Вељко Џакула: Срби нису страно тијело већ грађани Хрватске

Жељка Башић
Вељко Џакула: Срби нису страно тијело већ грађани Хрватске

Срби у Хрватској се тренутно налазе у расцјепу између асимилације у великим градовима, социјалне искључености на подручјима повратка, те гетоизације на подручју Источне Славоније. У Хрватску се враћају стари који могу живјети од пензије са жељом да умру у свом завичају. Радно активно становништво се не враћа, поготово не омладина. Највећа одговорност за овакав амбијент је на владајућој странци која се према Србима у Хрватској односи са фигом у џепу.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Српског демократског форума у Хрватској Вељко Џакула.

* ГЛAС: Колико Српски демократски форум може да помогне Србима који су остали да живе у Хрватској или су се тамо вратили?   

ЏAКУЛA: СДФ је кроз посљедњих 15-ак година, кроз своје канцеларије за бесплатну правну помоћ, примио готово све Србе који су се враћали у Хрватску, било да регулишу своја статусна и друга права, било да су остали да живе у Хрватској. Радимо пројекте социјалне и здравствене помоћи, хуманитарно дјелујемо, те кроз бројне контакте са државним институцијама помажемо повратницима да покрену пољопривредну производњу и оснују каква-таква породична домаћинства за живот. Једина смо установа у Хрватској која је израдила десетине студија о положају и статусу Срба у Хрватској са којима упознајемо међународне организације, институције власти, политичке партије, медије. Трудимо се да ова питања стално буду у фокусу и да се рјешавају. Не кокетирамо са политиком и не политизујемо људске судбине. За нас постоји само једна истина - поштовање људских, мањинских и грађанских права Срба у Хрватској.

* ГЛAС:  Изјавили сте да су Срби као национална мањина у Хрватској друштвено маргинализовани. На шта конкретно мислите?

ЏAКУЛA: Срби су друштвено маргинализовани до разине социјалне искључености. На подручјима на која се враћају врло тешко могу остварити потребну социјалну интеракцију и тешко се интегришу у друштво. Наравно, не својом кривицом. Срби у Хрватској се тренутно налазе у расцјепу између асимилације у великим градовима, социјалне искључености на подручјима повратка, те гетоизације на подручју Источне Славоније. Имам осјећај да то никога превише не занима. Ни државне институције и службену политику, и, што је најжалосније, ни политичке представнике Срба у Сабору и хрватској Влади. Они пуно више енергије губе размишљајући ко ће кога замијенити у Сабору него о томе како да се успостави ефикасан систем мањинске заштите који ће функционисати без обзира на то јесу ли Срби уз власт.

* ГЛAС: Ко је одговоран за такво стање - ХДЗ, СДС или неко трећи?

ЏAКУЛA: Сви сносимо свој дио одговорности, али свакако највећа одговорност је на владајућој странци и службеној политици, која се према Србима у Хрватској односи са фигом у џепу. Нема политичке воље да се Србима у Хрватској осигура национална и грађанска равноправност. И поред одређене друштвене коректности у јавном комуницирању, којој смо свједоци у посљедњих неколико година, на Србе се гледа као на непријатеље Хрватске и некакво страно тијело. Ми то нисмо. Ми смо грађани Хрватске и то не од јуче. Нама нико не треба давати право на Хрватску. Ми то право имамо као и сваки други становник ове земље. Добар дио одговорности за све то сносе и српски представници у Влади Хрватске. Не можемо бити на власти или уз власт, а истовремено на терену бити обесправљени. Парадоксално је да Срби имају потпредсједника Владе, а да су истовремено обесправљени.

* ГЛAС:  Да ли је српској дјеци омогућено школовање на матерњем језику и национална група предмета у школама?

ЏAКУЛA: Школовање је омогућено на материњем језику и то на разини закона, који постоји и који је добар. Aли пракса је потпуно нешто друго. Ту имамо два проблема: први је да још увијек нема довољно сензибилитета од стране друштва и директора школа о овом питању, па и опструкције, а други је, да многи родитељи не желе дјецу слати на допунско школовање јер не желе да им се дјеца мањински декларишу у школама. Тај осјећај прије свега говори о стању свијести које требамо мијењати. Италијани у Истри имају десетине мањинских школа и то никоме не смета, али када то Срби чине по моделу тзв. српске школе, онда је то проблем који изазива забринутост родитеља и друштва, те захтијева интервенцију министра.     

* ГЛAС: Могу ли Срби да добију посао у Хрватској

ЏAКУЛA: Срби повратници и посао су појмови који ни 14 година након рата не иду заједно. Наш форум је у два наврата радио истраживања о запослености у јавним институцијама и службама на локалним нивоима. Подаци су поражавајући. Нпр. у Двору, Срби чине 60 одсто становништва, а у јавним службама, администрацији, јавним институцијама и свим институцијама који се финансирају из буџета државе или општине има их тек 13 одсто. Слична ситуација је и у свим другим градовима гдје има и Срба. Радна мјеста су попуњена прије њиховог повратка, па за Србе мјеста нема. Тако имамо парадоксалне ситуације да Срби чине већину у многим мјестима Баније, Кордуна, Лике или сјеверне Далмације, а да у истим тим мјестима лутају улицама без наде да ће се ухљебити.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да у Хрватској значајан број политичара и министара данас живи у српским становима? Јесте ли указивали на то Влади Хрватске и хоће ли Србима станарска права бити враћена?

ЏAКУЛA: Хрватска и даље, након безброј интервенција са наше стране, остаје при своме да су станарска права "прошло свршено вријеме". Срби повратници немају право на станарска права над становима које су напустили 1991. или 1995. године. Све друге категорије, свуда на подручју бивше Југославије оствариле су то право, једино Срби у Хрватској немају право на свој дом. СДФ и ја лично, смо стотине пута на то указивали  домаћој политичкој и међународној јавности. Наилазили смо само на тврде и опречне ставове. Станарска права се не могу рјешавати паушално као до сада у Хрватској, кроз разне облике стамбеног збрињавања условљеног свим и свачим. Ту говоримо и о људима који се не желе вратити у Хрватску. Њих би требало адекватно обештетити, а свима другима вратити станове. Без икаквих условљавања. Па, не могу се станови некоме вратити, а некоме не. Ваљда смо сви једнаки пред законом . Или нисмо...

* ГЛAС: У Хрватској се годишњица "Олује" слави као Дан побједе. И даље постоје неслагања између Србије и Хрватске о овом празнику?

ЏAКУЛA: Знате, празнике пишу побједници, који уједно пишу и историју. Тако је то било увијек на овим просторима. За једне су исти људи хероји, а за друге злочинци. За службену Хрватску је 5. август Дан побједе и то не би било трагично када се тај дан не би славио и у контексту протјеривања Срба из Хрватске. Исти дан једни славе као величанствену побједу, а други као трагедију. Када би било истинске воље за развојем суживота, онда би се тај Дан побједе могао славити на неки други дан, тако да нико не осјећа горчину. 

Повратници

* ГЛAС: Колико има Срба повратника у Хрватску. У којим мјестима их има највише, а гдје најмање?

ЏAКУЛA: Службене бројке су преко 130 хиљада, али то су сви они који су дошли у Хрватску и извадили личне документе. Прави број оних који су се вратили и који су остали живјети у Хрватској је упола мањи. Просјечна старост српског повратника је 59 година старости. Враћају се стари који могу живјети од пензије са жељом да умру у свом завичају. Радно активно становништво се не враћа, а поготово не омладина. Повратак је свагдје једнако слаб, али када би требало издвојити подручје најбољег повратка онда би то била Банија и Кордун.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана