Вјерна публика међу лажним љубитељима умјетности

Иако су чести заједљиви коментари појединаца да нема довољно културних дешавања у Српској, не можемо а да се не упитамо када су неки од њих посљедњи пут прошли поред позоришта и погледали репертоар, када су ушли у библиотеку да у царству писане ријечи погледају нешто њима занимљиво или у музеју погледали неку изложбу.

Нажалост, много је оних који умјесто да посјете неку институцију културе радије гледају "Фарму", "Шехерзаду" и слично, или оду у кафић. Прави познаваоци културе увијек ће наћи себи интересантне садржаје, док ће заједљиви и незаинтересовани увијек проналазити мане и недостатке због којих не иду у позоришта или музеје.

Питање је колико је и међу посјетиоцима културних дешавања оних који су истински љубитељи умјетности. Нажалост, има и оних који на културна дешавања дођу да буду виђени, да их сниме камере, да покажу нове скупе ципеле или бунду, али и такви су саставни дио сваког друштва.

Када се они занемаре, свака институција културе има своју сталну публику. Публику која радо посјећује храмове културе, публику која истински ужива у свим садржајима. Нажалост, она је малобројна.

Истинска потреба за културом или промоција

- Волим позориште, али већ неколико мјесеци нисам отишла да погледам неку представу. Откад? Па, од краја средње школе. Знате, имали смо у школи организоване одласке у позориште, а ако више од половине ученика из разреда одлучи да иде да гледа представу, тај дан не бисмо имали наставу. Тако да је већина мојих другара зато и ишла у театар. Aли, ја нисам једна од тих, ја стварно волим представе...

Овако нам прича студент прве године Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Бранкица Вујић и открива у неколико кратких реченица како у нашим крајевима "функционише" култура код омладине.

Умјетнички директор Народног позоришта Републике Српске Љубиша Савановић истиче да је питање културе код нас комплексно и да се не може посматрати црно-бијело.

- Сигурно је да међу публиком има и једних и других: оних који су ту да би били виђени и оних који заиста желе да виде представу. Они који долазе на репризне представе и који плаћају карте сигурно су ту јер желе да виде позоришни комад - истакао је Савановић.

Додао је да је охрабрујућа чињеница то што је број позоришне публике из године у годину све већи и што је много младих који долазе у позориште.

- Просјечан број људи који гледа све наше представе попео се на скоро 5.000, а с обзиром на то да је прије свега неколико година био 3.000, напредак је евидентан - казао је Савановић.

Највећи број публике слива се у позориште у вријеме одржавања традиционалног "Театар феста".

- Нормално је да публика жели да види глумце које гледа на телевизији и који су познати, а који долазе на "Театар фест", јер је телевизија моћан медиј. Оно што није нормално је велики број оних који се сјете позоришта само за вријеме те манифестације и који се сјете карата на дан представе. То су они исти људи којима је свеједно какву представу гледају и који представе не промишљају, него позориште доживљавају као мјесто гдје могу да покажу нову бунду или ципеле - нагласио је Савановић.

Према његовима ријечима, овдје се отвара проблем "мале средине" гдје је све туђе "априори боље него домаће". Aли, оно што радује, истиче Савановић, је то што постоји много младих људи који не признају овакав стереотип.

- Изложбе у нашем музеју трају по мјесец, што документује да тако не бисмо могли радити да нема посјетилаца. Непогрешиво знамо која ће изложба имати какву публику, јер су људи различити. Млади људи опсједају изложбе најмлађе генерације умјетника, док је средња генерација увијек више опредијељена за слику, фотографију, графику - казала је директор Музеја савремене умјетности РС Љиљана Лабовић-Маринковић.

Додала је да зато запослени у овом музеју понекад у исто вријеме поставе два или више потпуно различитих умјетничких рукописа, па на тај начин "посјетиоци из једне умјетничке магије, ипак 'уђу' и у другу, а ми ширимо круг њиховог занимања".

Да одлазак у музеј у неким случајевима ипак не представља ствар престижа најбоље доказује сад већ традиционална манифестација "Ноћ музеја", која сваке године окупља велики број посјетилаца, махом омладине, али и људи различитих генерација и образовних профила. У одличној атмосфери, уз музику и изложбе бројних умјетника, посјетиоци имају прилику да се друже цијелу ноћ.

- Око двадесетак хиљада посјетилаца угостили смо током 2009. године у Музеју савремене умјетности РС, а овај број нас свакако обавезује да радимо још боље - истакла је Лабовић-Маринковић.

Ход на прстима у библиотеци

Према ријечима замјеника директора градске јединице Народне и универзитетске библиотеке Љиље Петровић-Зечић, библиотека не би требало да представља мјесто које треба да буде усмјерено на елиту.

- Библиотека никада није била елитна институција и надам се да никада то неће ни бити, јер програми које библиотека нуди попут књижевних вечери, изложби, радионица, нису мјесто гдје би се долазило да би се било виђено - истакла је Петровић-Зечић.

Нагласила је да је, у односу на период од прије десетак година, данас циљ библиотеке да се људи у њој лагодно осјећају.

- Срушене су раније постављене норме, да се у библиотеци мора "ходати на прстима", не смије причати и томе слично - казала је Петровић-Зечић.

Додала је да је на свакој књижевној вечери или изложби публика иста и да се тај круг веома мало шири.

- Дешавало се, када су овдје били гости попут Љиљане Хабјановић-Ђуровић или Исидоре Бјелице које су општеприхваћене у народу, да смо имали госте који се никада прије тога нису појавили у библиотеци. Aли, нама су и такви интересантни, јер је и то начин да се привуче публика - истакла је Петровић-Зечић.

