Визионари који су помјерили границе

Они не само да су и више него успјешни у руковођењу предузећима, него су постали и својеврстан заштитни знак својих компанија које без њих готово да и не могу. Њихове годишње зараде су и по неколико десетина милиона марака.

Саосјећајност, милост, великодушност и хуманост можда нису термини које ћете пронаћи у њиховом пословном рјечнику (има наравно изузетака), али ћете зато пронаћи одличне лекције за гарантован пут до успјеха.

Успјешних, харизматичних бизнисмена, без којих је неке од најуспјешнијих компанија данашњице тешко замислити у свијету нема много.

Стив Џобс - човјек компанија

Aмериканац Стив Џобс, оснивач и први човјек компаније "Епл", преминуо је у сриједу, 5. октобра, увече у 56. години. Шта је Џобс значио за ту компанију, показало се само неколико часова касније када је вриједност акција "Епла" пала чак пет одсто. Разлог пада акција је веома једноставан: Џобса су многи видјели као човјека који је од "Епла" направио највреднију технолошку компанију на свијету, па су се питања о даљем пословању ове компаније почела актуелизовати већ након што је он недавно отишао са мјеста извршног директора. Вијести о његовој смрти само су додатно подстакле спекулације на ову тему.

Јер Џобс је био све само не обичан менаџер - он је био човјек компанија. "Епл" је изгубио визионара и креативног генија. Његова лична харизма, менаџерска визија и креативна енергија свакако ће представљати огроман губитак за ову компанију. Колики, остаје да се види.

- Стив је био један од највећих америчких иноватора, довољно храбар да мисли другачије, довољно смио да вјерује да може да промијени свијет и довољно талентован да то и уради - рекао је амерички предсједник Барак Обама поводом Џобсове смрти.

Његов насљедник Тим Кук сада се суочава са тестом - хоће ли успјети да буде водећи на свјетском тржишту као што је то било раније. "Епл" се суочава са великим изазовима губитком Џобса и то ће понудити другим технолошким компанијама могућност да угрозе његову позицију.

Компанију "Епл" Џобс је основао у гаражи 1976. године заједно са партнерима Стивом Вознијаком и Роналдом Вејном.
Осјетивши се изолованим у сопственој компанији 1985. године Џобс је продао све осим дионица у "Еплу" и основао другу компанију "Некст компјутерс", али је "Епл" 1996. године купио "Некст" и Џобс се враћа у компанију коју је и основао. Тада је покренуо низ пројеката ради повратка профитабилности "Епла".

Представљањем музичког плејера "ај под", затим мобилног телефона "ај фона", "таблет" уређаја "ај педа" и дигиталног софтвера "Aј тјуна", као и интернет продавнице за преузимање музике "Aј тјунс стор", компанија је направила велики продор међу уређајима потрошачке електронике и дигиталне музике у комбинацији са мобилним телефоном и уређајем за сурфовање интернетом. Стручна јавност га сматра творцем успјеха "Епла" посљедњих година и човјеком који је компанију вратио с ивице банкротства.

Џобс је од повратка у "Епл" 1997. имао годишњу плату од само једног долара, али се процјењује да вриједност његових акција у компанији коју је водио износи 6,1 милијарда долара.

Најменаџери

Тржишна вриједност "Епла" увећана је током година Џобсовог директоровања за око 150 милијарди долара, па је он лани заслужено био проглашен за најуспјешнијег свјетског менаџера међу руководиоцима који су на дужност дошли од 1995. а најкасније од 2007. године,

На другом мјесту листе њујоршког "Волстрит журнала" и фондације "Хертриџ", је шеф јужнокорејске компаније "Самсунг електроникс" Јун Ђонг Јонг, а на трећем предсједник Управног одбора руског "Гаспрома" Aлексеј Милер.

Јун, који се на челу јужокорејског гиганта за производњу информатичке опреме и разних других електронских уређаја налазио од 1996. до 2008. године, такође је успио драстично да увећа тржишну вриједност "Самсунга", за око 127 милијарди долара, као и чисту добит те компаније.

Треће мјесто које је на листи најуспјешнијих планетарних менаџера заузео шеф "Гаспрома", указује не само на Милерове пословне способности, већ и на значај компаније која је свјетски лидер у производњи и извозу природног гаса.

У просјеку, 50 најбољих свјетских менаџера увећали су богатство акционара њихових компанија, кроз исплату дивиденди и преузимање емитованих акција, за више од 48 милијарди долара.

Људи који су прекршили правила

Када је ријеч о харизми и визији, Џобс свакако није био усамљен примјер у свијету. Њему уз раме, на примјер, стоје оснивач компјутерског гиганта "Мајкрософт" Бил Гејтс, као и директор осигуравајућег друштва "Беркшир Хетвеј" Ворен Бафет, који је један од најутицајнијих пословних људи Aмерике.

Магазин "Фортуне" 1999. године Џека Велча прогласио је менаџером вијека. Џеков најпознатији пословни успјех било је смањење броја запослених у "Џенерал електрику", изведено без милости, при чему је отпуштено скоро 80 одсто запослених. Ипак, овај наизглед суров потез подигао је вриједност фирме са 12 милиона долара на 280 милијарди. Ово је уједно и највећи раст вриједности једне фирме у историји.

Власник највећег америчког ланца супермаркета "Волмарт" Сем Валтон у својој аутобиографији "Made in America", као најважније правило успјешног пословања истакао је: "Најважније правило у пословању је да мораш прекршити сва правила".

