Великим дјелима избориле статус у друштву

Свака од њих је посебна и другачија на свој начин. Неке од њих су се бориле и успјеле, неке су поставиле добар темељ да будуће генерације храбрих жена наставе њихов пут и остваре заједнички циљ.

За многа открића, без којих не можемо ни замислити модеран живот, можемо захвалити женама које је красила висока интелигенција, храброст и одлучност.

Нобеловке

Нобелова награда носи име по Алфреду Нобелу, шведском проналазачу, који је 1895. године обзнанио идеју да се оснује фонд из којег би се додјељивала награда најзаслужнијима. Жене су се у том периоду бориле за своју равноправност и доказале су да у науци могу бити успјешне као и мушкарци, те да је њихово ријетко појављивање у историји достигнућа резултат ограничења патријархалног друштва.

Најпознатија нобеловка је Марија Кири рођена у Пољској као Марија Саломеа Склодовска, научница која је живот углавном провела у Француској. Добитница је двије Нобелове награде: 1903. за физику као признање за истраживање феномена радијације, а 1911. за откривање нових елемената - радијума и полонијума.

"Нобелом" је, на подручју хемије, награђена и Дороти Крауфут Ходин 1964. године, а повод томе је било њено откриће структуре пеницилина, а затим и структуре витамина Б12. За оба постигнућа заслужно је то што је она развила у усавршила технику кристалографије Х-зрацима, што јој је омогућило да одреди тродимензионалну структуру биомолекула.

Нобелову награду за мир добила је Мајка Тереза, родом Албанка из Македоније. Њена слава као миротворке и хуманитарне активисткиње била је на врхунцу крајем 20. вијека, када је достигла и врх Галупове листе најпоштованијих људи.

Клара Цеткин, Јованка Орлеанка, Мерилин Монро

Клара Цеткин, њемачка револуционарка и члан међународног радничког покрета, организовала је Прву међународну конференцију жена на којој је изабрана за секретара савеза. У Копенхагену 1910. Међународна конференција жена, на њену иницијативу, прогласила је осми март даном жена радница.

Јованка Орлеанка живјела је у 15. вијеку, а својом храброшћу и невјероватним духом освојила је срца војника, постала војсковођа и бранила је Француску од Енглеза. Током опсаде Париза рањена је и заробљена. Спаљена је на ломачи, а након смрти је проглашена мученицом и светицом.

Мерилин Монро одрасла је у сиромаштву под именом Норма Џин Бејкер, али брзо је постала икона, филмска легенда и највећи секс симбол свих времена. Позната је по филмским хитовима и љубавним авантурама са моћним људима. Иако је од њене мистериозне смрти прошло 50 година, и данас је идол многим глумицама.

Принцезу Дајану је, осим њене дворске титуле, красио предан хуманитарни рад због којег је прозвана краљицом срца. Њен брак са принцем Чарлсом био је обиљежен бројним аферама, али у јавности је остала запамћена по добру. Трагично је преминула 1997. године у аутомобилској несрећи која до данас није посве разјашњена.

Жене заслужне за велика открића

За многа открића можемо захвалити женама, чија имена су често неправедно остављана по страни, те никада нису доживјеле славу и признање за то што су набоље промијениле свијет.

Једна од њих је Леди Мери Вортли Монтагу, племкиња и писац, која је за вријеме свог боравка у Турској посматрала локалне жене како своју дјецу саме вакцинишу да би их заштитиле од вируса великих богиња. Мери, која је и сама пребољела ову болест, одлучила је да виђени поступак понови и на свом сину. Након што се он успјешно опоравио, те развио имунитет на болест, она је одлучила да обавијести јавност Енглеске о постојању ефикасног лијека. Убрзо је лијек усавршен, и по истом принципу који је племкиња описала, његовом употребом спријечено је ширење ове опаке болести.

Мери Фелпс Џејкоб је сналажљива дама која је почетком 20. вијека открила грудњак и тако спасила жене од мука које им је задавало ношење неудобних корзета. Мери је једном приликом купила свилену хаљину, а када је схватила да ће јој корзет у њој ружно штрчати, свезала је двије свилене марамице роза траком и прекрила њима груди. Свој патент је касније продала једној компанији, а запамћена је као покретач новог модног периода, који је женама обезбиједио већу слободу у облачењу.

Стефани Луис Нолек је заслужна за прслуке отпорне на непробојне метке који су спасили животе многих полицајаца и војника. Она је осмислила синтетички, лагани материјал кевлар, који је пет пута јачи од челика. Изум је патентирала 1966. године, а убрзо је започело његово коришћење у производњи непропусних прслука, падобрана, ракета и разних материјала. Осим овога, патентирала је још 28 других открића.

Тамнопуте жене

Ангела Дејвис икона је у борби за права црнаца. Схватила је да ће једнакост између црних и бијелих људи постојати само ако постоји једнакост између полова, те је ускоро постала водећа фигура тзв. "црног феминизма".

Варис Дирие је као тинејџерка побјегла у Лондон од уговореног брака са човјеком од 60 година. У име традиције је обрезана као дјевојчица, те је борбу против гениталног сакаћења учинила борбом свог живота. Касније је именована за амбасадора добре воље Уједињених нација. Своју потресну животну причу изнијела је у књизи под називом "Пустињски цвијет" по којој је снимљен и истоимени филм.

Мишел Обама је постала прва тамнопута прва дама у историји САД , када је њен супруг 2009. године Барак Обама постао предсједник. Њене хуманитарне активности нису остале незапажене, те је зато једна од најцјењенијих жена на свијету.

Опра Винфри је најбогатија Афроамериканка 20. вијека и прва која је постала мултимилионер. Према једном америчком магазину бирана је четири пута за најмоћнију јавну личност у свијету.

Проститутке које су се домогле моћи

Историја је пуна прича о проституткама које су употријебиле своје вјештине да би се домогле моћи, угледа и славе. Аспасија је живјела у Атини између 470. и 400. године прије Христа. Шансе за удају су јој биле мале, јер је рођена у сиромашној породици, па је почела да се бави проституцијом и постала хетареа или скупоцјена проститутка. Доспјела је у елитно друштво мислилаца и филозофа, те многи сматрају да је била један од Сократових учитеља.

Краљица Теодора живјела је у Константинопољу у петом вијеку, историја је памти као жену цара Јустинијана. Такође је рођена у сиромашној породици, али је постала куртизана и тако је упознала цара. Захваљујући њој забрањена је присилна проституција, силовање се кажњавало смрћу, а жене у царству су добиле право на приватну својину. Била је пријатељ сиромашних и један од највећих бораца за женска права.

Феминизам

Феминизам је назив за скуп идеологија и политичких покрета којима је циљ био побољшање положаја жене у друштву, односно изједначавање права жене са правима мушкарца.

Фокуси данашњег феминизма су бесплатна и сигурна контрацепција, те право на побачај, женска солидарност, право на слободу и живот жена без мушкараца и лезбијско материнство, једнаке плате мушкараца и жена, једнака грађанска и политичка права мушкараца и жена итд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.