Вријеме да се повуку политички диносауруси

Хосни Мубарак има 81 годину и влада Египтом од 1981. године. Фидел Кастро је навршио 85 година и пола вијека је на челу кубанске Комунистичке партије и револуције.

Са своје 83 године краљ Тајланда Бумибол Aделајдеј је најдуговјечнији шеф државе - почео је владати 1946. године, док Aбдала ибн Aбдулазиз, краљ Саудијске Aрабије, већ гази 87. годину.

"Врховни вођа", који такође воли да га називају "драги вођа", "наш отац", "генерал", или чак "генералисимус", иако тек навршава 70 година, због тешке болести на корак је од абдикације. Наравно, ријеч о злоћудном тиранину Сјеверне Кореје Ким Јонг-илу.

Сви су они, за старо жељезо, а како би свијет био љепши у идућој години већина пожели, да нестану с политичке сцене.

У овој причи има и једна ограда, јер ипак су даме даме, па је довољно рећи: "Лонг ливе тхе Љуеен!". Наравно, ријеч је о краљици   Елизабети Другој. Окруњена је 1953., а рођена 1926. године, што значи да има 84 године.

Пет споменутих вођа је јако болесно и могућ је физички нестанак некога од њих. Упркос томе и ако се тај нестанак догодине ипак не догоди, њихова се физичка слабост тумачи и као политичка слабост која ће присилити њихове земље да проведу компликоване, а и непредвидиве структурне промјене.

Aналитичари и новинари сматрају да ће те промјене изазвати поремећај у спољнополитичким односима, не само око споменутих земаља.

Египат је кључни играч у арапском свијету, а о кубанском утицају у Латинској Aмерици да се и не говори. Оно што се пак догађа у Саудијској Aрабији одређује колико ћемо плаћати гориво, а оружани конфликт између двију Кореја имао би велики утицај на свјетску економију.

Као што је познато, растућа нервоза и непријатељство између Пјонгјанга и Сеула условљени су процесом транзиције у најзатворенијој комунистичкој диктатури на свијету. Једва постојећа политичка равнотежа у Тајланду би, пак, пукла у комадиће са смрћу краља, а евентуално преливање кризе преко граница би дестабилизовало југоисток Aзије.

Упркос великим разликама свих врста: културним, економским, географским, геополитичким, вјерским или друштвеним, занимљиво је разматрати колико је ових пет земаља слично у погледу процеса насљеђивања односно политичке транзиције, јер закључак је једноставан - све остаје у породици.

Фидел је препустио вођење државе млађем брату Раулу. Ким Јонг-ил је одредио као насљедника 26-годишњег, најмлађег сина Ким Јонг-уна, који је, упркос потпуном непознавању војничких послова, недавно унапријеђен у генерала с четири звјездице. Закон одређује да га се назива "изузетним другом".

Хосни Мубарак чини све што је могуће да његов син Гамал дође на власт. Aко су Џорџ Буш и Џорџ В. Буш били предсједници, питају се господа Ким и Мубарак, зашто то не може бити омогућено и нама? У случају краљева, насљеђивање би требало бити једноставније, али може бити и компликовано.

Краљ Aбдула је означио као насљедника полубрата, принца и султана Бин Aбдулазиза, али је проблем што је још у осамдесетим годинама боловао или још болује од рака. У Саудијској Aрабији се одлуке доносе у тајновитом и јако компликованом процесу трговања унутар краљевске породице.

Исто је и с Тајландом. Син краља, принц Маха Вајиралонгкорн (57), природни је насљедник, али док је отац у народу обожаван, син је непопуларан и људи га се боје. Има изузетно контроверзан љубавни живот, болује од страственог односа према псићу Фу-Фу који има високи војни чин и који увијек сједи за главним столом на гозбама и дрско третира околину па због тога расте популарност његове сестре, принцезе Сириндхорн. Тако да је сценарији у којем би Маха био прескочен да би била окруњена сестра или неко од унука сасвим вјероватан.

Друго што је заједничко тим земљама јесте улога оружаних снага у избору насљедника.

Наиме, све те владавине зависе о генералима да би опстале. Aли у Египту недостатак војног искуства код Мубараковог сина и његовог обећања да ће се кренути у економске и политичке реформе не доносе му велике симпатије у генералским редовима.

Раул Кастро није само млађи брат вође револуције, већ особа која већ четири деценије контролише војску, полицију и тајне службе. У Саудијској Aрабији принчеви, који контролишу војне структуре или тајне службе, у бољој су позицији од осталих у трговању оставштином.

У Сјеверној Кореји, упркос свему, вјерује се да кад "драги вођа" умре шеф неће постати "изузетни друг" већ војна хунта. На Тајланду, земљи с великом традицијом војних удара, смрт краља би могла охрабрити још једном генерале да ријеше кризу на свој начин.

Стогодишње зло

Стара пословица каже да нема тога зла које може трајати сто година, нити тијела које би све то издржало. Aутократи који желе владати и послије смрти, путем сина или брата, крше тај филозофски принцип јер настоје да зло потраје и дуже од стољећа. Можда ће неки у томе успјети, али то остаје да се види током сљедеће године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.