Војничком трубом на представу
Прва позоришна представа у идиличној варошици Ивањица у западној Србији одржана је у једној кафаници у центру града прије тачно 109 година. Ништа необично за то вријеме, гдје су путујућа позоришта по варошицама Србије давала позоришне комаде, углавном са родољубивом садржином, по гостионицама, јер домова културе и сличних установа није било.
Aли, необично је то на какав је начин публика "намамљена" да присуствује извођењу првог позоришног комада у том мјесту, у којем је једина разонода за грађане била одлазак на панађур (вашар), на којем је обавезно у рукама неког Циганина – играла мечка.
Публициста из Ужица Ђорђе Пилчевић забиљежио је причу о овој чудној позоришној представи у Ивањици.
Бард српског и југословенског глумишта Добрица Милутиновић испричао је, својевремено, свом пријатељу глумцу Славку Симићу, а овај мени, да је путујућа позоришна дружина под управом старог глумца Добрице Протића боравила 1900. године у Краљеву. Ни у том мјесту глумци се "нису овајдили", посјета њиховим представама била је готово никаква.
На позив једног чиновника из Ивањице, позоришни караван се обрео и у овом градићу, гдје је требало да изведе тада чувени позоришни комад "Бој на Косову", прича Пилчевић.
На сваком углу градића под планинама Јавор и Голија истакнуте су плакате да се у сали мјесне гостионице даје позоришни комад "из славне и јуначке српске прошлости и историје".
Из Краљева је те вечери стигао и цигански ансамбл који је свирао испред кафане скрећући пажњу пролазника на предстојећи најављени догађај.
Пилчевић даље пише да је суфлерка из позоришне групе продавала билете на улазу у кафану, али да на њу нико од грађана није ни обраћао пажњу.
Глумци су се иза импровизоване завјесе већ костимирали, стављали маске и узимали реквизите, али никога од гледалаца није било у сали.
- Милутиновић је даље причао Симићу како се одједном на вратима гостионице у парадној униформи, са сабљом за појасом, појавио са супругом командант гарнизона у Ивањици, пуковник Степа Степановић. Изненадио се кад је видио празну салу и кад су му рекли да ће представа бити отказана - прича Пилчевић.
- Не отказујте представу. Мора бити - рекао је војнички Степа и замолио глумце да остану са његовом супругом док он нешто не обави.
Пуковник је отишао у гарнизон и наредио трубачу да свира знак узбуне. За неколико минута, избезумљени и задихани, у касарну су дотрчали сви официри и подофицири.
- Господо, да ли вам је познато да је у ово место стигло позориште? - питао је пуковник стојећи испред строја.
- Знамо! - одговорили су углас.
- A да ли вам је познато да се приказује историјски комад "Бој на Косову?"
- Познато нам је - одговорили су официри.
- И не стидите се нимало да ми тако одговорите. Једном вам позориште дође на ноге и то са комадом из наше историје, а ви – женама под скуте. Ви неожењени сместа у позориште, а ожењени по жене па са њима тамо. Ко нема за карту, ја ћу му позајмити да је купи - наредио је пуковник Степановић.
Сви официри и подофицири, неко са супругом, а неко без ње, дошли су, те вечери, у гостионицу у Ивањици.
Ту ужурбаност официра примијетили су и други грађани, па су и они дојурили да виде шта се дешава.
Глумац Добрица Милутиновић је испричао колеги Симићу, а овај публицисти Пилчевићу, да је представа почела са закашњењем од пола сата, али су сва мјеста била заузета.
Чак су многи и стајали, јер су све столице биле попуњене.
- Наравно, ми глумци смо били пресрећни - закључио је Добрица Милутиновић своје сјећање о овом ивањичком доживљају.
Добрица Милутиновић
Добрица Милутиновић је био један од најталентованијих и најомиљенијих глумаца позоришне умјетности, члан Народног позоришта у Београду од 1899. године па до смрти.
Захваљујући ријетком умјетничком темпераменту, свом изгледу и гласу, играо је херојске и романтичне улоге у позоришту.
Играо је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, па Хајдук Вељка, Максима Црнојевића и Цара Душана, као и Миткета у "Коштани".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
