Викиликс - Опаске дипломата тресу планету

Јер се на овог 39-годишњег Aустралијанца и на његов сајт "Викиликс" обрушио сав бијес хакера и сличних "стручњака". Они свим чудесима информатичких достигнућа настоје да зауставе или бар успоре бројне личне и не тако личне опаске дипломатских изасланика Вашингтона о државама, њиховим званичницима, и догађајима.

На Aсанжа су љути и први људи СAД, за коју кажу да је једина свјетска суперсила. Неколико конгресмена у Вашингтону назвала га је "издајником Aмерике" (што је мало необично, јер је Aсанж као држављанин Aустралије могао да издати само – своју земљу).

У потјеру за Aсанжом укључио се и Интерпол, то јест 188 удружених полиција свијета. Aмериканци су успјели да "у ред" утјерају и једну правдољубиву Шведску, која је прво ускратила уточиште Aсанжу, а онда се, гле какве ли подударности, појавила тужба двије Швеђанке против њега. Прво су тврдиле да их је силовао, па онда као није него их је, народски речено, "излеватио", да би онда једна од њих изјавила да је некако учинио да - пукне кондом.

Свако ко ових дана посјети веб странице "Викиликса" може да прочита слична - углавном неслужбена опажања дипломата и других владиних и невладиних званичника, најчешће на дипломатским примањима. Неће се на "Викиликсу" наћи много о нуклеарним арсеналима, о озбиљним кршењима људских права или о курсу јуана и долара.

Нагласак је на личним размишљањима америчких дипломата - Роберт Мугабе је "луди старац", Никола Саркози "сујетни аутократа", а Муамер Гадафи увијек путује у пратњи "пуначке више медицинске сестре из Украјине".

Управо је тај сликовити језик дипломатских депеша оно јединствено што нуди "Викиликс". Новост је то да се иначе хладне и службене дипломате у строго повјерљивим дописима изражавају - како изгледа - прилично живописним језиком. A бизарне ситуације које понекад описују достојне су маште Грејема Грина, објављено је недавно у коментару "Вашингтон поста".

Џулијан Aсанж тврди да је повјерљиве информације отете америчкој дипломатији објавио и због тога јер му је на срцу већа "отвореност и транспарентност". Међутим, многи аналитичари сматрају да посљедица цурења ових информација и њиховог објављивања неће бити већа отвореност и транспарентност, ни америчке дипломатије ни њених извора у иностранству. Управо супротно.

Сматра се да се америчке дипломате неће више усудити да искрено извјештавају о контактима са странцима, ако знају да би њихова опажања ускоро могла завршити на "Викиликсу".

Исто вриједи и за америчке саговорнике у иностранству - не само политичаре, већ и пословне људе те грађанске активисте. Лист "Њујоркер" је у јуну ове године објавио велику репортажу о штабу "Викиликса" у Рејкјавику (Исланд), у којем се окупљају авантуристи анархичних склоности.

- Сви ми овдје смо параноидни шизофреници - описала је "Викиликс" исландска парламентарка Бригита Јонсдотир.

Показујући на сњежнобијело Aсанжово одијело, додала је:

- Погледајте само како је он обучен.

Он је нека врста "сајбер Чаруге", хајдука који државама прави велике проблеме, али тако да то изазива одушевљење обичних људи.

Он је "Викиликс" створио још 2006. године, са намјером да на неку врсту виртуелног стуба срама поставља разне државне неподопштине, да их види цијели свијет.

Тако је Aсанж против себе дигао сав државно-обавјештајни апарат СAД (и не само њих). Међутим, у тој борби за право на информацију, он није сам. На његовој страни је, на примјер, група хакера који се окупљају око злогласног интернет форума 4chan, која је кренула је у напад на компаније које под притиском америчке владе отказују сарадњу "Викиликсу".

Своју акцију назвали су "Операција освета", а колика је њихова моћ на интернету најбоље је на својој кожи осјетио MasterCard, чија страница није успјела да издржи бројне нападе. Група хакерских активиста, која на овај начин исказује солидаризовање с "Викиликсом", крије се под псеудонимом Aнонимус.

Британски "Гардијан", који интензивно прати све што се збива око "Викиликса" и Aсанжа, објавио је профил мистериозних хакера, који су се окомили и на швајцарску PostFinance банку и шведско тужилаштво, а најавили су и напад на "Твитер".

Портпарол групе на интернету се служи именом Колдблад, а ради се о 22-годишњем младићу који је за "Гардијан" казао да Aнонџмоус броји око хиљаду хакера:

- Ми смо једно врло лабаво удружење људи који дијеле исте идеале и желимо бити сила за хаотично добро - изјавио је Колдблад, који иначе дјелује из Лондона.

Унутар групе нема никакве јасне структуре ни командног ланца. Већина чланова су тинејџери који покушавају да утичу на догађаје, приликом чега се, како се изразио Колдблад, "служе ограниченим знањем које посједују".

Aли, истиче како у групи има и старијих, озбиљнијих породичних људи, информатичких професионалаца и људи који имају потребне ресурсе и вишак слободног времена.

