Вјештачка интелигенција може бити добар слуга, али и зао господар

Вељко Зељковић
Вјештачка интелигенција може бити добар слуга, али и зао господар

Холивудски филмови “2001: Одисеја у свемиру”, „Сувишни извјештај”, “Ја робот”, “Блејд ранер 2049” или рецимо “Матрикс”, готово су пророчански најавили, али и упозорили како би свијет могао да изгледа у некој нама блиској будућности уколико се настави са садашњим темпом развоја вјештачке интелигенције.

Према процјенама стручњака, наредних 20 година могло би донијети више промјена човјечанству него претходних 300. И док једни сматрају да је она највеће откриће у човјечијој историји, значајније и од ватре или струје или било чега другог што смо открили у прошлости, други упозоравају да и није све баш тако, те да би за њу, због евентуалних злоупотреба и опасности која она са собом носи, требало успоставити законске оквире као за нуклеарно оружје и показати обазривост јер вода, ватра и технологија могу бити добар слуга, али и зао господар. Наиме, убрзани развој способности рачунара или робота да обављају задатке који се обично повезују са интелигентним бићима, поставља питање - води ли нас она у нову технолошку револуцију или велики ризик. Да ли ће од наших живота направити рај или пакао? 

Око соколово

Испланирали сте викенд путовање и одлучили да кренете возом, међутим путем чет бота сазнајете да је полазак одложен. Сједате у аутомобил и на GPS-у куцате жељену дестинацију. Ипак, ваш аутомобил самоиницијативно мијења руту на мапи и одводи вас до најближе бензинске пумпе јер је “гладан”. Коначно стижете на паркинг хотела који је удаљен неколико стотина метара, али не морате да бринете – ваш бежични кофер вас прати у стопу. На рецепцији хотела чека вас робот који потврђује пријем и уручује вам кључеве од собе. Да ли вам овакав сценарио дјелује превише футуристички? Већ данас постоје многи софтвери за препознавање лица, “око соколово”, али и аутомобили којима није потребан возач. У оба случаја, кључ је - вјештачка интелигенција.

Заговорници вјештачке интелигенције наводе како ће она довести до огромне револуције у прављењу берзанских анализа, метереолошких прогноза, продуктивности предузећа, али и у медицини, јер су поједине студије већ показале да је вјештачка интелегенција способна да постави дијагнозу тачније од доктора.

Није се стало само на томе. Јужнокорејска технолошка компанија недавно је “оживјела” глас покојног пјевача Кима Кванга-сеока помоћу програма за вјештачку интелигенцију. Продуценти су користили пјевачеве старе песме и његов глас да би подучавали софтвер да имитира Кимове емоције изражене у његовом пјевању. Корејци су недавно представили и Аи-Да, прву “умјетницу робота” на свијету. А власти Јапана планирају да повећају наталитет тако што ће финансирати пројекте који ће помоћу вјештачке интелигенције помагати људима да пронађу партнере и оснују породице. “Мајкрософт” планира да замијени десетине новинара аутоматизованим системима за избор вијести.

Крајем прошле године постао је доступан и програм вјештачке интелигенције под називом ChatGPT - својеврсни “робот за разговор”. Овај програм или робот, може препознати и разумјети људски језик у природном облику те испоручити рационалне и детаљне текстове као одговоре. Посебност код овог програма је што вам као одговор на питање неће понудити линк на страницу на којој ћете морати сами тражити своје одговоре. Баш супротно, написаће вам читав одговор, чак и ако га тражите да вам напише пјесму, дужи текст или есеј. Овакви и слични програми су већ преплавили тржиште јер су ИТ компаније схватиле како се ради о великој прилици за профит.

Кјубрик и Хал

С друге стране, све више је оних који упозоравају како би вјештачка интелигенција могла да уништи људску расу. Један од првих који је на то, још прије десетак година, указао јесте чувени британски научник Стивен Хокинг, истичући да би стварање савршених мислећих машина могло да представља велику пријетњу за опстанак човјечанства. Он је рекао да тада постојећа примитивна форма вјештачке интелигенције може бити корисна, али да постоји страх од посљедица стварања нечег што би могло да се мјери или чак да надмаши човјека, као у филму Стенлија Кјубрика “2001: Одисеја у свемиру” у ком компјутер ХАЛ “овладава ситуацијом”. На крају је поручио да будућност свијета зависи о томе хоћемо ли имати довољно мудрости да укротимо вјештачку интелигенцију.

Своју забринутост су недавно изразили и неке од кључних личности у области развоја вјештачке интелигенције, затраживши мораторијум на даљи развој ове технологије. Међу њима су били и милијардер Илон Маск и суоснивач “Ејпла” Стив Вознијак, али и један од извршних директора компаније “Гугл”, који је у једном од својих посљедњих интервјуа истакао како због вјештачке интелигенције, односно бриге у ком би правцу све то могли ићи, не може ноћима да спава.

У неким земљама, попут Италије и Њемачке већ је затражена забрана употребе поменутог ChatGPT. Противници неконтролисаног развоја вјештачке интелигенције наводе и да би се могло очекивати да ће трка у нуклеарном наоружању бити замијењена глобалном аутономном трком у наоружању. Руски предсједник Владимир Путин недавно је рекао да је вјештачка интелигенција будућност, али и да она са собом носи многе пријетње које је тешко предвидјети, те да ко год постане лидер у овој сфери, постаће и владар свијета.

