Вјеру у љекаре срушила корупција

Најчешће критике на здравствене системе код нас су да су неефикасни, да постоје дуге листе чекања на специјалистичке прегледе, да се не поштују права пацијената, а становници област здравства сматрају једном од најкорумпиранијих у друштву.

И у анкетама које Фонд здравственог осигурања РС континуирано спроводи, а на основу којих оцјењује задовољство пацијената услугама у домовима здравља и болницама у Српској, може се видјети да су пацијенти најчешће незадовољни дужином чекања од заказивања прегледа до пријема на преглед, те цјелокупном организацијом рада у домовима здравља.

То су само неки од бројних недостатка нашег здравственог система. Треба имати у виду и чињеницу да се за велики број примједби на љекаре и уопште услове у домаћим болницама које пацијенти свакодневно спомињу не сазна јер се ријетко ко жели замјерити медицинарима, знајући да ће им њихова помоћ поново затребати.

Предуге листе чекања

Да су чекања у болницама у Српској и више него дуга, најбоље показује податак да је први слободан термин у Клиничком центру Бањалука за ултразвук дојке за амбулантне пацијенте 2. септембар ове године, док, како кажу у КЦ, болнички пацијенти овај преглед обављају одмах. Први слободан термин за мамографију дојке за амбулантне пацијенте је 18. фебруар, а за болничке пацијенте одмах.

Није ли ово алармантан податак и показатељ да у нашем здравству и није све баш како треба?

У прилог овом говори и чињеница да Фонд здравственог осигурања РС сваке године издваја огроман новац за лијечење пацијената у иностранству.

Према подацима Фонда, трошкови лијечења изван Српске у 2010. години су износили око 27.000.000 КМ, док су за ову годину планирани око 19.000.000 КМ.

- Смањење планираног трошка за лијечење изван РС резултат је, прије свега, почетка рада Центра за радиотерапију јер више нема потребе да се онколошки пацијенти којима је неопходно зрачење упућују у иностранство. Иначе, захваљујући новим процедурама које су уведене у нашим болницама, број пацијената који се упућују на лијечење изван РС је преполовљен у односу на податке с почетка 2006. године. У Клиничком центру Бањалука уведено је 40 нових процедура за које су раније пацијенти упућивани у иностранство - рекли су у ФЗО.

Изградњом Центра за радиотерапију смањење броја упућених у иностранство биће још очигледније, а Фонд здравственог осигурања планира да у овој години предузме и друге мјере које ће допринијети смањењу упућивања пацијената у иностранство.

Медицински центри и операције

У три највећа медицинска центра у Српској: Бањалуци, Добоју и Источном Сарајеву током прошле године обављено је више од 42.000 операција, а највише оперативних захвата, и то 33.360, урађено је у Клиничком центру Бањалука.

Руководилац Одјељења за план и анализу у Клиничком центру Бањалука Мара Ерцег рекла је да је од укупног броја оперативних захвата у 2010. години највише урађено операција препарирања вена, и то 10.669 и 1.179 операција радикалног одстрањивања кожног тумора.

- Лани је доста било и операција фазоемулзификације, и то 1.001, 668 пацијената морало је на операцију вађења крајника, док је урађено и 599 аденотомија односно одстрањивања трећег крајника код дјеце и одраслих - истакла је Ерцегова.

У Клиничком центру Источно Сарајево рекли су да је током прошле године урађено укупно 3.550 операција.

- Највише је било хируршких операција, и то 1.400, и оториноларинголошких, којих је урађено 1.200, затим гинеколошких 750 и офталмолошких 200 операција - казао је директор Клиничког центра Источно Сарајево Синиша Зубић.

У Општој болници "Свети апостол Лука" у Добоју лани је урађено укупно 5.515 хируршких захвата.

- Најчешће операције биле су оне које се изводе у служби за хируршке болести, којих је лани било укупно 1.930, од којих је највише било операција слијепог цријева, препонске киле, жучне кесе и тумора дојке - рекао је директор добојске Опште болнице "Свети апостол Лука" Душко Васић.

Становници ипак имају одређену дозу неповјерења према нашим љекарима, па често на операције одлазе ван Српске.

Нико од њих не жели да јавно коментарише, али се зато на форумима често могу прочитати коментари пацијената који су огорчени услугама медицинских радника и установа.

- Неће те нико добар оперисати ако немаш пара, данима ћеш чекати резултате ако немаш пара, неће ти се мијењати постељина ако немаш пара, једноставно, ни медицинска сестра неће да те обиђе ако немаш чиме да је почастиш - пише један од форумаша.

Приватне амбуланте

Предсједник УО Удружења доктора медицине приватне праксе РС Гордана Шукало каже да су приватне ординације донедавно функционисале тако што су пацијенти искључиво из свог џепа плаћали преглед.

- Функционисале су управо због тога што пацијенти нису све своје потребе могли задовољити у јавним установама из многих разлога, а ми сматрамо да је један од најважнијих разлога тај што је јавно здравство доста корумпирано - казала је Шукало.

Она је истакла да се у јавном здравству намјерно стварају умјетне листе надајући се некој додатној добити.

- Због тога, а и захваљујући добро организованим приватним амбулантама, сваког дана се повећава број пацијената који одлазе приватном љекару. Драго ми је што је Фонд здравственог осигурања у сарадњи са Министарством здравља препознао тај квалитет, тако да смо направили пројекат побољшања доступности консултативно-специјалистичке здравствене заштите, јер смо примијетили да је ту највећи проблем и од 1. јула прошле године Фонд је почео склапати уговоре са приватним здравственим установама - казала је Шукало.

