Заборављени свједоци времена

Свјетлана Тадић, дописници
Заборављени свједоци времена

На списку националних споменика у БиХ, који би требало да буде одраз насљеђа земље, нема најстарије требињске грађевине, куле Бранковића из 14. вијека, куле у Буговини, Скочове куле у Гомиљанима, а етикета национални споменик заобишла је и споменике настале у вријеме Немањића, до 15. вијека, те многе друге.

Археолози, историчари и културни радници упозоравају да "заборављање" неких од најзначајнијих културно-историјских споменика није случајно, те да се у заштиту споменика добрано умијешала политика.

(Не)намјерно заборављене грађевине

У Требињу је евидентирано 29 националних споменика, а археолог, аутор бројних научних радова и некадашњи директор Музеја Херцеговине Ђорђо Одавић сматра да постојећи списак националних споменика треба проширити.

- Овај списак је веома скроман. Евентуално, са списка би требало скинути неке од праисторијских гомила. Неке од тих гомила су стављене под заштиту, а да претходно није обављено археолошко ископавање, тако да се не може говорити о њиховом значају - казао је Одавић.

Додао је да је прије рата обављено археолошко испитивање и да је евидентирано више од 1.600 праисторијских гомила, а сваки од ових "непокретних споменика културе" заслужује да буде на листи.

- У Музеју Херцеговине који је основан 1952. године налази се огромно археолошко благо и то је значајна потврда мојих тврдњи - истакао је Одавић.

Наглашава да на списку националних споменика нема најстарије требињске грађевине, куле Бранковића из 14. вијека, куле у Буговини, Скочове куле у Гомиљанима.

Одавић је обавио истраживање културно-историјског споменика у насељу Засад у Требињу, које поуздано потиче из касне антике, односно између четвртог и шестог вијека наше ере, а та црква се не налази на списку Комисије за очување националних споменика.

- Чини ми се да се брига Комисије своди на постављање табли, а без консултација стручњака на терену - казао је Одавић и додао да одлуке о споменицима могу да донесу само признати стручњаци.

Комисија је у Бијељини прогласила два добра националним споменицима: Атик џамију са харемом и турбетом и цркву Свете тројице у Тавној.

Директор Музеја Семберија у Бијељини Мирко Бабић каже да су ови објекти заиста најстарији на подручју општине, али да постоји и низ локалитета, око 20 неолитских насеља из времена млађег каменог доба, бројна римска насеља и мостови, који су од изузетног значаја.

Академски вајар из Бијељине Зоран Јездимировић сматра да би се надгробним споменицима, који су пронађени у темељима Атик џамије, требало посветити више пажње, јер представљају највећи фонд ћириличног писма из 13. и 14. вијека.

Статус

У Сребреници је седам добара проглашено националним споменицима и то Доњи град, џамија, харем и два шехидска нишана у Слаповићима, харем џамије Црвена Ријека у Горњим Поточарима, некропола са стећцима у насељу Бучје и археолошко подручје Скелани.

Сребренички професор књижевности Момчило Цвјетиновић сматра да је списак националних споменика у Сребреници политички и једностран.

- Он је највјероватније направљен у сребреничкој туристичкој организацији, а на њему нема српских средњовјековних националних споменика попут Старог града у Сребреници, Ђурђевца код језера Перућац, средњовјековног манастира Пресвете тројице у Сасама и остатака цркава које су, попут градске Бијеле џамије, настале одређеним преправкама од цркве Светог Николе - рекао је Цвјетиновић, који тврди да постоје докази да је мунар на тој џамији постављен на мјесту гдје се налазио црквени звоник.

Коментаришући археолошко подручје у Скеланима, Цвјетиновић је рекао да нису запостављени остаци римског и турског царства, али су "заборављени" споменици настали у вријеме Немањића, до 15. вијека.

На списку Комисије за очување националних споменика БиХ међу националним споменицима у Рогатици налазе се Мост на Жепи, некропола са стећцима Борак и Реџеп-пашина кула.

У Рогатици поручују да постоји још 87 локалитета са 2.628 стећака, између осталог Бехећи са 178 стећака, Живаљевићи са 171, Стара Гора са 142, Изборине у Пијевчићима са 121, Стари Брод са 105 стећака...

Директор Туристичке организације Рогатица Небојша Голић рекао је да је ту и средњовјековни град Борач, који се још у десетом вијеку спомиње као утврђење.

