Владимир Цуцић: Балкански сукоб прекривен прашином, али последице нису

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" комесар за избјеглице Србије Владимир Цуцић.

Истакао је да има велика очекивања од предстојеће министарске и донаторске конференције у Београду.

- Свака држава је изашла са конкретним предлозима активности за пројекте и њихова вредност је негде око 500 милиона евра. Тај новац треба да буде прикупљен из донаторских средстава, а да државе учествују са додатних 80 милиона, тако да би укупна цифра била негде око 580 милиона евра - казао је Цуцић.

* ГЛAС: С циљем рјешавања проблема избјеглих и расељених 7. новембра ће у Београду бити одржана конференција министара иностраних послова земаља региона, а затим и донаторска конференција у првом тромјесечју 2012. године у Сарајеву. Каква су Ваша очекивања?

ЦУЦИЋ: Ради се о процесу који је практично почео још 1996. године и који је у више наврата прекидан и кроз Сарајевску декларацију поново инициран 2003. године. На иницијативу Високог комесаријата за избеглице и Републике Србије 2008. године је поново пробано да се нађе регионално решење, бар за најугроженије категорије, ако не за све. Знате и сами да је Aнекс 7 Дејтонског мировног споразума практично омогућио да у БиХ дође до враћања свих имовинских права и више од 90 одсто је враћено. Многе бивше републике некадашње Југославије нису спориле неке од тих института, пре свега, институт станарских права. У Хрватској смо имали ситуацију да је то директно оспорено, што је 2005. године потврдио и бивши премијер Иво Санадер изјавом да је питање станарских права за Хрватску завршено. Онда су они поставили супститут такозваног стамбеног збрињавања који је био изразито рестриктиван и омогућавао је по изузецима, а не по правилу, могућност да се добије заменски стан или било шта што би људима на неки начин компензовало оно што су изгубили. Код решавања проблема избеглица постоји једна жешћа дипломатска иницијатива Србије од 2008. године од када је потпредседник Владе Јован Кркобабић то иницирао и више од 65 земаља смо упознали са листом 11 кључних проблема који су у вези са избеглиштвом. Ми смо практично подигли заинтересованост света за то питање. Током 2009. је уследила жива активност и у марту те године смо имали министарску конференцију која је определила да се крене са решавањем тих питања. Очекујемо да ћемо сада направити додатни искорак.

* ГЛAС: Како планирате да приволите Хрватску да проблеми о којима говорите буду ријешени?

ЦУЦИЋ: Питање бивших носилаца станарских права у Хрватској мора се решити, али нажалост то се до данас није десило. Надамо се да ће бити решени кроз донаторску конференцију носиоци станарског права који су у нужној потреби.

Хрватска сада има програм стамбеног збрињавања који се затвара за месец, где постоји могућност да се људи пријаве за различите програме стамбеног збрињавања и ја молим људе да се пријаве. Ко год се не буде пријавио, тај је себе искључио из програма и одустао од својих права. Србија ће решавати потребе колико буде у могућности, али Хрватска је та која је обавезна.

Што се Србије тиче, рачунамо да ћемо на такав начин решити 16.700 породица, односно 45.000 људи који су у потреби. За то су планирана 303 милиона евра од донација и 35 милиона наших средстава. Надамо се да ћемо на такав начин успети да у идућих пет година решимо све случајеве или њихов највећи део. Овим програмом за БиХ и Хрватску је намењено по нешто више од 100 милиона евра, а за Црну Гору мањи износ. У принципу, очекивања су велика, али што је најважније, ми смо сви заједно успели да скренемо пажњу на то да у региону та питања нису решена. Балкански сукоб сада је нешто што је прекривено дебелим слојем прашине, али његове последице нажалост нису. Ми смо упозорили да за неке категорије становништва које нису успеле да реше ове проблеме живот постаје све тежи и тежи и да нам треба помоћ, ако се жели да ово питање буде завршено. Колика су очекивања од предстојеће конференције, не само наша, него и међународне заједнице, показује чињеница да ће јој присуствовати високи комесар за избеглице Aнтонио Гутереш, европски комесар за проширење Штефан Филе, а очекујемо и низ других званица које желе да на тај начин врло јасно дају до знања да је то нешто што очекује свет и што је потребно региону.

* ГЛAС: Која су још отворена питања осим станарских права?

