Важније је с ким је него какав је

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл
Важније је с ким је него какав је

Aмеричке политичке кампање често се баве сексуалним аферама и невјерствима кандидата, а да је тако и током актуелне републиканске кампање за избор предсједничког кандидата показује и објављени интервју са бившом супругом некадашњег предсједавајућег Конгреса Њута Гингрича.

Гингрич се од своје бивше супруге Маријен развео 2000. године, послије чега се оженио свом сарадницом из Конгреса Калисту Бисек. То је Гингричев трећи брак.

Емитовање интервјуа са бившом супругом, за Гингрича је пало у веома лошем тренутку, тик пред прелиминарне изборе у Јужној Каролини, гдје су републикански бирачи врло конзервативни и религиозни и гдје би отварање те приче могло да угрози његове шансе да оствари добар резултат.

Као одговор на интервју, из Гингричевог изборног штаба издато је саопштење у коме се цитирају изјаве његове дјеце из првог брака, која наводе да не желе да кажу ништа лоше за Маријен и да разумију да свако има различита сјећања на брак.

Наш отац је још раније рекао, и приватно и јавно, да жали ако је проузроковао било какав бол у прошлости људима које воли, наводи се у саопштењу.

Републиканску предсједничку кампању је почетком децембра напустио Херман Кејн, пошто га је више жена оптужило за сексуално злостављање и узнемиравање.

Тиме се он, заједно са Гингричом, придружио дугој листи предсједника и предсједничких претендената, чији је лични живот привукао пажњу јавности.

Од предсједника Томаса Џеферсона до Била Клинтона, у америчкој политици непрекидно излазе у јавност сексуални скандали. Херман Кејн је најновији у низу политичара под микроскопом.

Прво су се појавиле тврдње о сексуалном узнемиравању, а потом, тврдње о 13-годишној ванбрачној афери. Подршка јавности Кејну се нагло смањила упркос његовом порицању.

Предсједнички историчар на Aмеричком универзитету, Aлан Лихтман, каже да сексуални скандали разоткривају ароганцију политичара.

- Сексуални скандали посебно сметају кад погађају такозване породичне вриједности кандидата који изгледа да проповиједају једно, а раде друго. То је фундаментална увреда за амерички народ - каже Лихтман за "Глас Aмерике".

Демократски предсједнички кандидат из 2008, Џон Едвардс, доживио је крај политичке каријере, када су Aмериканци сазнали да је постао отац дјетета послије афере са женом која је била сниматељ у његовом предизборном тиму.

Још један демократски предсједнички претендент, Гери Харт, 1987. је испао из трке када су се појавиле фотографије на којима се ожењени бивши сенатор види на јахти са младом манекенком.

Међутим, сексуални скандали не доводе увијек до краја каријере. Током другог предсједничког мандата Била Клинтона, откривена је његова афера са приправницом у Бијелој кући.

Чак и послије опозива у Представничком дому због лагања о том односу, предсједник Клинтон је задржао високу популарност у јавности. Он је остао на положају, пошто Сенат није успио да га смијени на основу те оптужбе.

Један од директора Истраживачког центра "Пју", Мајкл Димок, каже да је јавност спремна да пређе преко прошлих афера, ако види да политичар има добре друге особине.

- Људи стварно желе да знају ставове кандидата према различитим питањима и какву врсту лидерских особина могу да испоље. Иако су њихово поштење и лични живот једна од полазних тачака за људе, то не мора за сваког да буде разлог за пропаст каријере - истакао је Димок.

Скандали не потресају само америчке лидере. Тадашњи директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан, у мају је изгубио шансу да постане предсједник Француске, пошто га је хотелска собарица у Њујорку оптужила за покушај силовања.

Дуг је списак секс скандала политичара који су имали различите исходе: неки су подносили оставке, неки нису, неки су на то натјерани, а поједини вјештији политичари су их искористили за додатни публицитет.

Бивши израелски предсједник Моше Кацав дао је оставку у јуну 2007. године послије дугогодишњег скандала у коме га је неколико бивших сарадница оптужило за сексуално узнемиравање и злостављање, а једна и за силовање.

Наиме, Кацав је оптужен да је два пута силовао своју помоћницу, када је био министар туризма крајем деведесетих година и да је сексуално напаствовао још двије жене које су радиле у предсједничкој резиденцији док је био предсједник од 2000. до 2007. године.

У марту ове године осуђен је на седам година затвора и на плаћање одштете жртвама, а када му је изречена казна Кацав је бризнуо у плач вичући судијама:

- Они гријеше, то су све лажи! Читава казна је грешка! Дозволили сте да побиједе лажи.

Предсједник владајуће Социјалдемократске партије Њемачке Франц Минтеферинг (69) доспио је у новине због љубавне афере са четрдесет година млађом девојком, запосленом у његовом посланичком кабинету у Бундестагу.

Бивши пољски вицепремијер Aнджеј Лепер био је 2006. године такође умијешан у сексуални скандал јер је условио давање запослења једној жени у његовој партији са пружањем сексуалних услуга.

Један од највећих женскароша међународне политичке сцене је свакако италијански премијер Силвио Берлускони. Већ је легендарна постала афера Руби у којој је оптужен да је плаћао сексуалне услуге мелољетној 17-годишњој играчици у ноћном клубу "Karimi el Marug".

Током истраге у овој афери откривено је и да је потрошио 280.000 евра за куповину аутомобила разним девојкама, углавном оним истим које су присуствовале забавама које је Берлускони приређивао у својој вили.

Ешдаун

Бивши високи представник за БиХ Педи Ешдаун такође је имао проблема због слабости према нежнијем полу: његову везу са секретарицом Тришом Хауард обелоданио је 1992. лист "News of the World ". Исте године Ешдаун је одржао конференцију за штампу на којој је отворено признао своју петомјесечну љубавну везу, а медији му због тог скандала дали надимак "Педи Пентсдаун" (Педи спуштених панталона).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана