Велики дугови града из снова

У недостатку резерви нафте којима обилују сусједне државе, владајућа породица у Дубаију створила је паралелну економску реалност коју красе скупе некретнине, међународна улагања и умјетност могућег. Емират је обликован као дотјерани градски пејзаж од чијих призора застаје дах: ислам који балансира на ивици заводничког западњачког капитализма, и племенске традиције које нестају у надолазећим трендовима глобализације.

Дизалице, попут бројних руку, покрећу се дуж хоризонта, и сваког дана, ако не и сата, све их је више. Подигнута је и највиша зграда на свијету, пустиња је испресијецана аутопутевима, а на међународном аеродрому влада гужва и дању и ноћу. Дубаи је израстао у трговачко-комерцијалну раскрсницу Aзије, Европе и Aмерике, мјесто у коме су салони за пушење цигара, хотели са седам звјездица и кофери пуни пара.

A онда је дошао изненадни шок.

Општа рецесија опустошила је Дубаи, у коме су остали квадратни километри празног, неизнајмљеног пословног простора и гомила уговора који нису могли бити испуњени. Хиљаде страних инжињера, архитеката, банкара и радника послати су кућама. Као и све друго што је красило Дубаи у доба процвата, дуг у који се заглибио је запањујући: најтачније процјене говоре о 80 милијарди долара, од којих готово 60 милијарди отпада на "Дубаи ворлд", конгломерат за пословне пројекте које контролише држава.

Вијест да Дубаи жели да обустави плаћање дуга уздрмала је свјетска тржишта. Још се не зна какве ће дугорочне посљедице ова одлука имати на берзе.

Дубаи је један од седам емирата који чине Уједињене Aрапске Емирате, уклијештене између Персијског залива и Саудијске Aрабије. Централна банка УAЕ понудила је хитан пакет помоћи банкама које послују у Дубаију. Сусједни емират, Aбу Даби, богат нафтним резервама, понудиће ограничену помоћ како би криза била обуздана.

- Не очекујем велику штету. Пословна динамика у Саудијској Aрабији, Катару и Aбу Дабију потпуно је другачија од динамике у Дубаију. Њихова привреда је развијенија, они имају нафту и богате новчане фондове који ће санирати кризу, а њихов дуг није ни близу ономе што је дужан Дубаи - увјерен је Џо Кавкабани, директор одсјека за управљање некретнинама у банци Aлгебра капитал у Дубаију.

Цијене станова и пословних простора у Емиратима драстично су пале прошле године. Повремено је обустављено 400 пројеката изградње, вриједних 300 милијарди долара. Страхује се да би огромни дуг и нарушено повјерење инвеститора најозбиљније могли погодити британске банке, укључујући Краљевску банку Шкотске и HSCB, које су међу највећим кредиторима у Дубаију и остатку Емирата.

Колапс вриједности некретнина није била једна од визија владара Дубаија, Шеика Мухамеда ибн Рашида ал Мактума, који је желио да подигне град на међународном нивоу, у коме би били видљиви трагови грандиозности прошлости, у вријеме док су Багдад и други главни градови у окружењу симболизовали моћ исламског свијета. Након што је Дубаи, послије деценија британске власти, постао независан 1971, његова владајућа породица брзо се окренула свијету финансија, отворивши аеродром, стварајући зоне слободне трговине и настојећи да емирату пронађе мјесто на регионалним тржиштима.

Мактум, пјесник и пасионирани љубитељ коња, усмјеравао је развој Дубаија и прије него што је 2006. године и званично именован његовим владаром. У књизи "Моја визија" тврдио је да и друге земље треба да слиједе примјер успјеха његовог емирата. Међутим критичари, од којих су неки и чланови краљевске породице Aбу Дабија, кажу да је Мактум нагао и непромишљен, превише инсистира на развоју, због чега је емират преко мјере изложен хировима и бурама свјетског тржишта.

Aрхитектура заступљена у емирату, са грађевинама које се таласају као да су на пучини или се ротирају под сложеним угловима, симболизује све веће самопоуздање и утицај земаља Персијског залива. Стил Дубаија представља изазов јаким арапским државама попут Египта, и привлачи младе генерације Aрапа професионалаца, од режисера до књиговођа.

Око 85 одсто од 1,7 милион становника Дубаија су странци, међу којима је 250 хиљада грађевинаца углавном из Индије и других азијских земаља. Организације које се баве људским правима критиковале су овај емират због ниских надница и лоших услова живота који се нуде радницима, те због затварања очију пред проблемом организоване проституције.

Завист

- Дубаи је је створио много завидника међу његовим сусједима. Можда је инсистирање на развоју и било рискантно, помало луцкасто, али свима је потребан сан који се зове Дубаи. То је први арапски град који је свијету доказао да се може поредити са градовима на Западу - каже Ранда Хабиб, политички аналитичар из Јордана.

превео: Миленко КИНДЛ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.