Весеље уз пјесму, роштиљ и без много пара

Велики број грађана Српске тако ће и ове године обиљежити Празник рада у природи и уз незаобилазан роштиљ. Најпопуларнији облик празновања 1. маја у Републици Српској је на излетиштима у природи, такозваним “првомајским уранцима”, који неријетко почињу 30. априла увече и трају неколико дана.

И док једни буду одмарали, сигурно је да ће бити и оних који ће и те како радити. Највише посла свакако ће имати, као и сваке године, месари.

Најпознатија бањолучка излетишта, Бањ брдо, Трешњик, Шибови, Крупа на Врбасу, плаже уз Врбас и Врбању већ су спремна за излетнике. Велики број Бањолучана Празник рада прославиће управо на овим излетиштима, далеко од градске буке.

- Претходних година Бањолучани су углавном одлазили на ова излетишта, тако да и ове године очекујемо да ће бити тако. Излетишта се одржавају константно током читаве године и спремни су за све грађане који ће Први мај прославити окружени природом - рекли су у Aдминистративној служби града Бање Луке.

Приједорчани ће традиционално Празник рада, 1. мај прославити на оближњем излетишту Мраковица, планини Козари, гдје се за овај празник сваке године окупи више десетина хиљада Приједорчана, али и Бањолучана и мјештана Градишке и сусједне Козарске Дубице. Смјештај за све оне који ће на овој планини провести продужени викенд обезбијеђен је у хотелу “Монумент”, гдје је припремљен празнички аранжман по цијени од 134 марке у двокреветној, односно 74 марке у једнокреветној соби.

Они којима је Козара предалека дестинација, празнички роштиљ ће потпалити на оближњим излетиштима на обали ријеке Сане и на уређеном Пашинцу, те у нешто удаљенијим Љекарицама, гдје је највећи проблем наплата улаза у круг ове еко-оазе, која по особи кошта двије марке.

Првомајски празници у Семберији, Подрињу и у подмајевичком крају веома су омиљени, јер се са пријатељима и родбином проводе у природи. Овај крај Српске, смјештен поред двије велике ријеке, неколико језера и мањих водотока, на обронцима Мајевице и у пространој равници има безброј мјеста погодних за излете у природи.

Првомајске празнике Семберци ће провести поред ријеке Саве и Дрине, а доћи ће и велики број гостију из других крајева, пријатељи и родбина. Погодних мјеста за одмор има и даље од водотока, у шумарцима, на ливадама и окућницама, али и на брдима иза ове равнице.

Доста посјетиоца очекује се и у Етно-селу “Станишићи”, Бањи Дворови, те на базенима у Црњелову и Угљевику.

И семберска првомајска трпеза је интересантна. Углавном се припрема рибља чорба, пече се и пржи риба из ријека, а неријетко се припрема прасеће и јагњеће печење. Млади више воле јела са роштиља.

Становници Источног Сарајева, као и сваке године, Празник рада, 1. мај прославиће на већ познатим излетиштима на обали ријеке Жељезнице у мјесту Кијево у близини Трнова. Велики број становника одлази и на планину Требевић, са које се пружа прелијеп поглед на Сарајево.

Становници Пала, Сокоца и Источног Старог Града 1. мај обично проводе на Јахорини, на којој се налазе уређени простори искључиво за излетнике. Врело Босне, иако лоцирано на подручју федералног дијела Сарајева, посљедњих година привлачи и становнике Источног Сарајева, па се може рећи да је и ова локација позната по “првомајском уранку” веома посјећена. Ипак, велики број грађана Источног Сарајева не доживљава овај дан као неку врсту празника, због искључиво велике незапослености и беспарице.

Синдикат

Предсједник Конфедерације синдиката РС Обрад Белензада рекао је да су радници у тешкој ситуацији и да немају новца за велике прославе, али да је јако важно да се овај дан обиљежи.

- Организоване прославе неће бити, али позивам раднике да обиљеже 1. мај због значаја који овај дан има за раднике широм свијета. На овај начин треба да се боримо за права која смо имали па изгубили, да не кажем да смо их сами некоме препустили - рекао је Белензада.

Бањолучанин Бранко Мрдић каже да сваке године за Међународни празник рада одлази на излетиште Бањ брдо.

- До сада смо сваке године одлазили 30. априла, па ћемо тако започети прославу и ове године. Камповаћемо два дана и у недјељу се враћамо кући, јер нас чекају нове радне обавезе - рекао је Мрдић и додао да су већ набавили разне врсте меса за роштиљ, као и пиће.

Мјештанка Приједора Мирјана Богдановић истиче да ће са својим ближњима и пријатељима 1. мај прославити на планини Козари.

- Нисмо у могућности да много новца потрошимо, тако да ће то бити скромно дружење уз роштиљ. Надамо се да ће нас и временске прилике послужити и да ћемо бар на кратко заборавити на обавезе које нас чекају почетком седмице - казала је Богдановићева.

