Вељко Џакула: Јосиповић и Тадић враћају наду Србима у Хрватској

Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” предсједник Српског демократског форума Загреб и Програмског савјета Демократске партије Срба Вељко Џакула.

* ГЛAС: Како бисте окарактерисали данашњи положај Срба у Хрватској, да ли су угрожена њихова права, култура и писмо?

ЏAКУЛA: Ни данас, 15 година послије коалиције Самосталне српске демократске странке и владајуће Хрватске демократске заједнице нису остварена већина права из Уставног закона о правима националних мањина. Барем не у оном опсегу у којем су требала бити остварена. Већ ми је помало доста добрих закона који се лоше, или никако не примјењују. Такав је и Уставни закон, према коме мањине имају право на запошљавање у државним тијелима и правосуђу у складу са својом заступљености у укупном становништву, имају право на двојезичност у оним насељима гдје мањине имају више од 30 посто становника, право на образовање на свом језику и писму и служење са истим у приватној, али исто тако и у јавној и службеној употреби. Темељем закона, Срби имају значајна мањинска права у складу са европским стандардима у заштити мањинских права, али када та права треба провести у пракси, онда све стаје. Још имамо, мислим, негдје око 25 јединица регионалне и локалне самоуправе које су морале да ускладе своје статуте са Уставним законом и у њих инкорпорирати мањинске стандарде из тог закона. Aли то одбијају учинити без икаквих посљедица. Не може ми нитко рећи да Влада нема механизме да такве опћине или градове натјера да се држе прописа Хрватске или да их се у противном казни распуштањем скупштина.

* ГЛAС: Да ли се ишта промијенило уласком Срба у Владу?

ЏAКУЛA: Мислили смо да ће када Срби уђу у Владу таква пракса бити промијењена, али ништа од тога. Управо супротно. Српски представници у Влади Хрватске и министарствима служе као алиби да можемо показати пред Европом како и мањине судјелују у власти и одлучују о својој судбини. На жалост, мањине, а поготово Срби у Хрватској већ дуги низ година не одлучују о својој судбини. То одлучи нетко други, а онда српска политичка елита за то дигне руке, а онда се пак то дизање руке награди са овим или оним правом, овим или оном бенифицијом, али не у корист системског рјешавања права мањина већ у циљу максимализације добити за политичке представнике Срба у Хрватској и њихове организације. Једноставно смо претворили политичку трговину у легитимни облик политичког рада, а то је оно најжалосније. Политички представници Срба у Хрватској испроституирали су политику заштите мањинских права и свели је на јефтину трговину за задовољавање личних интереса. И то је оно најжалосније.

* ГЛAС: Како видите рјешавање српског питања у Хрватској?

ЏAКУЛA: Добар пут за побољшање статуса и рјешавање отворених питања које имају Срби у Хрватској је пут који својом “новом политиком” прокламира предсједник Хрватске Иво Јосиповић, заједно са српским предсједником Борисом Тадићем. Обојица су људи неоптерећени прошлошћу, људи који немају иза себе нити ратних, нити криминалних репова, људи који схваћају значење поштивања људског достојанства и заштите и промоције људских права сваког грађанина. Нова политика Иве Јосиповића требала би охрабрити и пробудити све институције у Хрватској које се директно или индиректно баве питањима мањина да без икаквог опортунизма и “фига у џепу” приступе рјешавању отворених питања Срба у Хрватској као пуноправних грађана ове земље. Нису Срби у Хрватској мигранти или азиланти, већ људи који у Хрватској живе преко 500 година и који не траже ништа више него да буду равноправни грађани ове земље уз пуно уважавање њихове културе и националног идентитета.

* ГЛAС: Сматрате ли да се положај Срба побољшава са доласком Јосиповића на чело Хрватске и с обзиром на то да је показао спремност да сарађује и са Србијом и са БиХ?

ЏAКУЛA: Јосиповић охрабрује и као човјек, и као политичар и као државник. Охрабрују његове ријечи, али видјели смо, и његова дјела. Сви ми, требамо пружити пуну подршку Јосиповићу, да заједничким снагама заштиту права српске националне мањине дигнемо на виши ступањ. Јосиповић својом политиком директно разоткрива сву неспособност готово свих Влада Хрватске које су до сада премало учиниле на одрживом повратку Срба и њиховој ресоцијализацији у друштво. Показује како се у мало времена може учинити пуно, само ако се хоће, и ако имате поштене и искрене намјере. Предсједник Јосиповић дубоко разумије проблематику људских права и осјећа неправду. Њему сметају сви облици дискриминације, па га тако, увјерен сам, потпуно искрено смета да Срби у Хрватској ни након 20 година не могу добити своје станове над којима су имали станарска права, да немају једнаке шансе при запошљавању, да имају проблема у остваривању посебних мањинских права као што је двојезичност, образовање на мањинском језику, употреба властитих мањинских симбола и писма итд… Охрабрује и то што је без “резерве” пружио руку Тадићу, да заједничким снагама пруже шансу миру, суживоту и просперитету на овим просторима. Мени је потпуно јасно да иза Јасиповићеве и Тадићеве политике постоје и одређени интереси да се та питања ријеше, који су увјетовани европским притисцима, али без обзира на такве притиске који су и до сада постојали, многи прије њих двојице нису имали спремности јасно и недвосмислено обрачунати се са прошлошћу и без ручне кочнице окренути се будућности. Знате, за сигурну вожњу потребно је понекад погледати у ретровизор, али нема вожње унапријед ако вам је стално подигнута ручна кочница.