ЦУЦИЋ: Ту су и питања киднапованих и несталих која су одвајана кроз посебне комисије и неколико регионалних питања веома битних за нас, а пре свега билатерална питања у вези са Хрватском. Важно питање је и конвалидација радног стажа и неисплаћених пензија. Хрватска је прво порицала да постоји то отворено питање, а сада је више од 40.000 људи поднело захтев да им се конвалидује стаж за време рата и 20.000 тих захтева је позитивно решено. Очекујемо да ће највећи део да буде позитивно решен, јер нема разлога да буде супротно. Питања пензија су отворена и дошло је до размене података. Само у Србији 18.000 људи има право на ту разлику пензија и важно је да смо то питање иницирали.

* ГЛAС: Циљ конференције је оснивање фонда за збрињавање избјеглица. Средства би требало да обезбиједе стране владе, прије свега, СAД и земаља ЕУ. Зна ли се већ колико ће новца бити потребно и да ли је већ нешто договорено?

ЦУЦИЋ: Не. Постоји процес који би требало да буде интензивиран после министарске конференције и потписивања декларације. Незванично је та активност у току, али ће највећи део уследити између министарске и донаторске конференције. У идућих неколико месеци сви који буду присуствовали министарској конференцији, а ту посебно мислим на ЕУ и СAД, мислим да ће уложити напоре да се нађу потребна средства. Ја сам умерено оптимистичан да ће бити обезбеђени велики износи.

* ГЛAС: Колико је новца потребно за рјешење проблема?

ЦУЦИЋ: Не знам колико је тачно новца потребно, али то је много више од онога што је предвиђено програмом. Свака држава је изашла са конкретним предлозима активности за пројекте и њихова вредност је негде око 500 милиона евра. Тај новац треба да буде прикупљен из донаторских средстава, а да државе учествују са додатних 80 милиона тако да би укупна цифра била негде око 580 милиона евра.

* ГЛAС: Због чега ни 16 година послије окончања рата није ријешен проблем избјеглих и расељених у региону?

ЦУЦИЋ: Најлогичније је било да се то реши оног трена када је постигнут споразум о сукцесији у оквиру којег су апсолутно гарантована сва индивидуална права. Дакле, могло је да се реши да је било спремности. Са друге стране, и ово што је у неким земљама постигнуто је више него што је било очекивано 16 година после рата. Ово је један од ретких сукоба који се завршио тиме што су стране исказале спремност да сарађују. С једне стране је много касно, али с друге стране нико се није ни надао да ће то бити тако брзо.

* ГЛAС: Колико је тренутно избјеглица у Србији?

ЦУЦИЋ: Сваке године имамо посебан програм којим се отприлике 1.000 људи усели у други смјештај. Ми не расељавамо, ми усељавамо и то нам је основна мисао водиља у целој причи. Суштина приче је да ми људима морамо обезбедити решења, а не "шутнути" их. Сваке године смањимо број људи у центрима за 800 до 1.200 и то је у просеку неких десет до 15 центара. Сада у Србији остају 43 центра, што је далеко мање него раније. Значи, у протекле три године смањили смо број колективних центара за више од 40 и број лица у њима је смањен. Сада у колективним центрима имамо око 3.500 људи, а негдје 74.000 лица још је остало у статусу избеглица. Када имате у виду да је око 600.000 људи имало тај статус, онда је јасно да је направљен озбиљан искорак, али је са друге стране страшно да око 70.000 људи још није решило шта ће са собом. То је најстрашније. Ми желимо механизам којим ће бити гарантован приступ правима и то приступ који је недискриминаторан, доступан, јасан, транспарентан, принцип који ће омогућити да људи у свако време могу да траже своја права пред државом и надлежним органима. То је принцип од којег нећемо одустати. На начин на који ми гарантујемо права у Србији нашим држављанима, свака држава мора гарантовати својим држављанима, без дискриминације. Aко постоји било каква дискриминација, сви смо у проблему.

Удружења

* ГЛAС: Како коментаришете наводе удружења избјеглих и расељених у Србији да конференције неће ријешити проблем, већ ће га пребацити на социјални ниво?

ЦУЦИЋ: Ова донаторска конференција и јесте усмерена на решавање најотворенијих потреба и то нико ниједног тренутка није спорио. Свако има право на своје мишљење, али смета ми чињеница да ниједно од тих удружења која су носила петицију председнику Тадићу, премијеру Србије, председнику Скупштине Србије и симболично до хрватске амбасаде, ниједном нису отишли госпођи Косор, Јосиповићу или до Хрватског сабора. Није Србија одузела те станове, нити је одузела њихова права. Она је показала спремност да се проблем реши, али то мора да се решава у Хрватској. Aко је Србија некоме одузела права, онда је она обавезна да та права надокнади, али ми не можемо вратити права која нисмо ни давали ни укидали. Ипак, нека та удружења процене шта је у њиховом интересу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.