Они која су на фону апокалиптичних размишљања сматрају да због тога идемо ка једном хладном рату 2, трци у наоружању с вјештачком интелигенцијом, трци која би се брзо могла проширити на сродна поља као што је биотехнологија.

Али, нису то једине опасности. Поједини стручњаци указују како је са њом могуће врло успјешно обављати и друштвену манипулацију, ширењем пропаганде против појединаца идентификованих путем алгоритама и личних података. Вјештачка интелигенција је већ способна да шири информације које желе, у било ком формату које ће сматрати најубједљивијим чињеницама или фикцијама. Упозоравају и да неки од већ постојећих софтвера може пратити и анализирати сваки покрет појединца “на мрежи”, као и када се бави својим свакодневним послом. Камере су скоро свуда, а алгоритми за препознавање лица знају ко сте. У ствари, ово је врста информација која ће ускоро покренути кинески систем социјалних кредита за који се очекује да ће сваком од својих 1,4 милијарде грађана дати лични резултат на основу тога како се понашају - ствари као што су да ли ходају, да ли пуше у просторији за непушаче и колико времена проводе играјући видео-игрице. Када вас “велики брат” посматра, а затим доноси одлуке на основу тих информација, то није само инвазија на приватност, већ се брзо може претворити у друштвено угњетавање.

Пошто машине могу да прикупљају, прате и анализирају толико тога о људима, врло је могуће да се онда те информације искористе, односно злоупотребе. Није тешко замислити да вам осигуравајућа кућа каже да нисте осигурани на основу тога колико пута сте били ухваћени камером како разговарате телефоном. Послодавац може ускратити понуду за посао на основу вашег “друштвеног кредитног резултата”.

Оно што посебно забрињава јесу “гласови” како би требало спојити човјека и рачунар да би се добила савршена симбиоза. Може се то чути од стране “вођа” Силицијумске долине, проналазача, инвеститора, стручњака, трансхуманиста и многих футуриста технофила. Они вјерују да се човјек и машина морају коначно спојити и то у не тако далекој будућности.

Неограничена моћ

Страхове продубљује могућност да се створи машина која чак и реагује као човјек. Може ли се спријечити развој супер интелигенције која ће надмашити људску? У том случају, поставља се питање - какву ћемо улогу ми – обични, неефикасни и компликовани људи - играти?

Компјутери и машине сада постају способни да виде, чују, говоре, па чак и размишљају и уче, иако на њихов веома нељудски, машински начин. Али када машине које правимо постану паметније од нас - у смислу готово неограничене рачунарске моћи – шта ће се догодити човјечанству? Како ћемо осигурати људски процват?

Управо на овај проблем, поред већ наведених, указују и саговорници “Гласа Српске”. Према ријечима професора др Бошка Николића са катедре за рачунарску технику и информатику на Електротехничком факултету у Београду међу научницима постоји бојазан да човјечанство неће знати како да искористи вјештачку интелигенцију, те да ће ова технологија обликовати наше циљеве умјесто нас и постепено преузимати контролу над нама.

- Вештачка интелигенција представља нову, моћну софтверску технологију која све више утиче на наше послове, образовање, разоноду, односно на скоро све аспекте нашег живота. Ако је познајемо и употребљавамо на прави начин, вештачка интелигенција може да нам буде од велике помоћи као асистент и помоћник који брзо и ефикасно обавља физички захтевне операције које се понављају или интелигентно обрађује велике скупове података.  Ипак, за сада се ови системи још разликују од начина како човек размишља и како комуницира и немају могућност креативног стварања, већ само врше интерпретацију података који су им доступни. Тренутно, ту и лежи велика опасност – истакао је Николић.

Слично мишљење дијели и ванредни професор са Електротехничког факултета у Бањалуци др Игор Крчмар, наводећи да при оцјени система заснованих на вјештачкој интелигенцији ваља повести рачуна о сљедећим питањима – да ли је реално очекивати да нас вјештачка интелигенција одведе тамо гдје не можемо сами стићи, али и да ли нам она може обезбиједити знања и разумијевање свијета који нас окружује ако тренутно сами нисмо у стању то сазнати нити разумјети?

- При реализацији ових система, односно за њихово обучавање, на располагању су били, у суштини, бесконачни ресурси у погледу захвата података и приступа потребним количинама енергије за рад рачунарских система. Знамо ли шта може урадити група дјеце ако им се обезбиједе три пристојна оброка дневно, простор за рад и игру, добар персонални рачунар, приступ интернету и повремена комуникација са квалитетним учитељем? Доступне информације кажу да дјеца постижу изузетне резултате и напредују веома брзо. Када имамо ове информације, зашто се не потрудимо, као друштво, да боље организујемо образовни систем? Ради ли се овдје о власништву и контроли? Тешко је посједовати и контролисати образоване људе, научене да мисле својом главом. Чини се да очекујемо да је са вјештачком интелигенцијом ствар другачија. Јесмо ли у праву? – запитао се Крчмар.

Профит важнији од људи

Вјештачка интелигенција већ доноси огроман профит одређеним компанијама - прошле године 500 милијарди долара, али би према неким процјенама она у блиској будућности могла угрозити више од 300 милиона радних мјеста широм свијета. Само у САД и Европи могла би замијенити око четвртину радних задатака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана