Винко Думанчић: Гранична полиција испуњава све захтјеве и обавезе

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Граничне полиције БиХ Винко Думанчић.

* ГЛAС: Да ли је БиХ у погледу контроле и надзора државне границе испунила све стандарде које од нас очекује и тражи ЕУ да би се задржао безвизни режим?

ДУМAНЧИЋ: Мапа је садржавала четири блока критеријума од којих се "Блок 2" односио и на безбједност граница. Тај "Блок" је, заправо, садржавао низ захтјева, од којих се највећи број односио управо на Граничну полицију и на секторе у Министарству безбједности са којима Гранична полиција непосредно сарађује, уз напомену да је Гранична полиција испунила све захтјеве и обавезе које су пред њу постављане у овом процесу. Међутим, треба имати у виду и чињеницу да су поједини захтјеви из Мапе пута конципирани тако да представљају трајну обавезу, због чега је Гранична полиција БиХ и послије укидања визног режима за грађане БиХ наставила са њиховим спровођењем. У том контексту важно је истаћи да су значајни резултати постигнути у области набавке и коришћења читача путних исправа, те успостављања информационог система за контролу преласка државне границе. Тренутно је на 46 граничних прелаза инсталирано укупно 135 читача који су увезани у јединствени систем. Посебно је значајан пројекат израде нове апликације за контролу преласка државне границе који би требао бити тестиран 1. јула ове године. У односу на постојећи, нови систем ће омогућити контролу и очитавање докумената са биометријским подацима и вршење аутоматских провјера за лица и документе, како у базама података Граничне полиције, тако и у евиденцијама других полицијских агенција и институција у БиХ, те у базама Интерпола. У току је и реализација пројекта који финансира Европска комисија под називом "Побољшање Информационог система за миграције (ISM)", у склопу којег се унапређује постојећи ISM који се састоји од четири модула: прелазак границе, визе, азил и боравак.

* ГЛAС: Због ескалације насиља на сјеверу Aфрике дошло је до наглог прилива миграната у Европу. Има ли покушаја организованог илегалног преласка границе БиХ?

ДУМAНЧИЋ: За сада не располажемо подацима о покушајима организованог илегалног преласка државне границе БиХ од стране миграната из Сјеверне Aфрике. Гранична полиција БиХ је заједно са граничним полицијама земаља у региону западног Балкана укључена у одређене активности које се одвијају под покровитељством FRONTEX-а (Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама држава чланица ЕУ), а које имају за циљ, између осталог, статистичко праћење и извјештавање, те размјену информација и сазнања о мигрантима који долазе из земаља високог миграционог ризика.

* ГЛAС: Какве резултате је дало успостављање заједничких граничних контрола са сусједним земљама?

ДУМAНЧИЋ: Успостављањем заједничких контрола уз заједничку државну границу унапређен је низ области од којих су најзначајније размјена информација и комуникацијских структура, међусобно директно и благовремено информисање о предстојећим догађајима и инцидентима важним за полицију, размјена информација ради омогућавања оперативног планирања како рутинских активности тако и посебних операција, укључујући и мјере предострожности, обавјештајне податке о догађајима и инцидентима који могу имати утицај... За прва четири мјесеца 2011. године, у складу са потписаним споразумима и протоколима о спровођењу мјешовитих контрола са Хрватском је спроведено 388 мјешовитих контрола, са Србијом 47 и са Црном Гором 94 мјешовите контроле. Поред превентивног, ове мјешовите контроле дале су и конкретне резултате у спречавању разних облика прекограничног криминалитета. Међу резултатима рада издваја се више случајева откривања илегалног преласка државне границе, као и случајеви у којима је на основу оперативних сазнања дошло до спречавања кријумчарења одређене робе.

* ГЛAС: Према информацијама којима располажете, да ли је запречавање нерегистрованих прелаза дуж границе с Хрватском довело до смањења броја илегалних прелазака границе?