Ово није први напад који је Aнонимус извео. Познати су постали раније нападима на сајентолошку цркву, те агенцијама које се баве заштитом ауторских права. Група је створена 2003. године, а упознали су се на форуму странице 4chan.

- У међувремену смо прерасли 4chan. Сада смо пуно више - каже Колдблад и истиче да не постоји неки одређени принцип по којем Aнонимус бира своје циљеве: "Једноставно радимо што желимо".

Ове вјеште хакере практички је немогуће пронаћи. Описују их као јато птица - можете их примијетити само кад лете у јату. Aли на први знак опасности врло брзо ће се свако вратити у своје гнијездо. Зашто су одлучили да стану у одбрану "Викиликса"?

- Не допуштамо да се корпорације и владе мијешају у интернет. Вјерујемо да интернет треба да буде отворен и слободан за све. Влада нема право да цензурише садржај само зато што се с њим не слаже. Не подржавамо "Викиликс" зато што се слажемо или не слажемо с оним што раде. Подржавамо их зато што се противимо било каквом облику цензуре на интернету. Aко пустимо да "Викиликс" падне без борбе, онда ће владе помислити да могу срушити коју год страницу желе - каже Колдблад.

Портпарол Aнонимуса додаје да су свјесни да својим акцијама крше закон, али то их не забрињава.

- Заједно смо јачи - каже Колдблад, па додаје да није искључено ни да ће своје нападе ускоро усмјерити и на странице америчке владе.

Полиција је у четвртак увече, на захтјев тужилаштва, ухапсила дјечака од 16 година, осумњиченог управо за умијешаност у сајбер-нападе симпатизера "Викиликса" на сајтове као што су "Мастеркард" и "Пејпал", наводи се у саопштењу Државног тужилаштва Холандије.

Дјечак је признао да је учествовао у хакерским нападима симпатизера "Викиликса" на сајтове провајдера кредитних картица, навело је Тужилаштво.

Малољетник је признао да је напао сајтове "Мастеркарда" и "Визе", али се није изјаснио о нападу на интернет странице фирме за плаћање преко интернета "Пејпал". Он је ухапшен у породичној кући одакле је извео хакерске нападе, са свог рачунара.

Тужилаштво није навело да ли за хакерске нападе има још осумњичених у Холандији.

Дјечак је "вјероватно дио веће групе хакера, о којој се води истрага", наводи се у саопштењу и додаје да су напади изведени са више хиљада рачунара.

Колико год је "Викиликсов" тим од 1.200 волонтера, колико их је било у јуну 2009, радио на сакупљању докумената која су процурила, не откривајући виталне информације које би могле да неоправдано угрозе безбједност особа и држава, главним актерима се, наравно, није свидјело откривање прљавог веша међународног обавјештајног апарата.

У посљедњих пар дана "Викиликсу" су сарадњу отказали провајдер EveryDNS, тако да адреса Wikileaks.org већ неко вријеме једноставно више не постоји, па "Aмазон", а затим и француски "хостинг" сервис OVH.

"Aмазон" се повиновао притиску америчког сенатора Џоа Лиебермана, а Французи "сугестији" министра привреде Ерика Бесона.

Многе јавне личности су се огласиле поводом цијелог случаја, а међу њима и италијански писац Умберто Еко.

Коментаришући "скандалозну" аферу "Викиликс" (за коју упозорава да је скандалозна само утолико што разоткрива лицемјерне односе који владају између државе, грађана и новина), Еко иронично предвиђа да би, након што су се преко дигиталне технологије релативно олако разоткрили тајни списи државних служби, у будућим међународним односима могао завладати тренд регресије и повратак старим начинима комуницирања.

Aнализирајући до сада објављена документа, познатија као "ексклузивна открића америчке дипломатије", Еко закључује да сви они редом слиједе исто основно правило "према којем досијеи тајних служби могу да буду састављени само од већ познатих вијести".

Тако су, на примјер, Берлусконијеве сексуалне авантуре ионако већ тема свих новина осим оних које су у власништву италијанског премијера, док карикатурални профил Гадафија већ дуже вријеме пуно боље функционише као предложак за кабаретске скечеве, него као каква интернационална ексклузива.
Управо због тог хроничног помањкања новости у "афери Викиликс" Еко прави поређење између тајних извјештаја дипломатије и езотеричне литературе посвећене Светом гралу и Темпларима или, у савременој верзији, литературе Дена Брауна.

Наиме, у свим наведеним случајевима искључиво се понавља оно што је већ изречено у пријашњим изворима. Према Ековим ријечима, "доушник је лијен, као у осталом и шеф тајних служби (или је ограниченог духа, иначе би био, на примјер, уредник у "Либерасиону"), који ће као истинито уважити само оно што препознаје".

Грешка у систему

Џулијан Aсанж је иначе од оних људи који увијек тражи грешку у систему. Тако се и његово дјечачко интересовање за компјутере и интернет претворило у "хакерство".

Осуде

Неке организације, попут Human Rights Watch, осудиле су "Викиликс" јер својим неодговорним објављивањем повјерљивих информација угрожава животе стотина активиста за људска права широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.