Велики корак за човјечанство VIDEO

Хладни рат и припрема

До тог догађаја не би дошло да није било хладног рата између СAД и СССР-а, који се тада већ увелико преселио у свемир. Ствари су почеле лагано да се мијењају у корист СAД, у августу 1968. године када је Џорџ Лоу, инжењерски геније који је из сјенке надгледао развој "Aпола", предложио да се више не траћи вријеме на вишеструке беспотребне провјере летјелица и затражио да се први сљедећи брод пошаље пут Мјесеца. Послије почетне скепсе, директори NASA су се загријали за ову идеју.

У марту 1969. године услиједио је маратонски лет "Aпола 9" око Земље. Резултати су били тако добри да је одлучено да се већ у мају приступи генералној проби. Управљајући "Aполом 10", Стафорд, Јанг и Сернан приближили су се Мјесецу на само 17 километара, а затим се рутински вратили назад.

Лет

На лансирној рампи у мочварама Флориде 16. јула 1969. године нашла се посада "Aпола 11" коју су чинили Нил Aрмстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот мјесечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула). Њихов задатак био је да се коначно спусте на Мјесец и тако успјехом крунишу скоро деценијски напор читаве нације.

Тростепена ракета "Сатурн 5", која је посаду и опрему "Aпола 11" избацила у орбиту, била је широка десет, висока 110 метара и тешка више од 3.000 тона и трошила је 15 тона горива у секунду. Ни командни брод "Колумбија" није заостајао у сложености. Кабина астронаута била је купастог облика, широка око четири и висока три метра. Посада је била растерећена многих обавеза, јер је компјутер водио рачуна о потребним корекцијама курса, прецизном паљењу и гашењу главног мотора, одашиљању телеметријских података на Земљу и стотинама других ситних обавеза.

Послије три дана лета кроз 400.000 километара широку празнину између Земље и Мјесеца, Колинс је остао да у "Колумбији" кружи око Мјесеца, док су Aрмстронг и Олдрин прешли у "Орла" и отпочели завршно спуштање на Мјесец.

Спуштање 

Највећи дио посла требало је да обави бродски компјутер, међутим, Aрмстронг је био веома скептичан према аутоматици, па је, на око десет километара од површине Мјесеца, преузео команде у своје руке и почео да тражи прикладно мјесто за спуштање. Циљну тачку промашио је за неколико километара, истрошивши при томе скоро цјелокупно расположиво гориво. "Орао" се спустио у "Море тишине" 20. јула 1969. године у 15.17 часова по Хјустону. Током шест идућих часова Aрмстронг и Олдрин су мало одријемали, а затим почели да облаче специјална одијела за излазак на Мјесечеву површину.

Aрмстронг се низ мердевине спустио уз екстремну прецизност. Онда је једном ногом пажљиво испипао површину Мјесеца и коначно закорачио на њу и том приликом, наводно изговоривши: "Ово је мали корак за човјека, а велики за човјечанство". Одмах му се придружио и Олдрин. Пошто је размотана америчка застава, послије честитки које им је уживо упутио Ричард Никсон, астронаути су почели мало слободније да се крећу по Мјесецу. Током два и по часа проведених "на терену", астронаути су поставили неколико научних инструмената и сакупили око 25 килограма стијења и прашине. Њихов први "излазак у природу" био је истовремено и посљедњи.

Послије 20 часова проведених на Мјесецу, Aрмстронг и Олдрин су активирали горњи дио "Орла", придружили се Колинсу на орбити, а затим су сви заједно кренули кући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.