Заборављени проналазач из Фридрихдорфа

Колико год данашњи свијет не можемо замислити без телефона, назив предавања којим је Рајс позвао грађане Франкфурта на Мајни на представљање свог проналаска једва да је неком дао наслутити како почиње ново, информатичко доба - "О преношењу тонова на жељену удаљеност посредовањем галванске струје".

Ни прве ријечи које је тада тек 27-годишњи проналазач послао кроз жицу пред запањеним пуком не спадају баш у антологију великих мудрости: "Коњ не ждере салату од краставаца."

Коначно, оваква бесмислена реченица је служила само да би се доказало како није ријеч о - превари.

Телефон младог проналазача из Фридрихдорфа у њемачкој покрајини Хесен није баш изгледао наочито: слушалицу је изрезбарио од дрвета, а у њој је поставио опну од животињског цријева, на коју је поставио електроду.

Осим тога, историјско предавање у Франкфурту није још изазвало револуцију и из другог разлога: проблем је био у томе што се млади проналазач није досјетио да овај ефекат преноса гласа путем жице може функционисати и у оба смјера. Другим ријечима, Рајсов телефон је само преносио глас с једног мјеста на друго.

Јохан Филип Рајс, нажалост, никада није доживио процват технологије коју је сам измислио - умро је од туберкулозе у 40. години само двије године прије него што је и Aлександар Грејем Бел у Aмерици 1876. представио свој патент "говорног телеграфа".

Послије тога овај проналазак се ширио вртоглавом брзином: само пет година касније отворена је прва телефонска мрежа у Берлину, која је, додуше, бројала тек 48 претплатника.

Телефонске мреже су ницале по читавој планети, а ускоро су се појавиле и прве телефонске говорнице.

Већ 1889. је Aлмон Браун Страугер пронашао бројчаник на телефону и број корисника је од тада практично постао неограничен.

И док данас стално провјеравамо наш мобилни телефон и љутимо се због казни које плаћамо због телефонирања у вожњи, ко каже да је мобилна телефонија измишљена тек недавно? Још 1918. су у композицијама њемачких жељезница експериментисали с покретним телефонима, а од 1926. је и тај луксуз омогућен путницима "Рајхсбана". Додуше, само на релацији Хамбург - Берлин и то путницима првог разреда.

Јер телефон је тих првих година био чисти луксуз, који је себи мало ко могао да приушти. Тако је то било првих дана "фиксне" телефоније у 19. вијеку, али и 1992, када је у Њемачкој почела с радом прва дигитална мрежа мобилне телефоније.

Тада, прије једва двадесетак година, мало који тинејџер је могао и да сања о слању SMS-а сопственим мобилним телефоном. Први уређаји су тада коштали око 3.200 њемачких марака.

Памћење и хеклање

Телефонским оператеркама је веома брзо постао проблем како да памте све кориснике - иначе, то је једно од првих занимања гдје су постао лакше добијале жене. Сматрало се да су жене смиреније, а баратање с бројним жицама и прикључцима помало је и наликовало на хеклање.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.