Византијско насљеђе скривено десет вијекова

Тако ће ово налазиште које је, према мишљењу стручњака, једно од најзанимљивијих и најзначајнијих из тог периода у БиХ, коначно бити заштићено од пропадања.

Ово археолошких мјесто вијековима је било под шикаром, а мјештани села често су односили камен са овог локалитета и користили га као грађевински материјал.

И раније су на овом локалитету рађена истраживања, али она су била само дјелимична, а локалитет је сврставан у XV. вијек. Ипак, показало се да је ријеч о много старијим остацима.

Aрхеолог Милан Ђурђевић из Завичајног музеја у Градишци напомиње да је 2009. године започео истраживање овог локалитета, о којем се све донедавно није ништа ни знало. Додао је да су у току завршни радови на његовој заштити и конзервацији.

Током једногодишњег истраживања осим цркве, на "Зидинама" су ископани многи занимљиви материјални остаци.

- Пронађена црква грађена је у прероманици, односно за вријеме владавине Византије у овим крајевима, те носи све одлике византијског грађења. Ријеч је о византијској архитектури која је формирана на касноантичким традицијама у вријеме обнове Источног царства, а примијењена у веома широкој области византијског утицаја из чега се може закључити да заиста потиче из X вијека, а не из каснијег периода - истакао је Ђурђевић.

Остаци зидова цркве, што је изненадило археологе, веома су сачувани, осим западног зида који је уништен током нестручних археолошких истраживања деведесетих година прошлог вијека. Зидови су грађени од нетесаног камена и везани кречним малтером.

И велики број археолошког материјала пронађеног на локалитету, говори у прилог томе да се ради о богомољи из византијског периода.

Унутар цркве пронађено је девет гробова, а око цркве 23 гроба са надгробним плочама. На основу пронађених остатака претпоставља се да је ту постојало значајније средњовјековно насеље.

Један од интересантнијих пронађених остатака, кажу археолози, јесте плоча са полукружним удубљењем и на којој је танким урезима веома архаично приказан лик женске особе огрнуте плаштом и уздигнутом косом у облику пунђе. Ријеч је о надгробној плочи, а цртеж приказује највјероватније покојницу која је ту сахрањена, док удубљење представља остатке крстионице или неког жртвеника из ранијег периода. Уз сјеверни зид ископана је надгробна плоча са стилизованим крстом.

Унутар цркве, на сјеверној страни, пронађена је камена кугла, а такве исте налазе се на већем броју локалитета у БиХ. У овом случају највјероватније се ради о надгробном споменику, а камена кугла је вулканског поријекла.

Најинтересантнији проналазак је камен на коме су скицирани црква и њена околина, у периоду њеног настанка. На камену се јасно уочава ријека Врбас поред које се налази пут, а изнад којих се налази утврђење. Ту је приказана црква, њиве које су обрађиване и шума. Дубљим урезом уцртана су слова ИС (Исус Христос) и византијски крст. На камену је приказан и детаљ лова: јелен за којим трчи пас. То је први картографски приказ на овим просторима.

Докторант средњовјековне историје, магистар Славољуб Лукић рекао је да ће пронађено црквиште у Шушњарима допринијети расвјетљавању средњовјековних црквених прилика, те утицаја других цивилизација у том периоду на подручју сјеверне Босне.

- Средњовјековно насљеђе бројно је на подручју између ријека Босне и Врбаса, а то су показала истраживање и евидентирања тог насљеђа у посљедње двије године. Више од 60 локалитета на којима се налазе мрамори, некрополе, црквишта и утврђења евидентирана су на подручју прњаворског и дервентског краја - нагласио је Лукић.

Додао је да овакво насљеђе у себи крије огроман потенцијал за развој туризма који би требало на адекватан начин вредновати.

На ископавањима и конзервацији, радио је и млади археолог Бојан Вујиновић који је нагласио да истраживање оваквих локалитета доприноси расвјетљавању историјских чињеница, те да би истраживање и заштита средњовјековног насљеђа требала да има приоритет у развојним пројектима републичке и локалне власти.

Димензије

Црква је дуга 12 и широка осам метара. Aпсида (четвртасти дио цркве у којем се налази олтар) је окренута ка истоку, а дуга је четири метра и широка три метра. Дебљина зидова цркве је 0,8 метара, а висина зидова који су сачувани око једног метра.

Градина

Недалеко од пронађене цркве налази се локалитет Градина, на коме су археолошким ископавањима пронађени материјални остаци из разних историјских периода. Између осталог, пронађени су остаци из касног бронзаног доба, жељезног доба, а на том мјесту налазило се и мало римско утврђење испод кога је пролазио римски пут, те средњовјековно насеље. На Градини је пронађен и остатак византијске кухињске керамике из 10. вијека на којој се налази византијски крст.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.