* ГЛAС: Како коментаришете смјену уредника српског недељника “Новости” Раде Драгојевића због насловне странице на којој је писало “Обадва, обадва су пала”? Да ли је тај случај одраз слободе српске писане ријечи у Хрватској или је ријеч о нечем сасвим другом?

ЏAКУЛA: Није у питању угрожавање слободе писане ријечи, већ су то биле неозбиљне и неодговорне активности уредника и издавача, који нису схватили значај мањинског листа нити његову улогу у друштву. Насловница “Оба су пала” је дегутантан, неозбиљан и неодговоран покушај скретања пажње на властити часопис, егоцентрична самореклама и покушај скретања пажње на себе, без осјећаја одговорности према српској националној мањини и према посљедицама које такви “салонски игрокази” могу имати на односе Срба и Хрвата рецимо на подручју Книна, Костајнице или Глине. Наравно, да све оно што је услиједило након тога у потпуности осуђујем. Поготово пријетње смрћу главном уреднику, као и јавни линч према уредништву и новинарима. Након свега остаје горак окус у устима, јер испада да је основни проблем чињеница што су се тзв. српске новине поиграле са синтагмом “Оба су пала”, док је у другом плану остала јавна дебата о стварној поруци такве насловнице, што се с њом уопће хтјело постићи. Без обзира на, понављам, по мени очити уреднички промашај и једно непрофесионално играње слободом медија без осјећања одговорности према заједници коју представљају, реакција друштва је показала да још постоји велик простор за побољшање слободе медија у нас. Што се тиче смјене уредника то требате питати издавача, Српско народно вијеће и Милорада Пуповца. Они су мало хвалили насловницу, издали сљедећи број у којем су готово сви чланови СНВ-а дали подршку уреднику, па су онда, ваљда под притисцима јавности смијенили уредника са образложењем да је то нормална смјена у циљу побољшања квалитете листа и да нема везе са предметном насловницом. Политика пуна нелогичности и непринципијелности. Требало је, или, безрезервно стати иза уредника до краја ако сматрају да је насловница у реду, или одмах јавно признати да је то био уреднички промашај. Овако је испало да је уредник смијењен зато што је добро радио и да смјена служи да би отишао на бољи положај. Мислим да је случај с насловницом само добра прилика да се људи у СНВ-у обрачунају са уредником и да иза свега стоје унутарњи сукоби и лични интереси који се по тко зна који пут преламају преко леђа цијеле српске заједнице у Хрватској.

* ГЛAС: Како коментаришете извјештај Европске комисије о Хрватској у коме се наводи да Хрватска крши права Срба и да мора ријешити питање избјеглица и бивших носилаца станарских права?

ЏAКУЛA: Добро је да Европа шаље те поруке. Ми једноставно морамо прихватити европске стандарде и понашати се у складу са европском праксом у заштити људских права и права националних мањина. Не ради Европе, већ ради нас. Ради наше европске будућности. Срби у Хрватској су врло заинтересирани да Хрватска што прије уђе у Европску унију, али не да само формално прихватимо европско законодавство и стандарде, већ да их стварно интегрирамо у нашу праксу. Некако имам осјећај да наша Влада жели што прије у ЕУ, а да при томе не води рачуна да ли та законодавна европска пракса наилази на плодно тло приликом њезине имплементације у свакодневном животу. Држава се већ дуги низ година заклиње да је за одрживи повратак српских избјеглица, да им осигурава сва људска, грађанска и мањинска права, а када мало загребете испод површине или одете на подручја повратка, на рецимо Банију, Кордун или Лику видите да људи и даље не могу обновити своје куће, да им је инфраструктура у катастрофалном стању, да не могу наћи посао, да немају никакву егзистенцију, да су изгубили бројна права, а да нова тешко стјечу.

Повратак

* ГЛAС: Постоје ли прецизни подаци о томе колико је тренутно Срба у Хрватској? Да ли је више оних који се враћају или оних који напуштају Хрватску?

ЏAКУЛA: Да је статистика точан број неточних података, најбоље говоре подаци о Србима у Хрватској. Према попису становништва из 2001, Срба у Хрватској је нешто више од 200 хиљада. Према подацима Владе, 134.000 се вратило из избјеглиштва од 1997. до данас. Од тога је негдје од 15 до 20 хиљада умрло, будући је просјечна старост српског повратника 60 година. Према истраживању UNHCR-а и Филозофског факултета у Загребу, сматра се да је негдје око 60 хиљада повратника који су се вратили и извадили документе, поново напустило Хрватску. Због свега тога тешко је процијенити колико Срба у Хрватској стварно живи, а колико мигрира. Дођу, оду, опет дођу и слично. Људи када се врате немају перспективу, немају посао. Враћају се стари који могу живјети од пензије и они који могу животарити од ситне пољопривреде. Крајеви повратка су пасивни, без привреде, а једина мјеста за запослење су у јавној управи, јавним подузећима и локалној администрацији, али та мјеста су заузета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.