Жив и здрав

Како год било, очигледно је да љекарима изнад главе више не лебди невидљиви ореол, а пацијенти никада као сада нису више поштовали ону: "Само нек' си ти мени жив и здрав."

Јер, сваки, па и најмањи здравствени проблем који захтијева одлазак љекару, поновно отвара читав низ питања: Колико треба чекати љекара и преглед, приватна пракса или јавна установа, могу ли доктори радити и на клиникама и у приватним поликлиникама, ко надзире љекарски посао, а ко етику?

И на крају, колико то кошта? Изгледа да је, нажалост, дошло вријеме када је бити болестан велики луксуз за многе.

Операције ван РС

У Фонду здравственог осигурања РС рекли су да осигуранике упућују на лијечење изван Српске онда када лијечење није могуће спровести у нашим здравственим установама.

- Најчешће се осигураници упућују због оперативних захвата из области кардиохирургије и дијелом васкуларне хирургије, као и због сложених операција на оку - казала је портпарол ФЗО РС Николина Душанић и додала да се осигураници најчешће шаљу на лијечење у здравствене установе у Србији, са којима Фонд има потписан уговор, а када се ради о кардиоваскуларним болестима, пацијенти се упућују и у Центар за срце у Тузли.

Србија

Обољели од малигних болести из земаља региона убудуће више неће моћи да се лијече у онколошким центрима у Србији због великих потреба грађана Србије за услугама из те области, које су веће од тренутних капацитета здравствене службе.

Пацијенти из земаља региона су се у српским здравственим центрима лијечили у оквиру допунског рада и то ће и даље бити могуће, али не и у случају малигних обољења јер су листе чекања предугачке и тиме би била угрожена права домаћих пацијената.

Ранко Шкрбић: Министарство ради на побољшању услова у здравству

Здравство у Српској је у много бољим условима него у земљама региона, а ресорно министарство чини све да би услови у здравству били добри и на високом нивоу, каже министар здравља и социјалне заштите РС Ранко Шкрбић.

- Много смо поправили ситуацију у здравству у односу на ранији период, како у примарној здравственој заштити, тако и у болничком сектору. Модернизовали смо рад болница и едуковали кадар. Наравно, ситуација увијек може бити боља, али пацијенти, који оду у неке друге установе у региону, када се врате овдје, увјере се да су услови у којима се лијечи код нас, далеко бољи него што је било прије шест година - казао је Шкрбић.

Он је истакао да је у протекле четири године 275 милиона уложено у инфраструктуру и опрему здравствених установа.

- Отворили смо и неке капацитете које нисмо имали, као што је Центар за радиотерапију, који је најсавременији у овом дијелу Европе - истакао је Шкрбић и додао да је овај центар за сада довољан за потребе становника Српске, те да се у њему дневно око 100 пацијената подвргне различитим облицима радиотерапије.

Он је казао да се ради на јачању капацитета и опремању болница, као што су оне у Источном Сарајеву, Добоју, Бијељини и Фочи, како би могле да пруже услуге хемотерапије.

- Смањили смо број пацијената који одлазе на лијечење ван Српске. Раније смо имали дневно око 450 пацијената на лијечењу вани, што је сада драстично смањено. Не одлазе више на радиотерапије, стентове, интервенције на артеријама срца, јер се то сада ради, као и низ других операција, код нас - истакао је Шкрбић.

Додао је да постоје двије области на којима ће се радити у овој години, а то је кардиохирургија и развој трансплантологије, јер постоје све веће потребе за трансплантацију ткива и органа.

- Буџетом РС ове године планирано је да се уложи 547 милиона марака у здравство, а у склопу тога 40 милиона марака предвиђено је за незапослене, односно за она лица која су здравствено неосигурана - казао је Шкрбић.

Када је ријеч о услугама у здравственим установама, којима пацијенти нису задовољни, према ријечима Шкрбића, Фонд здравственог осигурања РС има број телефона на који се пацијенти могу јавити и рећи своје замјерке, а све здравствене установе су обавезне да имају сандуче са анонимним приједлозима и писмима пацијената.

- Основни проблем је у комуникацији, односно неинформисаности пацијената. Они не знају која су њихова права, али то је проблем и нас из здравственог система, што нисмо довољно едуковали пацијенте - казао је Шкрбић.

Према његовим ријечима, здравство у Српској је енормно технолошки узнапредовало, а у исто вријеме становништво није "технолошки потковано", јер не зна шта може да добије и шта се све може урадити за њихово здравље.

- Често будемо затечени питањима и захтјевима пацијената, да се за "обичну ствар" коју радимо у нашим болницама родбина и пријатељи обољелог или сам пацијент, распитују да ли могу то да ураде у Београду или некој другој болници, не размишљајући да би тако нешто било једноставно урадити овдје. Не, у глави им је Београд или неки други град, а када оду тамо буду третирани као странци - казао је Шкрбић.

- Неки пацијенти оду на своју руку ван РС да се лијече - истакао је Шкрбић.

Према његовом мишљену, осим неинформисаности, постоји проблем у одређеној врсти односа здравствених радника и пацијената, односно пацијенти се жале на љубазност здравствених радника.

Плате

Ранко Шкрбић је истакао да се за плате запослених у здравству, у преговорима са синдикатом израчунато, треба издвојити око 250 милиона марака годишње, како је било прошле године, а исти износ требало би да буде и ове године.

 - Распон плата у здравству је од 650 до 2.500 марака, односно од примања медицинских сестра до љекара специјалиста, али на то треба да се додају и дежурства, те рад на празнике и нерадне сате, тако да су та примања већа - истакао је Шкрбић.

Д. К.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.