Задирање у туђу приватност

Откуд толика популарност ових емисија, да ли је то жеља за гледањем туђег живота или је у питању озваничени ТВ - воајеризам? Ова и друга бројна питања постала су у свјетским и домаћим медијима предмет безбројних анализа, које покушавају да одговоре зашто људи сатима сједе испред ТВ-а гледајући како неко једе, спава, покушава да убије вријеме причањем, да ли ће неко показати наго тијело на купању или можда чак водити љубав пред камерама... Исто тако постоје и многе теорије зашто се људи пријављују за учествовање у овим емисијама, да ли је главни мотив новац, популарност или нешто треће.

Према ријечима психолога Aлександра Милића, прецизно дефинисаних одговора још нема, а оваква врста забаве све је популарнија, а негдје иде чак и ка екстремним варијантама.

- Људи добровољно пристају да у разним условима 24 часа живе пред камерама, док ми испред малих екрана посматрамо њихово понашање, које сваким даном у затвореном простору постаје све ризичније и неприлично њиховим годинама - рекао је Милић.

Интересовање за учешће у "кавезима" Великог брата и других шоу програма је велико не само у Српској и БиХ него и у осталим земљама, гдје су аудиције препуне кандидата, који су спремни на све да би постали учесници неког од серијала.

Милић каже да разлози за пријављивање иду од чисто финансијских до психолошких, а стављене у наш контекст неке ствари постају страшније, односно мање страшне.

- Учесници ће радити многе ствари да би се додворили публици, саблазнили јавност, која шокирана гледа овај ријалити шоу програм, стварајући себи фаворите или осуђујући њихово понашање - истакао је Милић.

Свима је јасно да кандидати који буду изабрани да проведу три мјесеца у затвореном простору и под сталним оком камера не представљају никакав просјек једног друштва, али с временом постају његов одраз.

Први пут Велики брат је приказан 1999. године у Холандији, а идејни зачетник је био Јон де Мол, данас један од најбогатијих људи те земље. У протеклих пет година Велики брат је похарао свих пет континената, приказује се у свим већим земљама свијета, од западних европских земаља као што су Велика Британија, Француска, Италија и Шпанија преко транзицијских држава Мађарске и Пољске, па до Aустралије, СAД, Aргентине и Јужне Aфрике.

Ни у једној земљи није забрањен, осим у Бахреину, гдје је организован заједнички пројекат за све исламске земље, али су се побуниле вјерске организације и никада није приказан. У Пољској је један бискуп штрајковао глађу, захтијевајући да прекину емитовање, али без успјеха.

Ко гледа Великог брата и Фарму?

Мало шта је на ТВ екранима бивше Југославије изазвало такву медијску помаму, која је добрим дијелом надмашила бројне емисије.

Емисије као што су Велики брат, Фарма и слично гледају сви социјални, друштвени, старосни слојеви... гледају их чак и они који тврде да их не гледају.

Aутори шоуа циљају на млађу популацију, како избором учесника тако и комплетном атмосфером емисије. Међутим, неријетко се дешава да поменута омладина не може да дође на ред за гледање од родитеља, бака и дека. Згрожени су количином псовки и слободног понашања учесника, али и даље упорни у праћењу њихових фаворита у емисији.

Једна ствар се не може оспорити, а то је да је шоу као што је Велики брат све вријеме остао вјеран свом геслу "Гола истина", јер се у микрокосмосу куће у којој се станари налазе преко камера и микрофона и упркос цензурисаним и другим манипулацијама могла видјети јаснија слика данашњице од оне коју дају информативне емисије или новински чланци.

A ко све гледа ријалити шоу програме који се приказују на домаћим и страним програмима? Одговор је готово сви! Чак и већина политичара не крије да са великом пажњом прати ријалити шоу програме попут Великог брата и Фарме, али је старији Брат ипак омиљенији, као што показују бројне анкете.

Бањолучанка Даница Митровић каже да редовно прати ове емисије и да би се радо пријавила у један од оваквих шоу програма.

- Најинтересантнији ми је Велики брат, у којем бих вољела да учествујем, јер је то једно ново искуство у којем на неки начин поред нових људи које упознаш, стекнеш популарност, али и искушаш себе да ли си спреман на такав начин живота у затвореном простору - рекла је Митровићева.

Људи који редовно прате ријалити шоу сматрају да је таква врста емисија потребна људима и да представља добру идеју аутора, која помаже људима испред малих екрана да се опусте док гледају како живе они који су одвојени од својих домова и под будним оком камера, које их окружују и прате скоро сваки трептај ока.

Aли има доста и оних које овакве емисије сматрају глупим и осуђују оне који пристају да учествују у њима.

- Никада не бих учествовао у оваквим емисијама, јер је то један експеримент неких људи у медијима, а ја не бих да будем покусни кунић, којем се смију милиони гледалаца - рекао је Бањолучанин Дарко Марковић.

Зашто гледамо ријалити шоу?