ДУМAНЧИЋ: Запречавање мјеста погодних за илегалне преласке државне границе представља ефикасну методу која доприноси ефикаснијем надзору и контроли преласка државне границе. Поред ове методе допринос у ефикасном надзору државне границе дају и друге мјере и радње као што су доношење адекватних законских рјешења, обука полицијских службеника, употребе материјално-техничких средстава и високософистициране опреме као и других активности на спречавању илегалних прелазака државне границе. На дијелу државне границе са Хрватском укупно је запријечено 119 локација, а ради се о путним комуникацијама које пролазе углавном кроз планинска подручја и тешко приступачне терене, гдје је могућ саобраћај теренским возилима. Запречавање ових путних комуникација омогућава ефикасан надзор државне границе са мањим бројем полицијских службеника уз смањење трошкова коришћења материјално-техничких средстава.

* ГЛAС: Шта ће у погледу граничне контроле за БиХ значити скори улазак Хрватске у ЕУ?

ДУМЕНЧИЋ: У оквиру Граничне полиције се већ разматрају могући ефекти, односно импликације не само у погледу граничне контроле, већ и шире у контексту укупне трансграничне сарадње двију земаља. У контексту мјера граничне контроле мишљења смо да улазак Хрватске у ЕУ неће значајније утицати. Ефекти би се, због тога, понајприје могли тражити у формално-правним аспектима трансграничне сурадње двије сусједне земље. Примицање граница ЕУ, односно приступање Хрватске у Унију генерално уноси додатни квалитет у односима између земаља.

* ГЛAС: Да ли је Гранична полиција ријешила проблем недовољне кадровске попуњености?

ДУМAНЧИЋ: Гранична полиција БиХ тренутно броји 2.283 запослених од тога полицијских службеника 2.094, државних службеника 43 и осталих радника 146. У односу на укупан број систематизованих радних мјеста недостаје 253, од чега полицијских службеника 245, државних службеника недостаје пет и осталих радника три. Надамо се да ћемо проблем недостатка кадрова дјелимично ријешити усвајањем новог правилника о унутрашњој организацији, уз школовање нове генерације кадета.

* ГЛAС: Какви су подаци о броју држављана БиХ које друге земље депортују назад у БиХ и што су најчешћи разлози?

ДУМAНЧИЋ: Припадници Граничне полиције БиХ су током 2010. године на граничним прелазима евидентирали 580 лица, држављана БиХ, који су по разним основама депортовани у БиХ из западноевропских и других земаља. Разлози за њихову депортацију су незаконит боравак и рад у трећим земљама (405), почињени тешки облици кривичних дјела (88), злоупотребе опојних средстава (18) и други разлози (69).

* ГЛAС: Колико је граничних прелаза опремљено по стандардима ЕУ?

ДУМAНЧИЋ: Од укупно 89 граничних прелаза у БиХ девет је изграђено у складу са стандардима ЕУ. Укључујући још и четири ваздушне луке у БиХ, по стандардима ЕУ је изграђено 13 прелаза.

* ГЛAС: Како оцјењујете сарадњу са полицијским агенцијама и другим институцијама у БиХ?

ДУМAНЧИЋ: Показали смо спремност да сарађујемо и са другим агенцијама у обављању послова из своје надлежности. У оквиру Министарства безбједности, остварили смо квалитетну сарадњу са Предсједништвом БиХ, са Парламентом БиХ, а нарочито са Парламентаром комисијом за одбрану и безбједност као и са свим министарствима у Савјету министара БиХ. Завидан степен сарадње остварили смо са Управом за индиректно опорезивање, SIPA, МУП-ом Републике Српске... Свакако, примјери такве добро успостављене сарадње су бројне оперативне акције захваљујући којима су откривена и спријечена разна кривична дјела.

Смјештајни капацитети

* ГЛAС: С каквим смјештајним капацитетима располаже Гранична полиција?

ДУМAНЧИЋ: Ријешили смо проблем смјештаја Главне канцеларије, Централне истражне канцеларије, као и Теренске канцеларије за ваздушне луке, затим теренских канцеларија Бијељина и Вишеград, те ПГП Требиње. Купили смо земљиште за смјештај теренских канцеларија Градишка, Грахово и Чапљина. Надам се да ћемо уз подршку домаћих тијела или путем донација међународне заједнице обезбиједити средства за изградњу наведених смјештајних капацитета, чиме бисмо били своји на своме, а буџетска средства намијењена за закуп свели бисмо на минимум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.