Велика субота, посљедњи дан Васкршњег поста: Ево шта обавезно треба урадити
Православна црква и вјерници обиљежавају други дан хришћанске жалости, Велику суботу.
То је дан који је Христос провео у Хаду па га вјерници обиљежавају у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хљеб и пије се вода.
1. Дан би требало провести у тишини, молитвама, уз посну храну.
2. Требало би поранити и завршити све послове неопходне за дочек и прославу великог празника.
3. Очистите кућу, такође рано ујутру.
4. Немојте ништа да шијете, крпите и слично, а вјерује се да тог дана не треба ништа радити у башти или пољу.
5. Умијесите колаче које ћете јести за Ускрс.
6. Уколико нисте већ офарбали јаја, то можете да урадите данас, а у неким дијеловима Србије Велика субота је дан када се јаја фарбају искључиво у црвену боју.
7. Увече се једе само хљеб и пије само вода.
8. Ако сте у могућности, идите на поноћну литургију којом се завршавају дани жалости.
9. За одлазак на поноћну литургију можете да обучете и свијетлу одјећу јер ће се и свештеници у православним храмовима у знак васкршње радости и побједе над смрћу, пресвући у свијетле одежде.
10. Учините неко добро дјело, јер се вјерује да ће вам у том случају наредна година бити успјешнија.
Православна црква вјерује да је Христос био тога дан у гробу Тијелом, а да је духом био у Аду, а у исто вријеме на престолу био са Оцем и Духом самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице.
На тај дан је Исус показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне послије дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник побједе живота над смрћу који је основа хришћанске вјере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, гдје вјерници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави "благодатног огња".
На тај посљедњи дан Недјеље страдања и смрти вјерници цјеливају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дјело.
У Крајини и Херцеговини најчешћи је назив Црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповиједа се да су сва јаја поцрвењела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