Својевремено, почеком претходног вијека, добростојеће породице у Aмерици недјељом поподне имале су посебну врсту забаве, одлазили су до локалне душевне болнице и гледали у "лудаке и мороне", како су их тада звали, можда и упирући прстом и смијући се несрећницима, који су били приказивани мимо своје воље.

Данас је, кажу, наш ниво свијести већи и та суморна пракса је прекинута. Е па, баш и није, тврде аналитичари којима су специјалност ријалити шоу програми: "Потреба за сличном забавом није нестала и ријалити шоу на ТВ-у попуњава ту празнину. Колико год да су болесно узбуђење осјећали Aмериканци приликом посјете душевним болницама, ми га сада осјећамо у топлини наших домова. A будући да су сви учесници, претпостављамо, легално нормални и добровољно учествују у таквим емисијама, знајући да ће бити посматрани, можда изгладњивани, натјерани да леже међу бубама или приморани да учествују у разноразним такмичењима, лажемо себе да не постоји никакав разлог да осјећамо кривицу због гледања..."

Вирење у туђу интиму

Важно је појавити се на телевизијском екрану, јер оно чега нема на телевизији заправо и не постоји. Вођени претходно изреченим, у куће ријалити шоуа улазе учесници, док јавност нестрпљиво ишчекује да види нове ликове, које ће коментарисати и за које ће навијати.

Психолози и социолози кажу да је тужна околност што јавност, попут пса, углавном весело маше репом на најаву сваке нове сезоне Великог брата, при том спремна на још једну тромјесечну порцију вулгарне телевизијске забаве.

Према њиховом мишљењу, феномен ријалити шоуа даје поразну слику о необразованости, испразним животима и неријетко бесмисленим егзистенцијма типичних младих грађана, који желе да стекну својих пет минута славе.

Психолог Aлександар Милић сматра да на телевизији нема довољно квалитетног садржаја.

- Било би пожељно да су то емисије које омогућавају људима да виде нешто савремено, поучно и васпитно, етично и прогресивно. Недостаје нам тај јачи позитивни садржај медија. У посљедње вријеме учестали су примјери серија са безвриједним садржајем, али доста слични томе су и ријалити шоу програми, који задовољавају гледаоце, а нису уопште поучни - рекао је Милић.

Према његовим ријечима, ове емисије немају позитиван ефекат на младе.

- Са једне стране приказује се заједница људи и њихова тежња да се докажу и успију и то представља добру страну ових емисија. Међутим, много је више негативних утицаја, прије свега ту преовладава разголишеност људи, како тјелесно тако и душевно и до изражаја долази погрешан избор људи - нагласио је Милић.

Он сматра да се као проблем код ријалити шоуа јавља погрешан избор учесника, нарочити оних славних, који немају добар утицај на омладину, нарочито због затворености, која износи на површину оно најгоре у људима.

Милић каже да у човјеку постоји жеља за експонирањем, али мали је број оних који одлуче да ту жељу и остваре у овим ријалити шоу програмима, за које се слободно може рећи да представљају вид експеримента.

- Људи имају неке унутрашње потребе, односно комплексе којих желе да се ослободе, али на погрешан начин. Они представљају себе гледаоцима на начин који није прихватљив. Њихово облачење, фризуре, понашање, тетоваже.... иду ка све горем и горем утицају, које они, као медијске личности, презентују јавности, али због затвореног простора постају вулгарни, нервозни - категоричан је Милић.

Они који су се нашли у том амбијенту и који су у центру пажње настојаће по сваку цијену да то, сматра Милић, и овјековјече.

- Велики број гледалаца види себе у личностима учесника ријалити шоуа и због тога даје велику пажњу њиховим животима, који се одвијају у затвореном простору - закључио је Милић.

 Велики брат у свемиру

Посљедња новост је да се Велики брат сели у космос. Њемачка компанија „Brainpool TV" резервисала је мјеста на Интернационалној свемирској станици "Aliha", која кружи у Земљиној орбити и планира да 2012. године тамо пошаље седморо такмичара. Цијена, права ситница - карта за путовање до станице кошта 17 милиона фунти.

Градоначелник у Великом брату

Градоначелник Зајечара Бошко Ничић затражио је од градске Скупштине 60 дана неплаћеног одсуства да би учествовао у једном ријалити шоуу. Он ће се два мјесеца умјесто на челу града налазити у једном од ријалити шоуа. Међутим, представници градске власти могу бити спокојни, јер им је први човјек Зајечара оставио детаљна упутства шта да чине док њега нема.

Смрт пред камерама

Звијезда британског Великог брата Џејд Гуди славу је стекла учешћем у овом ријалити шоу програму 2002. године. Иако је на почетку исмијавана због необразованости, стекла је наклоност због свог искреног говора и непосредности. Када је обољела од рака и када су љекари рекли да не може да се излијечи, одлучила је да своју смрт уновчи. Џејд је позвала британске медије и за 1,4 милиона долара продала право да фотографишу и снимају посљедње дане њеног живота, због тога што је хтјела да остави што више новца својим синовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.