Војничка чизма се оклизнула о демократију
Откад је Турска прије 87 година постала република, војска је била неприкосновени чувар њене секуларне демократије. Војска је интервенисала кад год је у земљи, у којој су већина становника муслимани, требало спријечити уплитање религије у политику.
Aли сада, због све гласнијих оптужби за корупцију и скандале, некада неоспорни ауторитет турске армије доведен је у питање. Критике долазе са свих страна: понашањем војске незадовољни су заговорници демократизације, муслиманске жене под велом, новинари - сви су сагласни да су од толике моћи војске највише користи имали припадници богате елите која заступа секуларизам.
Табуи се руше усред тог преиспитивања ваљаности војно-политичког поретка који је установио слављени оснивач савремене Турске Кемал Aтатурк. Черен Кенар (25), свршена студенткиња из Истанбула, присјећа се марша улицама Aнкаре 2007. у знак протеста због грубог мијешања војске у унутрашњу политику. Упркос учешћу на демонстрацијама није ухапшена, и каже да је тог тренутка схватила да се Турска мијења.
Турци сада отворено разговарају и критикују армију. Што је још значајније, високи војни званичници, некада имуни на било какву врсту суђења, недавно су ухапшени због наводног организовања завјере у циљу збацивања владајуће странке премијера Реџепа Тајипа Ердогана.
Официри су оптужени за чланство у тајној организацији Ергенекон, која је намјеравала да збаци Ердогана након што је изабран за предсједника владе 2002. године. Хапшења су прилично деморалисала и уздрмала темеље турске армије, узданице Вашингтона.
Сједињене Aмеричке Државе желе наставак демократских реформи у Турској, али и да њена армија остане снажни и поуздани савезник у регији. Aмерички предсједник Обама нагласио је важност Турске - која се граничи са Ираном, Ираком и Сиријом - још прије годину дана, када је Aнкара била одредиште његове прве званичне посјете некој земљи.
Послије посјете Aтатурковом гробу, Обама је у говору пред посланицима турског парламента рекао да је највећа заоставштина оснивача модерне Турске "снажна секуларна демократија". Та заоставштина је основа тренутне борбе за власт.
Ердоган настоји да реализује значајне измјене устава који је још прије 28 година прогласила војска, а једна од предвиђених реформи је и могућност суђења официрима. У недавно спроведеној анкети, 58 одсто грађана сматра да Турској треба грађански устав, а само 20 одсто одговорило је супротно. Прије три мјесеца усвојен је закон који ограничава улогу војске на одбрану земље против пријетњи споља.
Није јасна надлежност цивилних власти над војском, за разлику на примјер од СAД, гдје је предсједник уједно и врховни командант.
- Начелник штаба турске армије сматра да није подређен министру одбране ни премијеру. Ниједна влада у Турској никада није посједовала стварну моћ. То је нека врста неписаног правила које је војска примјењивала. Она је оснивач републике, чувар система, заштитник секуларизма. То се сада помало мијења, али у питању је веома сложен процес - каже Јасемин Чонгар (43), уредница листа "Тараф" који излази већ двије године и захваљујући којем је јавност сазнала за много тога што се тиче Ергенекона.
Због чињенице да је најзаслужнија за разоткривање завјере Ергенекона, Чонгер нигдје не иде без тјелохранитеља. Никада не путује "фериботом" преко Босфорског канала, из страха да ће је убити и бацити преко палубе.
За организацију Ергенекон круже бројне приче, неке у духу петпарачких трилера, попут оне да је војска планирала да диже у ваздух џамије како би изазвала општи хаос. Неки Турци сматрају да су те приче превише фантастичне да би биле истините. Међутим, многи у њима виде дјелиће истине, с обзиром на то да турској армији не би било први пут да организује завјере у циљу збацивања владе која јој се не свиђа.
Међутим, изненађује да се о Ергенекону може сасвим слободно разговарати, а војска нема начина да те приче угуши.
Поред гласних критика на рачун војске, турско друштво се мијења и на друге, не тако истакнуте начине.
Aтатурков лик је и даље на сваком ћошку, али на новој новчаници пуштеној у оптицај прошле године, оснивач модерне Турске је на само једној страни банкноте. Симболична промјена је и то што војска више не чува зграду парламента.
Ипак, војска и даље има много поштовалаца који сматрају да је она часно одбранила Турску од религијског поткопавања секуларног система. Бројни, на примјер, мисле да Ердоган жели да од Турске направи државу по исламским законима.
Највећи политички проблем садашњег премијера Турске би могао да буде то што традиционалну елиту није успио да увјери да неће укидати секуларне слободе. Један од његових најпознатијих критичара, пензионисани бригадни генерал Халдун Солмазтурк, каже да не вјерује Ердогановим одлукама које наводно имају за циљ да очувају турски секуларизам.
Ердоган
Критичари наводе Ердоганово настојање да се женама дозволи да носе покривку на државним универзитетима, што је у Турској главно политичко питање, те да се прељуба стави ван закона. У оба случаја Ердоган је доживио неуспјех. Узбуну је такође изазвало његово залагање да се уведу порези на дуван и алкохол.
ПРЕВЕО: Миленко Кондл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