- Позната је и колонија античких споменика која броји петнаестак јединица и 1962. године је смјештена у круг Дома здравља, гдје се и сада налази и пропада - казао је Голић и додао да ни о споменику краљу Петру Првом Ослободиоцу на Сјеверску код Борика, који датира из 1925. године, те Спомен-костурници српских и црногорских војника, нико не брине.

Привремена листа

У Бањалуци се на списку националних споменика налазе 32 добра, с тим да су на Привременој листи националних споменика БиХ, између осталих, тврђава Кастел, Банова палата, Банова зграда управе, Царска кућа, Соколска кућа, хотел "Палас", Господска улица, мјесто Ферхадије џамије, Арнаудије џамије и Газанферије џамије, као и амбијентална цјелина улице Младена Стојановића и Краља Петра. Недавно је и зграда Народног позоришта РС проглашена националним спомеником.

Историчар умјетности и професор на Академији умјетности Универзитета Бањалука Синиша Видаковић сматра да добра попут Кастела, Банове зграде управе и Господске улице не треба да буду на привременој листи.

- Господска улица има амбијенталну, историјску и умјетничку вриједност и потпуно заслужује да буде на коначној листи, а исто тако и Кастел и зграда управе - истакао је Видаковић.

У Добоју, према подацима Комисије, постоје два национална споменика, Кућа Мулалић и Стари град Добој.

У Музеју у Добоју изненађени су тиме што се на списку националних споменика не налазе и споменичка цјелина "Каструм" и Спомен костурница жртвама аустроугарског логора.

Кустос-историчар из Добоја Милка Ћосић каже је споменичка цјелина "Каструм" у насељу Миљковац изграђена још у првом вијеку и да као таква заслужује да се нађе на списку националних споменика.

- Мјесто на списку заслужила је и Спомен-костурница подигнута у знак сјећања на 12.000 жртава злогласног аустроугарског логора из Првог свјетског рата - рекла је Ћосићева.

У општини Добој кажу да су изненађени што се само два споменика са подручја општине налазе међу националним споменицима и да ће тражити од надлежних институција да доставе образложење зашто споменици, који су раније имали статус националних, сада немају исти статус.

Комисија

Члан Комисије за очување националних споменика БиХ Љиљана Шево рекла је да Комисија доноси одлуке о проглашењу одређених покретних и непокретних добара националним споменицима на основу молби.

- На основу молбе, запослени стручњаци у Комисији врше увид у сву доступну историјску, техничку, фото-документацију као и обилазак предложеног добра. Послије детаљног увида у све аспекте предложеног добра Комисија доноси одлуку да ли оно испуњава критеријуме за проглашење, а добро се проглашава националним спомеником ако четири од пет чланова Комисије гласају "за" - казала је Шево.

Додала је да постоје случајеви када нека од страна не подржава проглашење.

- Примјер је негодовање општине Ливно на мјере заштите прописане у одлуци о проглашењу Ћурчинице џамије националним спомеником, а прије више од годину "Електропривреда БиХ" је поднијела Комисији захтјев за измјену одлуке о проглашењу средњовјековног града Врандук националним спомеником - казала је Шево и додала да је у периоду од марта 2002. године до марта 2012. године Комисија донијела 19 одлука о измјенама или допунама одлука о проглашењу добара националним споменицима.

Комисија је у свом десетогодишњем раду донијела 679 позитивних одлука, те 127 одлука којима се утврђује да предложено добро не испуњава критеријуме за проглашење националним спомеником.

Комисија за очување националних споменика БиХ потрошила је током прошле године више од 1,75 милиона марака, а за исто то вријеме одржала је свега три сједнице и донијела 44 одлуке о проглашењу добара националним споменицима БиХ.

Приједор

У Приједору су евидентирана четири национална споменика, Црква светог Илије у Марићки, Чаршијска џамија, мјесто Градске џамије са харемом и нишанима, Православна црква брвнара.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац рекао је да су "чаршијске" џамије статус споменика добиле да би се заштитио њихов изворни екстеријер.

Громижељ

Мирко Бабић је нагласио да је веома значајан и споменик природног насљеђа, бара Громижељ.

- Бара Громижељ стара је 450 милиона година. То је мјесто са живим пијеском и стаништем ријетке врсте рибе "умбра крамери" - рекао је Бабић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана