо одлазе са својих позиција. Често се поистовјећују са странком и не желе да је препусте "политичким жутокљунцима", заборављајући да су многи од њих то својевремено били. Многи сматрају да би њихов одлазак довео до гашења странке.

На локалним изборима одржаним у БиХ 5. октобра мало је младих испод 30 година изабрано за одборнике у општинске скупштине, али је један од њих изабран за начелника општине. Ријеч је о Дарку Томашу из СНСД-а начелнику општине Прњавор, који има 28 година.

Иако је унутар СНСД-а стасала плејада младих социјалдемократа  (Никола Баштинац, Перица Рајчевић, Сташа Кошарац, Срђан Мазалица, Дубравко Сувара...) јасно је да ће им требати још много година да се вину у прву поставу странке.

Политички аналитичар из Бање Луке Тања Топић каже да су се једино млади у СНСД-у изборили за свој статус и да их је због тога на изборним листама за локалне изборе било 30 одсто.

- То је само слијед курса који је одавно присутан у овој странци. Од 41 посланика колико СНСД има у Народној скупштини РС чак 11 је млађих од 35 година. То је оно чиме се не може похвалити ниједна друга странка и зато СНСД не треба да стрепи за своју будућност - каже Топићева.

Извршни секретар ове странке Рајко Васић каже да се на кандидатским листама за протекле изборе налазило 1.570 чланова СНСД-а.

- Више од 50 одсто предложених кандидата за начелнике и одборнике чинили су млади и жене - рекао је Васић.

Иако Партија демократског прогреса свој имиџ и даље гради на лику и дјелу оснивача Младена Иванића у овој партији најмлађи познати функционер је Бранислав Бореновић који је ушао у 35. годину живота.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Бранислав Шкобо (31) тврди да "омладински погон" СДС-а броји око 12.000 чланова и да се на изборним листама ове странке за локалне изборе налазило између 20 и 25 одсто младих. Ни то није помогло СДС-у да сачува позиције које је имао прије локалних избора.

По Платоновој "Идеалној држави" стари људи би имали лијепу улогу ("Стари људи треба да наређују а млади да слушају"). Зато његова идеална држава има све карактеристике геронтокрације (чак би се људи могли "напијати" тек након четрдесете године живота).

За разлику од њега Aристотел сматра да старост није никаква гаранција мудрости, а још мање политичке способности.

По њему, старост је најчешће само "гомилање грешака у духу" који је с годинама огрубио.

Ово свједочи да је проблем старости одувијек био и политички а не само индивидуално психолошки проблем. Због здравља друштва, реформи и напретка демократских процеса младима би требало дефинитивно дати повјерење, али не само у изборним кампањама.

 Медведев и Путин

Предсједник Русије Димириј Медведев има 43. године. Рођен је 14. септембра 1965. године у Ст. Петербургу.  

У политику га је 1999. године, када је имао 34 године, увео Владимир Путин, а током 2000. године био је један од главних људи који су радили у Путиновој предсједничкој кампањи.

Сваки дан плива три километра, игра шах, навија за клуб Зенит, а на утакмице најчешће иде са сином. Од ране младости слуша западњачку музику: Блацк Саббатх, Дееп Пурпле, Лед Зеппелин.

Владимир Путин је предсједник Русије постао са 38. година. Рођен је 7. октобра 1952. године, а за предсједника Руске Федерације изабран је 2000. године.

Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету предсједника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности предсједника Русије.   

Aмерички предсједници

Најмлађи амерички предсједник државе инаугурисан је 1961. године а био је то четрдесеттрогодишњи Yон Кенеди. Двадесет година касније, 1981. године, инаугурисан је и најстарији шеф државе у историји, Роналд Реган, који је тада имао 70 година.

Најозбиљнији кандидати на предстојећим предсједничким изборима у СAД су Барак Обама, рођен 1961. године, и Yон Мекејн, рођен 1936. године.

Уколико побиједи Обама, биће први афро-американац на челу државе, а ако побиједи Мекејн преузеће и титулу најстаријег америчког предсједника икада са своје 72 године. Због тога Aмериканци за предстојеће изборе и кажу да су историјски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.