За годину дана погубљено преко 2.000 људи
Прошле године било је око 50 одсто више погубљења него у 2014, а међу њима су били и ментално заостале особе, и све то у само 25 земаља, каже се у извjештају Амнести Интернешнала.
Испада да се онима "сретнијима" или откотрљала глава или су страдали под плотуном стрељачког вода. Остале су вjешали или су их убијали смртоносном ињекцијом. Према годишњем извјештају Амнести Интернешнал у 2015. години широм свијета погубљено је, након судских пресуда, најмање 1634 људи, у шта не улази Кина која број својих погубљења штити као државну тајну. Једино што је за Кину извјесно јесте да је погубила више од 1000 људи, мада постоје назнаке да их је прошле године било нешто мање него преходне. То значи да укупан број "легалних убистава" у прошлој години премашује 2000.
1634 извршених смртних казни значи да је број погубљених у казненим поступцима кроз државне правосудне системе порастао у односу на 2014. за чак 573, односно за око 50 одсто. И све то у само 25 држава свијета. А мрачна ранг листа након Кине даље иде овако: у Ирану 977, у Пакистану 326, у Саудијској Арабији 158. Као пета на листи држава које су законски убијале своје грађане слиједи САД, за који се зна да их је побијено тачно 28. Побијено је и најмање девет малољетника, од којих четворо у Ирану и најмање петоро у Пакистану.
Током прошле године на смрт је осуђено чак 1998 људи, а још много више, њих чак 20.292 целу 2015. или барем дио године, провело је чекајући сусрет са својом судбином у ћелији смрти. Амнести Интернешнал је као посебно срамотну категорију навео листу земаља за које се са сигурношћу зна да су на смрт осуђивале и ментално инвалидне особе; осим уобичајених "антишампиона" смртних казни ту се налазе још и САД, Јапан, Индонезија и Пакистан.
У свом извјештају Амнести Интернешнал цитира генералног секретара УН Бана Ки Муна:
"Нико до сада није успио да докаже да се смртном казном смањује стопа криминала."
Поред тога, за државе попут Сјеверне Кореје, Бахреина и Саудијске Арабије постоје докази да су нека од признања на основу којих су донесене пресуде, изнуђена мучењем, а за мноштво других пресуда прилично је јасно да су донесене у процесима у којима оптужени нису имали поштено суђење.
Подаци према којима је Амнести Интернешнал сложио извјештај на 77 страница потиче, осим од службених државних података, такође и од адвоката, родбине осуђених, из медијских извјештаја и од организација за људска права. За Сирију тако стоји да не постоји поуздан број погубљених којим би се баратало. Води се као да их није уопште било, те да је држава на смрт осудила 20 људи.
Извјештај наводи и неке добре вијести. Прошле године смртну су казну укинули ДР Конго, Фиџи, Суринам и Мадагаскар, чиме је број земаља које немају смртну казну порастао на 102. Међу онима који још увијек имају смртну казну, велики је број оних који је више не примјењују. Па кад се узму у обзир и оне које већ више од једне деценије нису никога погубиле, долази се до чак 140 земаља које законски или барем де факто немају смртну казну.
Илустрације ради, још 1977. у свијету је само 16 држава укинуло смртну казну. Већ 1992. било их је 60, а од 1996. наовамо број земаља које су заиста и погубљавали људе, пао је са 39 на 25. У обије Америке тако данас смртну казну има само САД, а на цијелом простору Европе плус Русије, смртну казну има још само Белорусија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
