Винча акцидент: Догађај који је ушао у историју развоја нукларне енергије

Било је око један поподне када је те среде, 15. октобра 1958. године, од начелника Одељења радиолошке заштите, тадашњег Центра за професионалне болести у Делиградској улици број 29 у Београду, затражено хитно медицинско збрињавање шест лица која су при раду са реактором у Институту за нуклеарне науке у Винчи била изложена прекомерном радиоактивном зрачењу.

Тог тренутка започела је борба за животе младих атомиста, која ће се, на срећу њих петоро, после првих на свијету трансплатација коштане сржи извршених над њима у Паризу, успјешно завршити. Овај догађај ушао је у историју развоја нуклеарне енергије, а у стручним круговима је познат као "Винча акцидент".

Два дана послије овог "акцидента" београдска "Политика" пренела је о томе само штуро саопштење ТАЊУГА (државне новинске агенције). У недељу, 19. октобра, исти лист објавио је кратку информацију да је озрачене атомисте у Паризу, у болници "Кири", посјетио државни секретар за иностране послове, а следеће недејље "Политика" је пренела саопштење Савезне комисије за нуклеарну енергију у коме се каже "да је до тог случаја дошло изласком реактора из контролисане реакције" настале "због уклањања елемената сигурности и сигналних уређаја", као и "немарности и небудности лица непосредно одговорних за рад реактора".

"Политика" упознаје 21. новембра југословенску јавност са успешним опоравком атомиста, али и са чињеницом да је 16. новембра, у раним јутарњим часовима, од последица радијације преминуо један од њих, не наводећи му име. Четири мјесеца касније, 18. фебруара 1959. године, исти лист објављује да су се после успјешног лијечења у Паризу атомисти вратили у земљу и да су "смјештени на Хематолошко одељење Интерне клинике Војномедицинске академије, гдје је предузета даља брига о њиховом здравственом стању". И то је било све.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.