Вања Јовановић: Сарајево ништа није учинило да врати имовину СПЦ

Жељка Домазет
Вања Јовановић: Сарајево ништа није учинило да врати имовину СПЦ

Горуће питање у БиХ је повратак имовине. На основу уговора између СПЦ и БиХ, држава би требало да врати имовину у десет година од потписивања уговора.

Међутим, спроведена је приватизација, дозвољен је откуп станова и ја напросто не знам шта ће се на крају враћати. Што се тиче Сарајева одговор је исти као што је био и прије неколико година и гласи - ништа није учињено. Ништа није урађено ни у вези с питањем имовине која није национализована, а гдје ми нисмо у њеном посједу.

Ово је у интервјуу "Гласу Српске" рекао парох сарајевски Вања Јовановић.

- Република Српска вратила је дио имовине црквама и вјерским заједницама. То је веома добар примјер који треба поздравити - додао је Јовановић.

* ГЛAС: Како је данас, 15 година послије потписивања Дејтонског споразума, бити свештеник у Сарајеву?

ЈОВAНОВИЋ: Све нас првенствено чува Бог ма гдје били и у којем времену живјели. Ту чињеницу неријетко остављамо по страни, зато нам се и дешавају разне немиле ствари. Цркве у Сарајеву или било којем другом мјесту не зависе само од свештеника, сви смо ми на крају пролазни, него од вјерујућег народа и његовог односа ка Богу, ма гдје се тај наш човјек налазио. То је ипак прво и основно. Ја сам 12 година у Сарајеву. Од Дејтона до данас је урађена комплетна санација Старе српске православне цркве чији су темељи из шестог вијека и Музеја који је рангиран међу првих пет у свијету по квалитету и вриједности икона. Нема предсједника неке државе или званичне делегације која је дошла у БиХ, а да нас није посјетила. Најчешће су људи остајали без текста при сусрету са живом историјом коју виде и духовно-културним насљеђем српског народа усред Башчаршије. Сваком је јасно да смо ми, ако ништа друго, онда својеврсни амбасадори. Да би комплекс Старе цркве са Музејом изгледао као што данас изгледа утрошено је јако пуно средстава и рада. Само је, примјера ради, довезено и одвезено близу пет стотина камиона различитог материјала и грађе. Институције Републике Српске на све моје молбе у свим протеклим годинама одговориле са 3.000 КМ за помоћ у кречењу. Некада ми теже пада маћехински однос оних које сматрам својима него све друге недаће. Aли добро, даће Бог биће боље.

* ГЛAС: Међурелигијско вијеће прати и нападе на вјерске објекте и вјерске службенике у БиХ. Који су то објекти и шта је Међурелигијско вијеће предузело да се они заштите?

ЈОВAНОВИЋ: Међурелигијско вијеће БиХ већ неколико година реализује пројекат о стању људских права, првенствено у смислу вјере и слобода. Пројекат обрађује само оне податке који се пошаљу на адресу Међурелигијског вијећа. Нажалост, Вијеће није имало могућности и капацитета да истражује кршења ових слобода широм БиХ. Ове године највише материјала је пристигло из Српске православне цркве. Далеко од тога да друге Цркве и вјерске заједнице нису имале исти број напада, али их нису пријављивали Међурелиигијском вијећу. Од ове године покренут је нови пројекат када су у питању напади на света мјеста, а у складу са усвојеним Кодексом о заштити светих мјеста, гдје Међурелигијско вијеће неће бити само пасивни сакупљач података, него ће се и интересовати шта се даље дешава у смислу контактирања полиције и надлежних институција. Позивам првенствено свештенике своје Цркве да редовно пријављују све нападе.

* ГЛAС: Једно од горућих питања је и повратак имовине СПЦ у Сарајеву. Да ли је ишта учињено на том пољу?

ЈОВAНОВИЋ: Горуће питање је повратак имовине уопште. На основу уговора између СПЦ и БиХ, држава би требало да врати имовину у десет година од потписивања уговора. Међутим, спроведена је приватизација, дозвољен је откуп станова и ја напросто не знам шта ће се на крају враћати. Остали су пословни простори, који су суштински разлог невраћања имовине. Пријеко је неопходан закон о реституцији, али то увелико зависи од ентитета који се у овом случају једногласно прећутно слажу да ствар треба пролонгирати. Што се тиче Сарајева одговор је исти као што је био и прије неколико година и гласи - ништа није учињено. Нажалост, ништа није урађено ни у вези с питањем имовине која није национализована, а гдје ми нисмо у посједу исте.

* ГЛAС: Република Српска је вратила имовину Исламској заједници и Католичкој цркви. Када је ријеч о имовини СПЦ како ствари стоје данас?

ЈОВAНОВИЋ: Република Српска вратила је дио имовине Црквама и вјерским заједницама. То је јако добар примјер који треба поздравити. Недавно сам учествовао у једној емисији чија је тема била реституција. Представник римокатоличке цркве дао је јако добар и позитиван коментар о питању Републике Српске и враћању одузете имовине и прије доношења Закона о реституцији. То храбри. У личном промишљању сам се надао да ће се такве активности добре воље одвијати у реципрочном односу. Нажалост, нису. Aли без обзира на све, добре примјере не треба условљавати, него их треба увијек поздравити.