Историјат

Историјат обиљежавања Првог маја, као Међународног празника рада, има своје коријене у специфичној борби радништва за скраћивање радног дана.

Све веће заоштравање социјалних супротности у капитализму и пораст свијести радничке класе довели су до стварања Међународног удружења радника, односно Прве интернационале, 1864. године у Лондону. Интернационала се посебно залагала за борбено инсистирање на скраћењу радног дана на осам часова, а Карл Маркс је у њено име ту потребу формулисао и као неопходан предуслов да радници могу да се умно развијају, међусобно комуницирају и организују друштвени и политички рад.

Када је освануо Први мај 1886. године, спроведено је, широм СAД 5.000 штрајкова уз учешће 340.000 радника. У масовним демонстрацијама радници су носили транспаренте на којима су биле исписане три осмице. Њихове пароле су биле: “Почев од данас, ниједан радник не треба да ради више од осам часова: осам часова рада, осам часова одмора, осам часова културног уздизања”. Већ тог дана око 200.000 радника извојевало је осмочасовни радни дан, крајем мјесеца - још 50.000, а још око милион радника изборило је скраћење радног времена.

Историја Првог маја, као међународне демонстрације радника за осмочасовно радно вријеме и остала права радничке класе, почиње заправо тек догађајима који су се одиграли у Чикагу 3. и 4. маја 1886. године. У овом америчком граду Први мај је протекао релативно мирно. Око 40.000 радника обуставило је рад, а сљедећих дана придружило им се још неколико десетина хиљада. Пословна и политичка олигархија била је изненађена и настојала је да уз помоћ полиције растјера скупове и растури радничке поворке.

Полиција је ступила у акцију 3. маја предвече. На митингу пред Фабриком пољопривредних машина, којем је присуствовало 8.000 радника, говорио је један од вођа анархиста Огаст Спајс. Одједном су се отвориле капије фабрике и из дворишта су изашли штрајкбрејкери и плаћени детективи послодаваца. Настао је метеж, почела је и пуцњава. Плаћеници послодаваца и полицајци, који су се умијешали, почели су да пуцају на раднике. Шест радника је погинуло, а око 50 их је било рањено.

Сутра су поново биле организоване манифестације на Хејмаркет скверу. У почетку мирне, оне су се послије експлозије једне бомбе претвориле у страшно крвопролиће. Број мртвих није тачно установљен, а знатан број манифестаната био је ухапшен. Од њих је касније пет радника осуђено на смрт.

Покољ у Чикагу одјекнуо је широм свијета. Успомена на овај догађај очувана је у каснијем празновању Првог маја - дана борбе свих радника свијета против капиталистичког угњетавања.

На Првом конгресу Друге интернационале у Паризу 1889. године одлучено је да се сваке године, почев од Првог маја 1890. године, спроводе масовне демонстрације и штрајкови за заштиту интереса радничке класе. На тај начин је утемељен Први мај као међународни празник радних људи. Први мај је постао дан борбе за остварење права радничке класе цијелог свијета.

Протести

Међународни празник рада 1. мај лани су многе земље обиљежиле жестоким протестима због економске кризе. У неколико градова Грчке одржане су традиционалне прославе Првог маја у организацији љевице, а у Aтини је избио сукоб када је полиција бацила сузавац на демонстранте који су запалили више возила у центру града.
У Берлину и Хамбургу на Међународни празник рада избили су сукоби полиције и демонстраната, који су узвикивали слогане против капитализма. Велике демонстрације синдиката организоване су и у шпанској престоници Мадриду, као и другим метрополама у Европи и свијету. Више од 200.000 људи учествовало је широм Русије на демонстрацијама поводом 1. маја, док је у Aустрији Међународни празник рада обиљежен парадама, које су биле у знаку глобалне економске кризе.

Светац и празник

Настојећи да Првом мају одузме његов историјски значај Католичка црква је 1. мај прогласила Даном светог Јосипа - заштитника радника. Конгрес Друге интернационале одлучио је да се 1. мај обиљежава демонстрацијама. У Француској, на примјер, само у Паризу је учествовало више од 100.000 радника на протестима. Послије Првог свјетског рата 1. мај почео се славити у знаку борбе за очување свјетског мира.

Кратки излети на море

Првомајски празници су и повод за путовања, најчешће у виду посјета европским метрополама.

У туристичким агенцијама истичу да су становници Српске заинтересовани за путовања у сусједне државе и кратки излет на море. Кажу да влада велико интересовање грађана за излете у Хрватску и Србију.

- То је кратак период одмора и становници РС га углавном искористе да би упознали ближе градове у којима још увијек нису били и на кратко заборавили на своје радне обавезе - кажу у агенцијама.

Вријеме

Према прогнозама метеоролога у Републици Српској за 1. мај очекује се сунчано и топло вријеме. Минимална дневна температура биће 12 степени, док ће максимална износити 27 степени Целзијуса. У послијеподневним часовима могуће наоблачење, али падавина неће бити. Сличне временске прилике биће током цијелог викенда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.