Вози кроз природу и ужива
БИЛЕ врућине, киша или снијег, тридесетогодишњи Раде Шљивић из Бање Луке, диже од двије године, сваки дан на посао путује бициклом. И то не би било ништа необично да је Раде запослен у граду и да ради само прву смјену.
Фабрика у којој ради налази се у Великом Блашку, удаљеном 20 километара од Бање Луке, а Раде сваке друге седмице ради у ноћној смјени.
Он прича да дневно бициклом прелази 40 километара идући на посао и с посла, тако да мјесечно "превали" више од хиљаду километара.
- Устајем у пола шест, спремим све што ми треба и крећем. Пролазим кроз центар, поред мљекаре, возим према Трапистима, затим долазе Плетикосе, па Пријечани, прођем и кроз Шушњаре и стижем у Блашко - каже Раде.
Он истиче да је све то потекло од дјечачке жеље да вози бицикл по снијегу, а сада је, како каже, спој лијепог и корисног.
- У почетку су ме бољеле ноге и кољена, али када сам пронашао одговарајући бицикл, вожња од Бање Луке до Блашка дође ми као рекреација и загријавање пред рад. Све радне колеге мисле да сам уморан када дођем на посао, али мени је то као одмор. Возим кроз природу и уживам, док неки људи који живе у граду не виде даље од асфалта. Чак сам и цигарете оставио, у здравом тијелу здрав дух - прича он.
Раде каже да му вожња бициклом не пада тешко и да за њега не постоји ружно вријеме. Ужива једнако и у сунцу, киши и снијегу, пролази кроз чари свих годишњих доба.
- Предиван је мирис природе, волим јутарњи излазак сунца, волим ноћну мјесечину. Када је киша и снијег, носим кабаницу и рукавице, и важно је да имам добру обућу - наглашава Раде.
Дешава се и да се поквари бицикл, прича Раде, па га и десетак километара мора носити. Најчешће се пробуши или пукне гума, а поједине дијелове је тешко набавити, па и по неколико дана бицикл буде неисправан.
- Отприлике за 45 минута стигнем у Блашко, али када се деси нешто непредвиђено, знам возити и по сат и по. Наравно, колеге увијек нуде да ме повезу, па се у таквим ситуацијама са њима "пребацим" до града. Мислим да у Републици Српској има око десетак људи који сваки дан на посао иду бициклом. Ја срећем много бициклиста, али то су рекреативци. Када возим са њима, створи се осјећање као да сам на великој трци и борим се да први стигнем - вели Раде.
Смијешећи се прича да пријатељи, када га са неким упознају, кажу ово је Раде, онај што бициклом иде на посао.
- Многи мисле да све своје вријеме проводим путујући на посао и назад, те да сам увијек у "шкрипцу" с временом. Није тако. Проводим вријеме са породицом, имам простор и за пријатеље и дружења, а волим и шетње, биоскоп и позориште. Када човјек има воље, може стићи на све стране - каже Раде.
Aутомобил га умарао
Раде има положен возачки испит, али не воли да вози аутомобил.
- Од када сам престао да возим аутомобил, ја се, враћајући се кући, релаксирам и не мислим на посао. Aутомобил ме је много умарао, човјек мора сваког тренутка отворити четворе очи и бити концентрисан на вожњу. Када погледам дуге колоне возила и гужве на путевима, схватим да је тим возачима права монотонија ићи на посао и враћати се, а ја на бициклу то све избјегнем и у односу на њих имам неки свој идентитет. Осим тога, за овај период који путујем бициклом, уштедио сам на гориву двије и по хиљаде марака - прича Раде Шљивић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