Нагласила је потребу за бољом сарадњом са основним и средњим школама у којима би, како каже, требало да се развија потреба за културом од малих ногу.

- Надам се да ћемо током година развити тај однос и да ће се публика повећавати из дана у дан. Aко се од, на примјер, 60 ученика који посјете библиотеку, макар петоро њих врати, постигнут је ефекат - рекла је Петровић-Зечић.

Културна празнина широм Српске

За разлику од Бањалуке, у мањим општинама у Српској становништво нема прилику да присуствује културним манифестацијама. У неким општинама разлог је непостојање адекватног простора за одржавање културних дешавања, а у другима незаинтересованост становништва за исте.

Тако, на примјер, у зворничкој Народној библиотеци кажу да је заинтересованост становника за књигу прилично мала.

- Годинама пратимо издавачку дјелатност и набављамо нове књиге, али број читалаца стагнира, усталио се на око 1.000. Највише је ученика којима је долазак у библиотеку обавеза - рекла је директор Народне библиотеке и музејске збирке Негосава Стјепановић.

Зворничани годинама нису имали ни адекватан простор за културна дешавања. Изградњом Дома омладине тај проблем је ријешен.

Управник недавно основаног "Зворничког театра" Светлана Миладиновић каже да су Зворничани заинтересовани за позориште, што потврђује задовољавајућа посјећеност представа, како овог театра тако и гостујућих.

- Евидентно је да у источном дијелу РС постоји једна културна празнина, а у протеклих шест мјесеци рада потрудили смо се да је на неки начин попунимо - рекла је Миладиновићева.

Директор Народне библиотеке у Мркоњић Граду Биљана Ћелић истиче да у овом граду књиге више читају одрасле особе него дјеца.

У Јавној установи Културни центар "Петар Кочић" у овој општини сваког мјесеца се, у сарадњи са општином, организује гостовање бар једног професионалног позоришта из Србије и РС са њиховим најновијим позоришним остварењима.

- Интерес грађана за позоришне представе је предратна традиција када је наш град важио за једну од најзначајнијих позоришних средина у БиХ - рекао је директор КЦ "Петар Кочић" Слободан Ћоћкало.

У општини Требиње су рекли да оно што забрињава када је у питању култура Требињаца јесте чињеница да се на промоцијама књига и изложбама готово увијек могу видјети иста лица, а то су, наглашавају, углавном старије особе, док су млади поприлично незаинтересовани за овај вид културе.

Нагласили су да сама општина посвећује посебну пажњу културним догађајима и да сваке године издвајају значајна средства за организацију, али и помоћ у организацији бројних културних дешавања.

Народна библиотека "Ћирило и Методије" у Приједору има око 1.500 чланова а од тог броја 500 ученика, што је, према ријечима директора ове установе Маре Ећим, брука за овако велики град.

- У Приједору се на манифестацији Међународни сусрети хорова "Златна вила" тражи карта више и током трајања редовно се пуни сала приједорског Позоришта до посљедњег мјеста - кажу у овој општини, а културни радници сматрају да је позадина ове престижне манифестације да се већина посјетилаца не разумије у ту врсту умјетности, да хорове никада нису ни слушали, али дођу да буду виђени.

- Слично је било и са некадашњим фестивалом "Кочићева српска сцена" када је публика стајала током цијеле представе јер су се послије тога могли видјети у "Фестивалској хроници" која се уживо емитовала на телевизији - кажу љубитељи културе у Приједору.

Приједор више није домаћин фестивала "Кочићева српска сцена", а публика на премијерама представа познатијих аутора може се на прсте пребројати.

Оно што културни радници у овом граду истичу је то да Приједор, иако има богату понуду културних дешавања током године, има веома мало едуковане публике.

- Зато се дешава да се аплауз чује усред хорске интерпретације или арије оперског пјевача, али будући да је ријеч о малом броју зналаца који могу да се стиде таквих испада, већина их и не зна да је погријешила - истичу приједорски културни радници.

Из свега овога намеће се закључак да се у посљедњих неколико година стање ипак значајно поправља. Оних који долазе у храмове културе да би били виђени одувијек је било и биће, као и оних које не интересују ни књиге, ни изложбе, ни музеји. Aли, на сву срећу, има и истинских љубитеља умјетности. 

Гостовања

- Када је ријеч о гостовањима у другим градовима, све зависи од тога гдје се гостује и од начина на који домаћини организују представу. Дешавало нам се да је више глумаца на сцени него публике у сали, али постоје и другачији примјери. Прошлог мјесеца смо отворили реновирани Дом културе у Дрвару и представи је присуствовало више од шест стотина људи - истакао је Савановић.

Додао је да, према традицији, Народно позориште РС има добар пријем у мањим градовима, "јер се тамошња публика пожели културних садржаја који недостају".

Балет за "одабране"

Недавно је у Бањалуци одржан гала концерт солиста балета водећих театара Русије "Марински" из Санкт Петербурга и московског "Бољшој театра" у оквиру манифестације "Дани руске духовне културе у Српској". Међутим, прави познаваоци ове умјетности остали су ускраћени за овај ужитак, јер су позивнице за плесни спектакл отишле на потпуно "погрешне" адресе.

Нажалост, према тврдњама многих, ово ће остати упамћено као још један догађај на којем је важно били "бити виђен".

Нада Тешановић

Љиљана Лабовић-Маринковић истакла је да, када је ријеч о политичарима, истакнути фаворит Музеја савремене умјетности је потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Нада Тешановић.

- Тешановићева није пропустила нити једно отварање изложбе у нашем музеју, а њено име је у званичном адресару ове институције већ тридесетак година - истакла је Лабовић-Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.