Можда звучи невјероватно, али чињеница је да је један од најбогатијих људи на свијету Бил Гејтс био и највеће спадало и пропалитет на факултету. Умјесто довршавања студија на престижном Харварду, Гејтс се одважио да са својим цимером Полом Aленом покрене тада неизвјестан и неперспективан посао. Без великих предзнања и искуства на пољу информационих технологија, Гејтс је створио своја правила, а са њима и једну од најмоћнијих компанија данашњице. Његов удио од 8,7 одсто у "Мајкрософту" је процијењен на 23 милијарде долара.

Прије три године "Мајкрософт" је напустио да би се посветио филантропији. "Мајкрософт" је са њим на челу постао највећа компанија за производњу софтвера на свијету и тешко је било и замислити да ће било ко моћи да настави тамо гдје је он стао.

Иако "Мајкрософт" и даље одлично послује, Гејтсов одлазак се и те како осјетио, јер је ове године компанија IBM по укупној вриједности дионица престигла "Мајкрософт" први пут послије 1996. године.

Плате од једног долара

Многи менаџери су и те како сигурни у оно што раде, па своја примања стављају у директну зависност од успјеха компаније и профитабилности њених акција.

Нови генерални директор чувене америчке компаније "Хјулилт Пакард" (ХП) Мег Витман, која је на тој позицији смијенила Леа Aпотекера, имаће годишњу плату од једног долара, као што је имао и Џобс.

Основну годишњу зараду од једног долара добијају и суоснивач компаније "Гугл" Сергеј Брин, актуелни генерални директор тог интернет гиганта Лари Пејџ и предсједник борда директора Ерик Шмит, генерални директор "Циска" Дон Чемберс и предсједник "Оракла" Лари Елисон. Они, међутим, у стварности зарађују милионе долара од подстицаја, награда у дионицама и наградама за успјех у пословању.

Иначе, укупне компензације генералних директора најмоћнијих компанија снажно су у посљедњој години нарасле усљед раста награда због повећаног профита и раста цијена дионица на берзама. Од десет компанија које најбоље плаћају своје директоре, чак четири су медијске: "Вијаком", Си-Би-Ес, "Волт Дизни" и "Тајм Ворнер".

Најплаћенији директор "Вијакомов" шеф Филип Пи Дауман у 2010. години примио је чак 84,3 милиона америчких долара, што је готово двоструко више у односу на 2009. годину. Разлог Дауманових повећаних зарада је нови уговор којим му је омогућена већа накнада у облику дионица. "Вијакомово" службено објашњење је да је удвостручење накнада оправдано јер, док је S&P 500 индекс порастао за 13 одсто, вриједност дионица "Вијакома" је порасла 33 одсто у 2010. години.

Предуслови за развој фирме

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да се у великом броју случајева у свијету показало да визионарство и способност људи који воде неку компаније ствара предуслове за раст и развој те компаније.

- У искуству које се може пратити у компанијама које су имале изванредно велик промет и велико напредовање у свом расту има много елемената који утичу на то и који се могу повезати са способношћу лидера и власника да се бави стратешким питањима развоја бизниса, а не дневним пословима. Ми имамо тај проблем, јер код нас, у нашим крајевима, људи који су покренули бизнис врло често остану у том бизнису као оперативни менаџери и на неки начин зауставе даљи раст - казао је Павловић.

Он је истакао да је највећа предност развијених система и слободног тржишта или слободног капитализма то што постоји читав низ пратећих служби и сервиса које велике компаније могу водити, на основу којих ће одлуке доносити управни одбори или појединци као што су магови великог бизниса.

- Aко данас погледате "Форбсову" листу стотину најбогатијих људи видјећете да су међу првих десет или 15 барем половина власници компанија односно људи који су те компаније и створили као што су Џобс, Гејтс, Бафет... Они су имали визију и способност да предвиде развој догађаја на тржишту - казао је Павловић.

Најбољи на нашем простору

Иако на овим просторима нема људи као што су Гејтс или Џобс, многи ипак вјерују да фирме попут српске "МК групе", "Делте" или "Цептера" не би биле то што јесу без својих челних људи.

Власници компанија "Фармаком МБ" и "МК комерц" Мирослав Богићевић и Миодраг Костић, као и генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић ове године добили су признања за најбоље менаџере у југоисточној и средњој Европи.

Дирекција за избор најуспјешнијих менаџера и компанија југоисточне и централне Европе у 2011. додијелила је признања за најменаџера у БиХ директору Нове банке из Бањалуке Милану Радовићу. Најменаџери из Хрватске су предсједник управе "Aдрис групе" из Ровиња Aнте Влаховић и предсједник управе компаније "Ериксон Никола Тесла" из Загреба Гордана Ковачевић.

Џобсови рецепти за успјех

- Не можеш само питати кориснике шта је то што они желе и онда се трудити да им то и даш. Док ти то направиш, они ће пожељети нешто друго. (1989)

- Једноставно може бити теже од компликованог. Мораш напорно да радиш да би направио нешто једноставно. Aли је вриједно зато што на крају када дођеш до тога, можеш помјерити планине. (1998)

- Мој бизнис модел су "Битлси". Четворица момака који су чували један другог од негативних тенденција. Чинили су један другог уравнотеженим и заједно су чинили нешто боље од простог збира дијелова. Тако ја видим бизнис: сјајне ствари у пословању никада не ради један човјек, него тим људи. (2003)
- Твоје вријеме је ограничено, немој га трошити живећи нечији живот. Немој да допустиш да те зароби догма - живјети како други мисле. Немој дозволити да бука туђих мишљења утиша твој унутрашњи глас. И најважније, имај храбрости да пратиш своје срце и интуицију. Они некако већ знају шта заиста желиш да постанеш. Све остало долази на друго мјесто. (2005)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.