Вратоломије уз стару опрему
Многи људи још увијек воле да оду у забавни парк.
Традиција да лоптицама гађате лименке како бисте освојили плишаног медвједића, колико год анахронична била, некако никако да сасвим замре. Иста је ствар и са шећерном ватом или лудим вожњама на вртуљцима, "хали-галијима", електричним аутомобилима...
A "справе" за вожњу постају све веће, све брже и изгледају све опасније.
Посљедњих година директори забавних паркова морали су ипак мало стати на кочницу и престати набављати нове изуме јер су цијене комплексних направа за луна-паркове у посљедње вријеме изузетно порасле.
Aндреас Aјгнер је управник једног забавног парка у Њемачкој који покушава да и даље привуче посјетиоце. Будући да и његово предузеће пати због кризе, није себи могао да приушти нове машине за свој луна-парк, већ је одлучио да уложи у једну стару конструкцију, изграђену још 1996, а која није била у погону скоро цијелу деценију:
- Знали смо да скупља прашину, па смо је отишли погледати. Челична је конструкција била у одличном стању па смо одлучили да је употријебимо као базу за нову атракцију - прича он за "Дојче веле".
Aјгнер је у Герстлауеру, традиционалној баварској компанији за изградњу опреме за забавне паркове, преуредио старе гондоле. Потом је цијела машинерија прошла помни технички преглед те добила "фејслифт", који би требао закамуфлирати колико јој је заправо година.
Цијели је посао стајао 1,2 милиона евра, што је још увијек тек пола од оног што би власник платио да се одлучио за куповину неке нове конструкције.
"Power Tower ", 66 метара висока кула на минхенском Октоберфесту, стоји на примјер већ осам година. Мало која друга атракција може поклоницима овакве забаве понудити тако драматично искуство слободног пада.
- Сигуран сам да ће кула ту бити још неких 10-20 година. Немамо баш тако пуно конкуренције у овој бранши - каже власник Евалд Шнајдер.
Он је ову "кулу" купио 2002. од минхенске фирме "Маурер-Зене" за два и по милиона евра. Данас би она, кад би била нова, коштала око пет милиона.
Оволики износ просјечни водитељ забавног парка сад не може да плати, па су и компаније које производе опрему за луна-паркове, сада у кризи. Највећи "тобоган смрти" на свијету је "Олимпија лупинг". За његов транспорт потребно је педесет камиона а цијена превоза на примјер од Минхена до Хамбурга стоји око 45.000 евра.
Власник Рудолф Барт (71), годишње улаже 200.000 евра у одржавање ове 20 година старе конструкције. Барт би желио да је модернизује али то би значило још више возила потребних за транспорт, што би му још више повећало трошкове.
Тако ће још неко вријеме "Олимпија лупинг" функционисати овакав какав јесте. A други власници, попут Aндреаса Aјгнера, немају другог избора него да поправљају и одржавају стару опрему.
Све има цијену
Посјетиоци забавних паркова нису спремни да плате било коју цијену за неку узбудљиву вожњу, а с друге стране, очекују да квалитет, безбједност, удобност и количина забаве стално расту. A све то има и своју цијену.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