* ГЛAС: Православни и католички великодостојници из године у годину констатују да је Срба и Хрвата данас све мање у Сарајеву, да им ни 15 година послије Дејтона није комотно у Сарајеву. Како коментаришете те чињенице?

ЈОВAНОВИЋ: Босна је подијељена земља. Нема ниједног града гдје у подједнаком броју живе различити конститутивни народи. То је чињеница и тешко да ће у скорије вријеме бити другачије. Aли то је чињеница коју као такву треба прихватити и не треба бити фрустриран њоме. Дакле, хајде да подвучемо црту и видимо шта и како даље у условима оваквих односа. У Сарајеву је данас свеукупно пет одсто хришћана од цјелокупног становништва и та разлика се наравно осјети. Међутим, примјетна је разлика у међуљудским односима. Људи су уморни, понижени са неизвјесном будућношћу и, нажалост, у знатном броју гладни. Не говорим само о Сарајеву и о једном народу. Говорим о свим људима којима се свакодневно одузима достојанство и врши атак на здрав разум. Многима је више доста свега и копне оне страсти које су водиле безразумље. Нисам више сигуран колико ставове, сугестије и страсти политичких елита и разних кланова прати онај мали свакодневни човјек који се бори да обезбиједи својој породици голу егзистенцију. Наравно, доста је оних који то чине ради плате али приватно, сасвим другачије размишљају. Борба опстанка у одређеној већинској заједници је у ствари борба са системом, институцијама, администрацијама које неријетко у свом недобронамјерном односу личе на Кафкин "Процес". 

* ГЛAС: Па шта онда мислите ко ће бити већина и ко ће, да тако кажемо, можда владати БиХ?

ЈОВAНОВИЋ: Хвала Вам на том питању и ако је оно можда више за политичаре. Описујући ситуацију на Косову и Метохији једном једна старица рече: Дијете не боримо се ми на Косову са Шиптарима него са нашом нерођеном дјецом! По званичним статистикама рађања и умирања сви ми - и Срби и Хрвати и Бошњаци ћемо у идућих 100 година бити мањина у БиХ. Који ће то виталнији народ превладати и да ли ће, остаје нашим потомцима да виде.

* ГЛAС: Каква је сарадња СПЦ са заједничким институцијама БиХ, градском и кантоналном влашћу у Сарајеву? Да ли се ишта предузима да се помогне СПЦ-у у Сарајеву

ЈОВAНОВИЋ: Што се тиче Црквене општине Сарајево и Старе цркве са Музејом могу рећи да имамо добре односе са различитим институцијама власти у Федерацији БиХ. О томе да нису у питању само лијепе ријечи свједочи данашњи изглед комплекса Старе цркве са Музејом. Исто је и са осталим црквама на подручју Кантона Сарајево. Дакле, у сегменту помоћи такве врсте огријешио бих се ако бих рекао другачије. Наравно увијек може више, али с обзиром на то да нам нико други не помаже и то нам је значајно. Са полицијом такође имамо изванредне односе. Они професионално одрађују свој посао и увијек су ту ако нам нешто треба. Питање имовине је реципрочно супротно од свега овога.

* ГЛAС: Кардинал врхбосански Винко Пуљић казао је да ће тијелом бранити своју имовину у Сарајеву, а на дан деложације су најављени и протести Хрвата тим поводом. Како коментаришете однос власти у Сарајеву и БиХ када је ријеч о имовини католичке цркве?

ЈОВAНОВИЋ: Што се тиче случаја који је узбуркао јавност а односи се на откупљени стан који се налази у резиденцији надбискупа врхбосанског, треба рећи да је то помало скандалозно. Са правне стране, ствар је, како кажу правници "чиста". Човјек је имао стан у кардиналовој резиденцији, имао је станарско право и откупио га по праву које му је дала држава као и свима другима. Нажалост, право и правда су двије различите ствари, а неријетко у нашем случају и супротстављене. Дакле, ово што се дешава није праведно! Институције власти имале су могућност да изнађу неко рјешење за овај случај, али нису. Није било добре воље и, наравно, кардинал Винко Пуљић схвата то као недвосмислену поруку.

Вјенчања и крштења

* ГЛAС: Колико сте у Сарајеву дјеце крстили и вјенчали брачних парова?

ЈОВAНОВИЋ: Наша мала хришћанска заједница је веома жива и активна. Поред старања о духовном животу трудимо се да анимирамо младе људе разним пројектима око цркве. Велики број њих, поготово младих, долази из Источног Сарајева док један број, нешто старијих, живи у Сарајеву. Одређени број вјерника наше заједнице чине људи који не припадају корпусу српског народа. Дакле, у питању су странци који раде у БиХ у амбасадама, разним организацијама и међународним институцијама. Неки су чак и оцрњени од медија ради своје вјерске припадности, али су остали досљедни свом живљењу православља. Крштења је далеко више него вјенчања и то су већином у питању лица која живе ван Сарајева или БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана